Thomas Kuhn

Tomas Kun, sin iženjera Samjuela Kuna i Minete Strok Kun, rođen je u Sinsinatiju, u državi Ohajo, 18. jula 1922. godine. Završio je školu u Vatertaunu 1940. godine, dobivši nagradu za posebnu zainteresovanost i angažovanost u oblasti matematike i fizike. Diplomirao je na Harvardu 1943. godine, a kasnije na istom univerzitetu i doktorira. Predavao je na velikim svetskim univerzitetima, poput Harvarda, Berklija i Prinstona. Tokom rada na Berkliju napisao je i svoje najpoznatije delo Struktura naučnih revolucija.^[12]Bio je oženjen dva puta i imao troje dece. 1994. godine dijagnostikovan mu je rak pluća, od čega dve godine kasnije i umire.

Kun svoj akademski život započinje kao fizičar. Zatim se opredeljuje za istoriju nauke, da bi ga kasnije zainteresovala i filozofija nauke. Napisao je tri knjige, Kopernikova revolucija (engl. The Copernican Revolution), Struktura naučnih revolucija i treću u kojoj je istakao svoja najvažnija istraživanja (engl. The Essential Tension).^[13]U prvoj knjizi, objavljenoj 1957. godine, Tomas Kun proučava razvoj teorije o Heliocentričnom sistemu. Istoričar nauke, po njemu, ima dva neambiciozna zadatka - da otkrije ko je i kada otkrio neku teoriju ili zakon i da objasni kako je došlo do poteškoća ili eventualnih grešaka. Pisana istorija nauke na taj način predstavlja loše napisan turistički vodič, tvrdi Kun, jer je pretpostavljala da se unapred zna šta je relevantno, a šta ne. Istoričar bira neku od ponuđenih alternativa, što dovodi do intelektualne stagnacije. To je preduslov za novi radikalni početak. Ova tema je obrađena u njegovom najpoznatijem delu, u kojem iznosi ideju da je naučni razvoj zasnovan na paradigmama.^[14]

Struktura naučnih revolucija^[15] (engl. The Structure of Scientific Revolutions) objavljena je prvobitno kao članak u Internacionalnoj enciklopediji sjedinjenih nauka (engl. International Encyclopedia of Unified Science) od strane filozofa Bečkog kruga. Oslikava razvoj nauka na način koji do tada nije prikazan. Naučno istraživanje sastoji se od paradigmi koju čini formalna teorija, klasični eksperiment i proveren metod. Naučnici, prirodno, prihvataju trenutno dominantnu teoriju i pokušavaju da je prošire dodatno objašnjavajući teorije, zbunjujuće podatke i uspostavljajući preciznije mere standarda i pojava.^[16] To može dovesti do nerešivih teoretskih ili eksperimentalnih problema koji ističu nedostatke same paradigme. Jedino rešenje tada predstavlja uvođenje nove paradigme. Kopernikov heliocentrični sistem i zamena Njutnove mehanike kvantnom mehanikom i opštom teorijom relativnosti pravi su primeri smene dve paradigme. Dovodi u pitanje tradicionalni koncept naučnog napretka, kao postepeno, kumulativno sticanje znanja, koje se zasniva na racionalno izabranim eksperimentalnim okvirima. Kun tvrdi da upravo paradigma određuje tip eksperimenta koji će naučnik koristiti, pitanja koja će postaviti kao i probleme koje će smatrati bitnim. Smena paradigmi ujedno i inspiriše naučnike da drugačije usmere svoja istraživanja.

Koncept Kunovih paradigmi pronašao je široku primenu u oblastima poput političkih nauka, ekonomije, sociologije i menadžmenta.

• Kun, T. S. Kopernikova revolucija. Kembridž: List Univerziteta Harvard. 1957. ISBN 978-0-674-17100-8. pp.
• Kun, T. S. Značaj merenja u savremenoj fizičkoj nauci. Isis, 52 (1961): 161-193.
• Kun, T. S. Struktura naučnih revolucija. Čikago: List Univerziteta Čikaga. 1962. ISBN 978-0-226-45808-3. pp.
• Kun, T. S. "Značaj dogme u naučnom istraživanju". Njujork i London: Basic Books and Heineman, 1963.

• Promena paradigme

• Wikimedia Commons ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Thomas Kuhn