Živa(II) hlorid
Živa(II) hlorid (živa hlorid, korozivni sublimat) je neorgansko jedinjenje formule HgCl2. Ovaj beli kristalni prah je laboratorijski reagens. Nekad je koršćen u tretmanu sifilisa, ali se više ne koristi za medicinske svrhe zbog otrovnosti žive i dostupnosti boljih tretmana. Ziva(II) hlorid je veoma otrovna so, koja ukoliko se unese u organizam može izazove smrt.
-chloride-xtal-1980-3D-balls.png) | |
-chloride-xtal-3D-SF.png) | |
_chloride.jpg) | |
| Nazivi | |
|---|---|
| IUPAC nazivs Živa(II) hlorid Živa dihlorid | |
| Drugi nazivi Živin hlorid Korozivni sublimat | |
| Identifikacija | |
3D model (Jmol) | |
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.028.454 |
| EC broj | 231-299-8 |
| KEGG[1] | |
| RTECS | OV9100000 |
| UN broj | 1624 |
| |
| Svojstva | |
| HgCl2 | |
| Molarna masa | 271,52 g/mol |
| Agregatno stanje | bezbojni ili beli prah |
| Miris | bez mirisa |
| Gustina | 5,43 g/cm3 |
| Tačka topljenja | 276 °C (529 °F; 549 K) |
| Tačka ključanja | 304 °C (579 °F; 577 K) |
| 3,6 g/100 mL (0°C) 7,4 g/100 mL (20°C) 48 g/100 mL (100°C) | |
| Rastvorljivost | 4 g/100 mL (etar) rastvoran u alkoholu, acetonu, etil acetatu neznatno rastvoran u benzenu, CS2, piridinu |
| Kiselost (pKa) | 3,2 (0,2 M rastvor) |
| Indeks refrakcije (nD) | 1,859 |
| Struktura | |
| Kristalna rešetka/struktura | ortogonalan |
| Geometrija molekula | linearan |
| Oblik molekula (orbitale i hibridizacija) | linearan |
| Dipolni moment | nula |
| Termohemija | |
| Standardna molarna entropija S | 144 J·mol−1·K−1[4] |
Std entalpija formiranja (ΔfH⦵298) | −230 kJ·mol−1[4] |
| Opasnosti | |
| Bezbednost prilikom rukovanja | ICSC 0979 |
EU klasifikacija (DSD) | Veoma toksičan (T+) Korozivan (C) Opasan po životnu sredinu (N) |
| R-oznake | R28, R34, R48/24/25, R50/53 |
| S-oznake | (S1/2), S36/37/39, S45, S60, S61 |
| NFPA 704 | |
| Tačka paljenja | Nezapaljiv |
| Srodna jedinjenja | |
Drugi anjoni | Živa(II) fluorid Živa(II) bromid Živa(II) jodid |
Drugi katjoni | Zink hlorid Kadmijum hlorid Živa(I) hlorid |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 verifikuj (šta je   ?) | |
| Reference infokutije | |
Proizvodnja i osobine
Živin hlorid nije so, nego je linearni triatomski molekul, i stoga ima tendenciju da sublimira. U kristalu, svaki atom žive je vezan za dva hloridna liganda, pri čemu je Hg–Cl rastojanje 2.38 Å, dok su četiri dodatna hlorida na rastojanju od 3.38 Å.[5]
Živin hlorid se dobija dejstvom hlora na živu ili živu(I) hlorid, dodatkom hlorovodonične kiseline u vruć, koncentrovani rastvor živa(I) jedinjenja kao što je nitrat:
- HgNO3 + 2 HCl → HgCl2 + H2O + NO2,
Žagrevanje smeše čvrstog živa(II) sulfata i natrijum hlorida takođe dovodi do formiranja isparljivog HgCl2, koji sublimira i kondenzuje se u obliku malih rombičnih kristala.
Njegova rastvorljivost se povećava od 6% na 20°C do 36% na 100°C. U prisustvu hloridnih jona, on se rastvara i formira tetraedralni koordinacioni kompleks [HgCl4]2-.
Reference
Literatura
- Zumdahl, Steven S. (2009). Chemical Principles 6th Ed. Houghton Mifflin Company. стр. A22. ISBN 978-0-618-94690-7.
Spoljašnje veze
- Agency for toxic substances and disease registry. (2001, May 25). Toxicological profile for Mercury Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јул 2001). Retrieved on April 17, 2005.
- National institutes of health. (2002, October 31). Hazardous substances data bank: Mercuric chloride. Retrieved on April 17, 2005.
- Young, R.(2004, October 6). Toxicity summary for mercury. The risk assessment information system. Retrieved on April 17, 2005.
