Јужни Вијетнам


Јужни Вијетнам, званично Република Вијетнам (виј. Việt Nam Cộng hòa), била је држава у јужном делу данашњег Вијетнама која је постојала до 1975. Она је добила међународно признање 1950. године, као Држава Вијетнам (1949–1955), а касније као Република Вијетнам (1955–1975). Главни град је био Сајгон (сада Хо Ши Мин). Изрази Јужни Вијетнам и Северни Вијетнам су ушли у свакодневну употребу 1954. године за време Женевске конференције, на којој је Вијетнам 17. паралелом подељен на северни комунистички и јужни некомунистички део.

Република Вијетнам
Việt Nam Cộng hòa
Јужни Вијетнам
Химна
Thanh niên Hành Khúc

Географија
КонтинентАзија
ПрестоницаСајгон (сада Хо Ши Мин)
Друштво
Службени језиквијетнамски
француски
Политика
Облик државеРепублика
Владари 
 — ПредседникНго Дин Зјем
Историја
Историјско добаХладни рат
 — Оснивање1955
 — Укидање1975
Географске и друге карактеристике
Површина 
 — укупно173.809 km²
Становништво12.000.000 (1955. год)
19.582.000 (1974. год)
ВалутаДонг
Земље претходнице и наследнице
Вијетнама
Претходнице:Наследнице:
Држава ВијетнамСоцијалистичка Република Вијетнам

Порекло и настанак Јужног Вијетнама се могу пратити до француске колоније Кохинхине, дела Француске Индокине, која је обухватала јужну трећину данашњег Вијетнаму. После Другог светског рата, Вијетмин, који је предводио Хо Ши Мин, је прогласио независност Вијентама у Ханоју. Године 1949, некомунистички политичари формирали су ривалску владу Вијетнама у Сајгону коју је предводио бивши цар Бао Дај. Бао Даија је збацио премијер Нго Дин Зјем 1955. године, који је себе прогласио за председника након лажираног референдума. Након Диемовог свргавања у војном пучу 1963. године, на челу Јужног Вијетнама се налазио низ краткотрајних војних влада. Генерал Нгуен Ван Тхиеу је био на челу земље од 1967. до 1975. године. Вијетнамски рат је почео у 1959. са устанком комунистичког Вијетконга који је добијао помоћ од Северног Вијетнама. Рат је кулминирао офанзивом Тет из 1968. године, када се на страни Јужног Вијетнама борило преко 1,5 милиона јужновијетнамских и 500.000 америчких војника. Упркос мировном споразуму закљученом у јануару 1973, борбе су се наставиле све до 30. априла 1975. када је северновијетнамска армија заузела Сајгон.

Спољашње везе