Јужносулавешки језици
Јужносулавешки језици су једна од основних грана малајско-полинежанских језика, а њима се говори на јужном делу острва Сулавеси (или Целебес) и изолованим деловима острва Борнео. Овим језицима говоре Буги и сродни народи, који насељавају покрајине Јужни Сулавеси и Западни Сулавеси, док на Борнеу њима говоре неки дајачки народи, као што су Ембалох и Таман.
јужносулавешки | |
---|---|
Географска распрострањеност | Јужни Сулавеси |
Језичка класификација | аустронежански
|
Подподела |
|
Глотолог | sout2923[1] |
Јужносулавешки језици на Сулавесију | |
Јужносулавешки језици на Борнеу |
Класификација
Унутрашња класификација
Према класификацији Грајмса & Грајмса (1987) и Етнолога (Ethnologue).[2][3]
- Бугијско-тамански језици
- Бугијски језици:
- Бугијски
- Кампалагијски
- Тамански језици:
- Ембалошки
- Тамански
- Бугијски језици:
- Макасарски:
- Бентоншки
- Приморскоконџојски
- Планинскоконџојски
- Макасарски
- Селајарски
- Секојски:
- Будонг-Будоншки
- Панасуански
- Секо паданшки
- Секо тенгашки
- Лемоланшки
- Северни јужносулавешки језици
- Мамуџујски
- Мандарски
- Масенремпулујски језици:
- Дуријски
- Енреканшки
- Малимпуншки
- Мајвајски
- Питу-улуна-салујски језици:
- Арале-табулахански
- Дакајски
- Панејски
- Бамбамски
- Улумандајски
- Тораџајски:
- Калумпаншки
- Таејски
- Мамасајски (укљ. Патаејски)
- Тораџа-садански
- Талондојски
Положај таманских језика, чији су представници ембалошки и тамански, је био нејасан до краја прошлога века. Холандски лингвиста К. А. Аделар је доказао да су најближи бугијском језику, из чега следи да су део јужносулавешких језика.[4][5]
Положај унутар аустронежанске породице
Према подацима из данас расположивих истраживања, јужносулавешки језици су једна од основних грана малајско-полинежанских језика подгрупе аустронежанских језика.[6]