Јужносулавешки језици

Јужносулавешки језици су једна од основних грана малајско-полинежанских језика, а њима се говори на јужном делу острва Сулавеси (или Целебес) и изолованим деловима острва Борнео. Овим језицима говоре Буги и сродни народи, који насељавају покрајине Јужни Сулавеси и Западни Сулавеси, док на Борнеу њима говоре неки дајачки народи, као што су Ембалох и Таман.

јужносулавешки
Географска распрострањеностЈужни Сулавеси
Језичка класификацијааустронежански
Подподела
  • бугијско-тамански
  • макасарски
  • секојски
  • лемоланшки
  • северни јужносулавешки
Глотологsout2923[1]
{{{mapalt}}}
  Јужносулавешки језици на Сулавесију

  Јужносулавешки језици на Борнеу

Класификација

Унутрашња класификација

Према класификацији Грајмса & Грајмса (1987) и Етнолога (Ethnologue).[2][3]

  • Бугијско-тамански језици
    • Бугијски језици:
      • Бугијски
      • Кампалагијски
    • Тамански језици:
      • Ембалошки
      • Тамански
  • Макасарски:
    • Бентоншки
    • Приморскоконџојски
    • Планинскоконџојски
    • Макасарски
    • Селајарски
  • Секојски:
    • Будонг-Будоншки
    • Панасуански
    • Секо паданшки
    • Секо тенгашки
  • Лемоланшки
  • Северни јужносулавешки језици
    • Мамуџујски
    • Мандарски
    • Масенремпулујски језици:
      • Дуријски
      • Енреканшки
      • Малимпуншки
      • Мајвајски
    • Питу-улуна-салујски језици:
      • Арале-табулахански
      • Дакајски
      • Панејски
      • Бамбамски
      • Улумандајски
    • Тораџајски:
      • Калумпаншки
      • Таејски
      • Мамасајски (укљ. Патаејски)
      • Тораџа-садански
      • Талондојски

Положај таманских језика, чији су представници ембалошки и тамански, је био нејасан до краја прошлога века. Холандски лингвиста К. А. Аделар је доказао да су најближи бугијском језику, из чега следи да су део јужносулавешких језика.[4][5]

Положај унутар аустронежанске породице

Према подацима из данас расположивих истраживања, јужносулавешки језици су једна од основних грана малајско-полинежанских језика подгрупе аустронежанских језика.[6]

Извори