Бартеров синдром

Фредерик Бартер са сарадницима,^[3] 1962. године први су описали два болесника са клиничком сликом хипокалијемијске метаболичке алкалозе, хипералдостеронизмом, нормалним притиском крви, смањеним вазопресорним одговором на ангиотензин-2 у интравенској инфузији, и хиперплазијом ћелија јукстагломерулског апарата бубрега. Од тада, у литератури се слични поремећаји код деце и одраслих особа описују под називом Бартеров синдром.^{[4][3][5][6][7]}

Бартеров синдром је ретка болест, чија учесталост варира од земље до земље.

• У Сједињеним Америчким Државама, њена тачна учесталост је непозната.
• У Костарики, учесталост неонаталног облика Бартеровог синдрома је око 1,2 на 100.000 живорођене деце (мада је заправо нешто већа ако се узму у обзир сви превремени порођаји).^[8]
• У Кувајту, преваленција између сродника или сродних породица код пацијената са Бартеровим синдромом је већа од 50%, а преваленција у општој популацији је 1,7 на 100.000 становника.^[9]
• У Шведској, учесталост је 1,2 на 1 милион становника.^[10]

Неонатални облик Бартеровог синдром може да се дијагностикује пре рођења или одмах након рођења. У класичном облику, симптоми почињу код новорођенчади или код одојчади и деце узраста од 2 године или млађе. Међутим Гителманов синдром се често не дијагностикује до адолесценције или раног одраслог доба.^[11][12]

Основни патофизиолошки поремећај код Бартеровог синдрома одиграва се у тубулима бубрега, због поремећене реапсорпција јона хлора, шо повлачи за собом и појачано екскрецију натријума, калцијума и калијума мокраћом.^[13]

Екскреција калијума мокраћом одвија се највећим делом под дејством система ренин-ангиотензин-алдостерон (РААС), који је у овом синдрому активиран секундарно, као последица хипонатремијске дехидратације.^[14]

Хиперпродукција простагландина је, слично активисању система ренин-ангиотензин-алдостерон (РААС), секундарна појава, док је недостатак Там-Хорсфаловог протеина, са становишта патогенезе Бартеровог синдрома, још увек нејасан.^[15]

Од правог Бартеровог синдрома треба разликовати тзв. „лажни Бартеров синдром” (или „псеудо - Бартер”) који се карактерише хипохлоремијом услед губитка јона хлора екстрареналним путем, што се дешава код булимије и цикличног повраћања, код хлоридне дијареје, претеране употребе лаксативних лекова, и код цистичне фиброзе или код губитка хлора путем бубрега услед примене диуретских средстава.^[16][17]

Током 1966. године из групе „правог”, или „класичног Бартеровог синдрома”, издвојена је варијанта са хипомагнезијемијом и хипокалциуријом и која је названа је Гителманов синдром, по др Гителману,^[18] који је болест први описао код три одрасла болесника са епизодама слабости мишића, тетанијом, хипокалијемијом и хипомагнезијемијом.

Осамдесетих година прошлог века издваја се и друга, неонатусна варијанта Бартеровог синдрома,^[19][20] чији први клинички описи потичу из 1971. године.^[21] Овај тип Бартеровог синдрома одликује полиурија фетуса (која изазива полихидрамнион) и превремено рађање детета. После рођења, овај тип синдрома карактерише се развојем нефрокалцинозе, изостенурије, перзистентне хиперкалциурије и губитак соли мокраћом, док хипокалијемијска алкалоза није посебно тешка. Штавише, у раном периоду неонатус, код њега се уместо хипокалијемије може наћи хиперкалијемија, због чега се ово стање може погрешно дијагностиковати као псеудохипоалдостеронизам.

Данас се, на основу резултата научних испитивања, посебно у области молекуларне биологије, Бартеров синдром дели на три различита генетска и клиничком ентитета:^[22]

1. Бартеров синдром неонатуса

Овај облик Бартеров синдром (који се јавља се код новорођенчета), одликује се полиуријом фетуса, превременим рођењем, епизодама тешке дехидратације после рођења, застојем у расту, хиперкалциуријом и раном појавом нефрокалцинозе.^[23]

Последица је мутације гена који је одговоран за активност котранспорта натријум-калијум-хлора у тубулима бубрега или мутације другог гена који управља каналом калијума зависним од АТП.^[24]

2. Касични Бартеров синдром

Класични облик Бартеровог синдрома јавља се код млађе деце карактерише се полиуријом, хипокалијемијом, застојем у расту. Последица је дефекта гена за канал хлора (CIC-Kb) на дисталном тубул бубрега.^[25]

3. Гителманов синдром.

Гителманов синдром се јавља у касном детињству или адолесценцији. Настаје као последица мутације гена одговорних за котранспорт натријум-хлора на дисталном тубул. Болесниици са Гителмановим синдромом повремено показују слабост мишића или тетанију, хипокалијемију и хипомагнезијемију.^[26][27]

У клиничкој слици доминирају следећи симптоми:

• Мишићна слабост, или периодична парализа, као последица хипокалијемије
• Повећано излучивање мокраће (полиурија)
• Нормалан артерики крвни притисак

Дијагноза болести пре рођења детета са неонатусним Бартеровим синдромом првенствено се заснивала на налазу високе концентрације јона хлора у амнионској течности. У новије време дијагностика је прецизнија јер је заснована на анализи ДНК из трофобласта.^[31][32][33]

Лечење Бартеровог синдрома заснива се на примени лекова инхибитора синтезе простагландина, мада се код класичног облика често додају и соли калијума и диуретска средства која штеде калијум. Инхибиција синтезе простагландина индометацин, ибупрофен, или аспирином има варијабилан успех. Бета-адренергични блокатори (бета блокатори) могу да снизе производњу ренина.^[34]

Употреба инхибитора простагландина не препоручује се у пренатусном и раном неонатусном периоду.^[35][36]

Код Гителмановог синдрома примењују се соли магнезијума (најбоље магнезијум хлорида).

Гителманов и Бартеров синдром су аутозомно рецесивно поремећаји, па су као такви неизлечиви.^[37][38] Прогноза болесника зависи од степена дисфункције тубуларних преносника. У случају типичне клиничке слике акутног бубрежног синдрома, без лечења знатни су морталитет и морбидитет. Ако се лечење започне правовремено, прогноза је добра, без знатног скраћења животног века, а у мањег процента болесника развија се споропрогресивни отказ бубрега.^[39][40]. У болесника са атипичном клиничком сликом, и код појединаца који су способни да воде нормалан живот, прогноза је добра, при чему треба водити рачуна на учинке хипокалиемија због могућих срчаних аритмија.^[41][42]

Ефекти инхибиције синтетазе простагландина, који се користе у терапији доводе до:

• повећања концентрације калијума у плазми (међутим, она ретко прелази 3,5 mEq/L),
• смањења интензитета полиурије,
• општег побољшање здравственог стања,
• нормализације нивоа плазма ренина и алдостерона.

Тако да свеукупно гледано терапија побољшава клиничко стања и омогућава правилан раст и развој детета. Коштана старост обично одговара хронолошкој старости, а пубертет и интелектуални развој су нормални, ако је спроведана правилна трерапија. Код неких болесника може се јавити понављање хипокалемије, што се може регулисати прилагођавањем дозе индометацина или применом калијум суплементима.^[43]

Оба синдрома се не јављују у болесника након трансплантације бубрега.

• Менделовско наслеђивање код човека

• P. Pronove, R. C. MacCardle, F. C. Bartter: Aldosteronism, hypokalemia, and a unique renal lesion in a five year old boy. Acta Endocrinologica. Supplement 6, Copenhagen, 1960, 51: 167-168.
• F. C. Bartter, P. Pronove, J. R. Gill Jr, R. C. MacCardle: Hyperplasia of the juxtaglomerular complex with hyperaldosteronism and hypokalemic alkalosis: a new syndrome. American Journal of Medicine, New York, 1962, 33: 811-828.

• Gitelman Syndrome Online Patient Resource (језик: енглески)
• The Bartter Site Архивирано на сајту Wayback Machine (5. август 2020) (језик: енглески)
• Frederic Crosby Bartter на:Whonamedit? - A dictionary of medical eponyms (језик: енглески)

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља).