Валансјен
Валансјен (франц. Valenciennes, хол. Valencijn) град је у северној Француској у региону Север Па де Кале и департману Север. Историјски, град припада региону Ено (Hainaut). Кроз Валансјен протиче река Шелда, коју Французи зову Еско (Escaut).
Валансјен франц. Valenciennes | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Француска |
Регион | Север Па де Кале |
Департман | Север |
Становништво | |
Становништво | |
— 2011.. | 43.471 [1] |
— густина | 3.140,97 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 50° 21′ 29″ С; 3° 31′ 24″ И / 50.358056° С; 3.523333° И |
Временска зона | UTC+1, лети UTC+2 |
Апс. висина | 17-56 m |
Површина | 13,84 km2 |
Остали подаци | |
Поштански број | 59300 |
INSEE код | 59606 |
Валансјен се налази на 52 километра од Лила, 106 километара од Брисела и 200 километара од Париза.
Овај регион је доживео економски и демографски пад у периоду 1975—1990, али се од тада опоравља. По попису из 1999. град је имао 41.278 становника, док је у широј области живело 399.677. Године 2008. Валансјен је имао 42.656 житеља.
До 1970-их главна индустрија је била индустрија челика и текстила. Године 2001. у граду је отворена линија за производњу аутомобила (Тојота Јарис). То је данас најзначајнија индустрија у Валансјену.
Историја
Валансјен се први пут помиње 693. у правном документу краља Кловиса II. Од 923. је под суверенитетом Светог римског царства. Верује се да је 1008. Богородица „свеим кордоном“ спасла Валансјен од куге, што се и данас прославља. Од 16. века град је у оквиру Шпанске Низоземске. Луј XIV је 1677. заузео Валенијен за Француску.
У Првом светском рату кроз град је пролазила Хинденбургова линија, па је Валансјен тада тешко разорен. Град је поново уништен у Другом светском рату. Валансјен је обновљен углавном бетонском архитектуром.
Географија
Клима
Клима (Валансјен) | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
Средњи максимум, °C (°F) | 5,0 (41) | 6,0 (42,8) | 10,0 (50) | 14,0 (57,2) | 18,0 (64,4) | 20,0 (68) | 23,0 (73,4) | 23,0 (73,4) | 19,0 (66,2) | 15,0 (59) | 9,0 (48,2) | 6,0 (42,8) | 14 (57) |
Средњи минимум, °C (°F) | 1,0 (33,8) | 1,0 (33,8) | 4,0 (39,2) | 5,0 (41) | 8,0 (46,4) | 11,0 (51,8) | 13,0 (55,4) | 13,0 (55,4) | 10,0 (50) | 8,0 (46,4) | 4,0 (39,2) | 3,0 (37,4) | 6,75 (44,15) |
Количина падавина, mm (in) | 48,4 (19,06) | 43,7 (17,2) | 39,2 (15,43) | 37,4 (14,72) | 37,4 (14,72) | 48,0 (18,9) | 52,9 (20,83) | 51,7 (20,35) | 39,5 (15,55) | 47,1 (18,54) | 46 (18,1) | 49,4 (19,45) | 540,7 (212,87) |
[тражи се извор] |
Демографија
1962. | 1968. | 1975. | 1982. | 1990. | 2011. |
---|---|---|---|---|---|
45.379 | 46.626 | 42.473 | 40.275 | 38.441 | 43.471 |