Википедија:Навођење извора
Извори на Википедији |
---|
Три основна правила о садржају |
Проверљивост Без оригиналног истраживања Неутрална тачка гледишта |
Смернице |
Поуздани извори Навођење извора Када наводити изворе |
Информације и помоћ |
Референцирање у тексту Референцирање за почетнике Фусноте Референцирање у загради |
Навођење извора, такође популарно звано и навођење литературе, важан је део једног чланка на Википедији, и служи да би се лакше идентификовали поуздани извори на основу којих је написан чланак. У већини случаја, извори за специфичне информације дати су у форми фуснота (подбелешки), мада такође постоје и други начини референцирања у самом тексту.
Википедијино правило о проверљивости извора каже да се морају наводити извори на основу којих је чланак написан, а такође и који извори могу да се сматрају поузданима. Навођење извора у самом тексту неопходно је за сваки материјал који је споран или је врло вероватно да може постати споран, као и цитати, било где у главном именском простору. Ипак, најбоље би било кад би се за сваку информацију на Википедији могао додати извор у самом тексту и таква пракса код уредника има веома велику подршку. Свака информација без уметнуте референце може бити неочекивано доведена у питање и постати спорна, или чак и уклоњена.
Ова страница садржи информације како постављати и како форматирати уметнуте референце.
Иако има више начина навођења извора, у једном чланку мора да се користи само један метод. Ако чланак већ има наведене изворе у тексту, додајте нове у складу са форматом који је у том чланку коришћен, или на страници за разговор потрудите се да постигнете консензус пре него што га промените.
Иако је битно да форматирање референци буде како треба, још је битније да наведете што више информација које идентификују извор. Ако нисте вични форматирању, потрудите се да оставите што више информација о извору, већ ће неко други да се побрине за њихово правилно форматирање.
Писмо и језик извора
- Ако сте користили изворе на страном језику, онда их наводите у оригиналу, језиком и писмом примерка који сте користили. Ако сте користили превод неког извора, онда га наводите језиком и писмом превода који сте користили.
- Ако сте користили изворе на српском језику, онда их наводите у писму у ком је писан чланак на Википедији. Не постоји ниједан оправдан разлог да се поштује писмо којим је штампан извор.
Зашто је добро наводити изворе?
Навођењем поузданих и проверљивих извора у Википедијином садржају, омогућавате другим уредницима или читаоцима да провере информацију коју уносите у чланак, и тиме унапређујете кредибилитет Википедије тако што тиме показујете да материјал на Википедији није оригинално истраживање. Такође помажете читаоцима да дођу до додатних информација о теми чланка; а такође избегавате плагијат (тако што наводите извор одакле потичу ваше речи и идеје).
- Пружа се могућност читаоцу да провери информацију, ако то жели;
- Доприноси се поузданости чланка;
- Доприноси се кредибилитету Википедије дизањем нивоа њене поузданости и проверљивости;
- Доказује се да материјал који се нуди на Википедији није оригинално истраживање;
- Смањује се вероватноћа уредничких сукоба око садржаја.
- Помажете читаоцима да дођу до додатних информација о теми чланка.
- Избегавате плагијат (тако што наводите извор одакле потичу ваше речи и идеје)
Напомена: чланци Википедије не могу бити коришћени као извори.
Како се све може навести извор?
- Пун библиографски податак подразумева навођење свих неопходних библиографских података извора, и кад је то могуће, и тачног места (нпр. број странице) где се у извору налази одређена информација која се референцира извором, нпр.: Rawls, John. A Theory of Justice. Harvard University Press, 1971, стр. 1.
Овакав начин навођења извора најчешће је коришћен на Википедији и обично се појављује у форми фусноте.
- Навођење извора у самом тексту или уметнуто референцирање значи навођење извора одмах уз материјал који се референцира, на пример, на крају реченице или пасуса, и обично у форми фусноте.
- Опште навођење извора јесте навођење извора који јесу коришћени за писање чланка, али нису убачени у сам текст, него су излистани на крају чланка (обично по азбучном реду) и под насловом Литература или Извори. Извори у оваквој форми обично су наведени у кратким и штурим чланцима или у чланцима за које је коришћен само један извор. Овако наведени извори се такође могу појавити и у детаљнијим и боље обрађеним чланцима као додатак изворима унетим у сам текст (уметнутим референцама).
- Кратка уметнута референца је извор унесен у сам текст који само идентификује обично име аутора и место у извору где се одређена информација може наћи, али без осталих библиографских података, који су наведени општим навођењем извора, под насловом Литература или Извори. На пример: Радић, стр. 4. Кратке уметнуте референце могу да се уносе у сам текст виду фуснота или у заградама.
- Приписивање у самом тексту значи да се у самом чланку као део текста (а не само као фуснота) наведе извор за одређене информације. Овај систем се примењује нарочито кад се наводе нечија мишљења и ставови, непоуздане информације или непотврђене чињенице, као и цитати или парафразирање нечијих изјава. Када се извор наводи у самом тексту, не дају се све информације о извору — оне се обично дају у фусноти (или и одељку „Литература“) на уобичајен начин као код уметнуте референце. Нпр.: Према речима Бориса Тадића3... Погледајте ниже Приписивање у самом тексту.
Када наводити изворе
- Навођење изора је нарочито потребно
- кад се ради о спорном материјалу или материјалу који ће врло вероватно бити оспорен — ако се за такав материјал не може наћи поуздан извор, треба га уклонити из чланка;
- када цитирате неког, уз наводнике или без њих, или поприлично верно парафразирате извор;
- за изјаве о живим особама, а нарочито кад су те тврдње претенциозне или потенцијално увредљиве. У складу са биографијама о живим особама, тврдње овог типа за које не постоје извори треба да се уклоне из чланка.
Међутим, навођење извора није ограничено само на ове ситуације. Уредници треба да наводе изворе за било коју информацију коју уносе у чланак.
- Извори се не морају навести
- на вишезначним страницама (извори треба да се наводе у чланцима које оне садрже);
- у уводима чланака боље је не наводити изворе, пошто увод представља кратак сажетак оног о чему ће се детаљније говорити у чланку, и где би заправо те тврдње требало да буду потпомогнуте навођењем извора; ипак, цитати и изузетно контроверзне тврдње треба да буду референциране, па чак и у самом уводу.
Што се слика и осталих медијских фајлова тиче, појединости о њиховом пореклу и статусу ауторског права наведене су на њиховим страницама за датотеке. Такође, текстови испод слика треба да буду референцирани кад је то неопходно, као и било који други део чланка. С друге стране, није неопходно наводити изворе у алтернативним текстовима за слике, који је доступан кад се мишем пређе преко слике, или за текст који само идентификује извор слике (нпр. „Мона Лиза (Леонардо да Винчи)“ за Датотека:Mona Lisa, by Leonardo da Vinci, from C2RMF retouched.jpg.
Опште навођење извора
Опште навођење извора се односи на навођење поузданог извора који референцира садржај чланка али се није уносио у сам текст (тј. није се користио за уметнуто референцирање). Опште наведени извори обично су излистани на крају чланка и под насловом Литература или Извори и поређани су азбучним редом према презимену аутора.
Примери општег навођења извора дати су нешто ниже, у одељцима Кратке уметнуте референце и Референцирање у загради.
Када се у самом тексту користе кратке уметнуте референце или референце у загради, у одељку „Литература“ или „Извори“ треба навести такође и пуне библиографске податке тих извора који су коришћени у самом тексту, а није дат њихов пун библиографски податак. У кратким и штурим чланцима опште навођење извора може постојати чак и онда кад извори нису наведени у самом тексту, или када је целокупан садржај чланка заснован на само једном извору. Мана општег навођења извора у овом облику јесте у томе да се губи интегритет односа текста и извора, осим ако је чланак врло кратак.
Навођење извора у тексту
Навођење извора у самом тексту омогућава читаоцу да повеже одређену информацију у тексту са специфичним извором који потврђује дати текст. Извори наведени у самом тексту се најчешће уносе у текст путем фуснота (дугих или кратких), или референцирањем у загради. Овај одељак описује како употребити било који од та два начина, а такође описује и како направити списак извора са комплетним библиографским подацима који служе као додатна информација и обавезни део скраћених уметнутих референци или референци датих у згради.