Граматика немачког језика

Главни чланак: Немачка абецеда

1. A
2. Ä (споредно слово, као српско е)
3. B
4. C
5. D
6. E
7. F
8. G
9. H
10. I
11. J
12. K
13. L
14. M
15. N
16. O
17. Ö (споредно слово, уста се подесе за изговор гласа o, али се каже е)
18. P
19. Q
20. R
21. S
22. ß (споредно слово есцет, чита се с, јер је комбинација два с)^[а]
23. T
24. U
25. Ü (споредно слово, уста се подесе за изговор гласа у, aли се изговара и)
26. V
27. W
28. X
29. Y
30. Z

У Швајцарској се ß не користи и тамо имају неке своје речи, баш као и винериш (бечки дијалект). Слово ß се никада не пише на почетку. Увек се пише у средини или на крају, јер је ß комбинација два с.

Одступање од правила

Када се dsch не чита као d͡ʒ и то углавном због грађења речи:

die Feindschaft: ˈfa͜indʃaft, јер је Feind + Schaft

Када се ue не чита као yː и то углавном због грађења речи:

zuerst: t͡sueɐst, јер је zu + erst

Када се th не чита као t и то углавном због грађења речи:

enthalten: ɛntˈχaltn, јер је ent + halten

У немачком, када се неко уводи у причу, лична заменица је обавезна. Међутим, ако се та особа још увек спомиње, лична заменица други пут није обавезна, нпр:

Ich heiße ... und (ich) bin ... (Jahre alt). (Ја се зовем ... и имам ... година.)

Глагол бити је sein.

Када се углавном обраћа старијој или непознатој особи, у немачком се углавном јави са Guten Tag.

Бројеви који су после 20, а да нису десетице, праве се увек оваквом комбинацијом: јединица + везник und + десетица.

У немачком постоје три одређена и два неодређена члана за једнину, а за множину постоји само одређен члан die:

Der - означава мушки род ;

Die - означава женски род ;

Das - означава средњи род ;

Die - означава множину.

Сви они се мењају у одређеним ситуацијама, тј. у промени падежа или броја именице.

Ово су неодређени чланови:

Ein - означава мушки и средњи род ;

Eine - означава женски род.

У немачком постоје 4 падежа. То су: номинатив, генитив, датив и акузатив.

Номинатив

Номинатив се у немачком баш као и у српском употребљава када се ради о субјекту.

Генитив

Генитив се углавном користи када хоће да се нека припадност искаже, нпр. у реченици: Das ist das Telefon eines Freundes (ово је пријатељов телефон). За овај падеж је у мушком и средњем роду обавезно да се дода наставак при деклинацији. Генитив се не користи за личне заменице. Када се мисли да имена особа имају генитив, то се углавном овако: Das ist Martins Telefon (oво је Мартинов телефон).

Датив

Датив се користи баш као и у српском и српски локатив је исто што и немачки датив, сем што постоји и припадност када хоће да се искаже са von, нпр. у реченици Das ist das Telefon von einem Freund (ово је пријатељов телефон). Такав начин се настоји да се чешће употребљава него генитив да би се језик олакшао. За овај падеж је у множини обавезан наставак. Баш као и у српском, тако се датив у немачком користи када је неко стање мировања, када се тело не креће, односно када приповедач који прича о себи или некој другој особи која не хода, не иде или не трчи, нпр. у реченици Ich bin im Zug (у возу сам).

Акузатив

Акузатив се користи баш као и у српском, када се исказује неки прави објекат или када хоће да се покаже нечија припадност, нпр. у реченицама Ich habe einen Termin (имам састанак) и Für einen Bruder (за брата). Такође се користи када хоће да се искаже неко стање кретања, нпр. у реченици Ich gehe in den Park (идем у парк).

Чланови

Именице

Немачки је инфлексијски језик - што значи да се односи међу реченичким елементима исказују променом речи, односно додавањем наставака (наставци за падеж, наставци за број, наставци за време за глаголе ...).

Немачке именице спадају у:

• једну од три деклинације
• један од три рода: средњи, женски и мушки. Завршетак речи може да да информацију о роду; за већину именица род не зависи од наставка (за разлику од српског, где су именице које се завршавају сугласником мушког рода, са -а женског, а са -о и -е средњег)
• два броја: једнину и множину (неки језици имају и двојину, нпр. старословенски)
• четири падежа: номинатив, генитив, датив и акузатив (са сличним значењем као и у српском језику)

Иако је немачки инфлексијски језик, у односу на старонемачки или исландски, број наставака је знатно мањи. Три рода нестају у множини, који се понаша као четврти род. Са четири падежа и три рода и множином, постоји укупно 16 комбинација падежа и рода/броја. Додавање наставака на именице је обавезно за генитив мушког и средњег рода, али не за женски род или множину. Са друге стране, наставак је обавезан у дативу множине, осим ако се реч завршава на -n или -s. Постоје и наставци за датив мушког и средњег рода, али се врло ретко срећу, чак ређе него што се нпр. аорист користи у стандардном српском језику када би требало (углавном се мења перфектом). Та врста деклинације се зове н- или слаба деклинација.

Множина именица се додаје наставцима –ä, ö или ü/-еr, –tе, –s, -er, не промени се, –en, –ä, ö или ü или се додају само умлаути на слова –ä/-е, ö/-е или ü/-е. Множина именица се учи напамет јер постоје различити облици множине неких именица.

Н- или слаба деклинација

Н- или слаба деклинација је промена одређене групе где именица и свим падежима изузев номинатива једнине, добија наставак –n или –en. Такође, генитив једнине у мушком и средњем роду не добија –s или –es.

Ова деклинација се врши овако:

• Када се именице мушког рода завршавају на -е.

• Одређени број именица мушког рода које означавају мушке особе и животиње, али се не завршавају на –e, такође се деклинирају на исти начин, додајући суфикс –n или –en у свим случајевима осим у номинативу једнине.

• Именице мушког рода, латинског порекла и завршавају се на:
  • -ant, -and:

• или:
  • -еnt:

• или:
  • -ist:

• или:
  • -at:

Изузеци

нпр:

Придеви

Придеви у немачком се мењају по поређењу, роду, броју и падежу. Углавном стоје испред именице у реченици.

Прављење компаратива и суперлатива

Оно што важи за сваке придеве што се тиче грађе компаратива јесте то што се додаје наставак -еr и суперлатива -sten. У немачком се компаратив гради на следеће начине:

Када се неко пореди да је исто што и то, онда се каже овако:

Er ist so groß wie ich (Висок је као ја).

Али када се неко пореди у компаративу, онда се каже овако:

Er ist größer als ich (Виши је него ја или виши је од мене).

Када се каже да је неко нпр. највиши нешто, онда се каже овако:

Er ist der größte Junge (Он је највиши дечак).

Такође, за суперлатив када је неодређени објекат, онда се каже овако:

Was gefällt dir am besten? (Шта ти се највише свиђа?).

Деклинација придева по падежу

Јака деклинација придева се користи када код придева нема никаквог члана, слаба деклинација када је код придева одређени члан и мешовита деклинација када је код придева неодређени члан.

Заменице

У немачком, генитив за личне заменице не постоји. Генитив за заменице јесу присвојне заменице, које се мењају по падежу исто као и неодређени чланови. Деклинација личних заменица је приказана у табели:

Упитне заменице су:

• wer?, (ко?)
• wem?, (коме?) Деклинира се wer? у датив
• wen?, (кога?) Деклинира се wer? у акузатив
• was?, (шта?, понекад и који?)
• wie?, (како?, за реченицу wie ist dein Name? има значење и који?)
• welcher?, (који?)
• welche?, (која?)
• welches?, (које?)
• welchem?, (којем?) Деклинира се у датив мушког и средњег рода
• welchen?, (којег?) Деклинира се у акузатив мушког рода
• wie viel?, (колико?)
• wann?, (када?)

За упитну заменицу welcher? важи деклинација по члану.

Немачки глаголи се мењају према:

• једној од две конјугације, слабој и јакој. Постоји око 200 глагола који се неправилно мењају.
• три лица: првом, другом и трећем
• два броја: једнини и множини
• три начина: индикатив, коњуктиви и императив
• два рода: актив и пасив; пасив се дели на статички и динамички.
• два проста времена (презент, претерит) и 4 сложена времена (перфекaт, плусквамперфект, футур, футур II)

Такође постоје бројни начини да се прошири значење основног глагола коришћењем више префикса.

Ред речи је знатно флексибилнији него на пример у енглеском. Ред речи се може мењати зарад суптилних промена значења реченице.

Индикатив

Презент

Правилна промена

Правилна промена глагола kommen (доћи):

Пошто немачки садржи конјугацију, онда се изгуби наставак за инфинитив. За прво лице једнине, наставак је е, за друго st, а за треће t. За прво лице множине, глагол је као у инфинитиву, за друго t, а за треће или друго лице у персирању, исто као и за прво лице, глагол је као у инфинитиву.

Промена са раздвојивим префиксом

Префикси који су раздвојиви од глагола су: auf, ab, an, mit, teil, fern, herr, statt, aus, hinunter, hinab, hinaus, ein и um.

Промена са раздвојивим префиксом aufstehen (устати):

Префикси који су раздвојиви од глагола увек иду на крај реченице или неке теме које имају запету.

Неправилна промена

Неправилна промена глагола haben (имати):

За прво лице једнине, наставак је е, за друго st и одбије се слово b, а за треће t одбије се слово b. За прво лице множине, глагол је као у инфинитиву, за друго t, а за треће или друго лице у персирању, исто као и за прво лице једнине, глагол је као у инфинитиву. Углавном су неправилни глаголи у другом и трећем лицу једнине. Изузетак је да се у глаголима који се завршавају са d или t за глаголе који имају већ један консонант и после њега и n и на крају инфинитивни наставак en, у другом лицу множине оставља e, ради лакшег изговора. Такви глаголи нису неправилни.

Пример тих глагола finden (наћи, пронађи и сматрати):

Такође, Изузетак је да се у глаголима који се завршавају са z или tz и на крају инфинитивни наставак en, у другом лицу једнине изоставља s код коњугације. Такви глаголи нису неправилни.

Пример тих глагола tanzen (плесати):

Модални глагол

Модални глагол се у једнини неправилно мења, али главна његова карактеристика јесте да су прво и треће лице једнине потпуно исто

Пример мењања глагола wollen (желети, хтети):

Перфекат

Перфекат се у немачком гради помоћним глаголима haben (користи се за глаголе са прелазним и повратним глаголским родом) и sein (користи се за глаголе са непрелазним глаголским родом) и партиципом који се гради префиксом ge- и глагол прелази у треће лице једнине или друго лице множине и на крају уместо -en, остаје -t (за правилне глаголе важи, а правилни су када је и презент правилан, али то није за све правилне глаголе у презенту). Партицип увек иде на крај реченице или крај првог дела неке изречене радње која се завршава запетом. Перфекат се не користи када су у питању модални глаголи.

Пример глагола spielen (играти, свирати):

Претерит

Претерит је врста прошлог времена у које се глагол мења у други облик (не у партицип) без помоћног глагола да покаже прошло време. Ово време се такође користи за модалне глаголе. Оно што је специфично за претерит јесте то што су прво и треће лице једнине као и код модалних глагола потпуно исти.

Пример мењања глагола sein (бити):

Пример мењања глагола haben (имати):

Плусквамперфекат

Плусквамперфекат је исто што и перфекат, само што су глаголи haben и sein у претериту.

Пример глагола spielen (играти, свирати):

Футур I

Футур I се гради помоћним глаголом werden и на крају реченице или крај првог дела неке изречене радње која се завршава запетом иде обичан глагол који је у инфинитиву.

Мењање глагола werden (постати):

Глагол werden се потпуно за 2. и 3. лице једнине неправилно мења. У 2. лицу остаје наставак -st, али нестаје d и e се у i претвара, а у 3. лицу нема наставка -t, већ d остаје и e се такође као и за 2. лице у i претвара. За 2. лице множине -e остаје због лакшег и логичнијег изговора.

Пример глагола у футур I kommen (доћи):

Футур II

Футур II је слично што и футур I, само што глагол постаје партицип и на крају после партиципа се додаје глагол у инфинитиву sein (бити).

Пример глагола spielen (играти, свирати):

Коњуктив I

Коњуктив, односно субјуктив I је облик глагола који показује неке нестварне догађаје или претпоставке. Овај субјуктив се гради глаголом у презенту. Оно што га одликује јесте то што су 1. и 3. лице једнине потпуно идентични и што се за 2. лице једнине и множине оставља -e.

Пример мењања глагола sein (бити):

Пример мењања глагола haben (имати):

Пример мењања глагола schreiben (писати):

Коњуктив II

Коњуктив, односно субјуктив II је облик глагола који показује неке претпоставке или изражавање жеља. Сличан је као српски потенцијал. Овај субјуктив се гради глаголом у претериту. На тај глаголу у претериту ако могу, додају се умлаути и у 1. и 3. лицу једнине се додаје -e, ако га није било. Оно што га одликује јесте то што су 1. и 3. лице једнине потпуно идентични и што се за 2. лице једнине и множине оставља -e. Глаголи haben (имати), sein (бити) и werden (постати) имају свој облик. Мада, многи неправилни глаголи такође имају свој облик грађења. Сви остали правилни глаголи се граде коњуктивом претерита werden (постати).

Пример мењања глагола sein (бити):

Пример мењања глагола haben (имати):

Пример мењања глагола werden (постати):

Императив

Императив или заповедни начин у немачком се прави на четири начина:

Необраћање једној особи у персирању (обраћање особи на du (ти))

Одбије се инфитивни наставак -en или -n (чак се и -n одбија за неке глаголе који се завршавају на -en) и уклони заменица (заменица може да и остави, али иде на друго место):

1. Lerne (dir) diese Lektion! (научи ову лекцију)
2. Geh (dir) dorthin! (иди тамо)

Обраћање већем броју људи (обраћање особама на ihr (ви))

Не мења се ништа, сем тога што глагол одлази на прво место и што се уклони заменица (заменица може да и остави, али иде на друго место):

1. Lernt (euch) diese Lektion! (научите ову лекцију)
2. Geht (euch) dorthin! (идите тамо)

Обраћање себи и својима (обраћање на wir (ми))

Не мења се такође ништа, сем тога што глагол одлази на прво место и остаје лична заменица:

1. Lernen wir diese Lektion! (научимо ову лекцију)
2. Gehen wir dorthin! (идимо тамо)

Обраћање једној особи у персирању (обраћање особи на Sie (Ви))

Не мења се такође ништа, сем тога што глагол одлази на прво место и остаје лична заменица:

1. Lernen Sie diese Lektion! (научите ову лекцију)
2. Gehen Sie dorthin! (идите тамо)

Такође, када се ово време глагола користи, лепше је додати после глагола ова три облика: bitte, mal, bitte mal. Такође, сва три значе молим.

Ред речи у реченици је у немачком по ставу субјекат - предикат - објекат када нема ништа пре субјекта. Међутим, ако пре субјекта нешто буде у реченици нпр. Um 7:00 Uhr stehe ich auf, онда се субјекат и објекат ротирају.

Потврдан

Састављање речи у реченицу у презенту иде овако:

1. субјекат
2. предикат
3. објекат

Ich bin zu Hause. (Ја сам код куће).

или овако:

1. објекат
2. предикат
3. субјекат

Zu Hause bin ich. (Код куће сам).

Састављање речи у реченицу у презенту и ту је модалан глагол иде овако:

1. субјекат
2. модалан глагол
3. објекат
4. предикат

Ich will ins Kino gehen. (Ја желим да идем у биоскоп).

Одричан

Састављање речи у реченицу у одричном облику у презенту иде овако:

1. субјекат
2. предикат
3. речца nicht
4. објекат

Ich bin nicht zu Hause. (Ја сам код куће).

Састављање речи у реченицу која приказује стање кретања у презенту и ту је модалан глагол иде овако:

1. заменица
2. модалан глагол
3. речца nicht
4. предлог (+ члан)
5. члан
6. именица
7. глагол

Ich will nicht ins Kino gehen. (Ја желим да идем у биоскоп).

Потврдан облик са везницима wenn (када или ако), weil (зато што, због или јер), dass (да (када се нешто повезује)), obwohl (иако) и са упритно-односним придевским заменицама када је потврдан облик

Када се појаве везници wenn, weil, dass, obwohl, онда редослед иде овако:

1. везник
2. заменица
3. објекат
4. глагол

Wenn du es willst. (Ако или када то желиш).

а са модалним и обичним глаголом изгледа овако:

1. везник
2. заменица
3. именица
4. глагол у инфинитиву
5. модални глагол промењен по лицу

Wenn du es haben willst. (Ако или када то желиш да имаш).

Ако се нешто у продужетку наставља, редослед речи изгледа овако

1. везник
2. заменица
3. објекат
4. глагол у инфинитиву
5. модални глагол промењен по лицу
6. глагол
7. заменица (није обавезна)
8. именица
9. глагол

Wenn du es haben willst, kannst es lesen. (Ако или када то желиш да имаш, можеш га прочитати).

Одричан облик са везницима wenn, weil, dass, obwohl

1. везник
2. субјекат
3. одричне речце kein, keine, keinem, keinen
4. објекат
5. предикат

Wenn du kein Buch willst. (Ако или када не желиш да имаш књигу).

Са прилозима

1. субјекат
2. предикат
3. прилог
4. објекат

Ich kaufe oft Bücher. (Често купујем књиге)

Код немачке сложенице, леви делови речи модификују значење десних, нпр. Regenschirm (срп. кишобран). За разлику од српског где се сложенице са већим бројем речи пишу одвојено (стога и немамо утисак да су сложенице), у немачком се оне пишу састављено, нпр. Hundehütte (срп. кућица за псе). Што се тиче рода, последња реч (суфикс) у сложеници има главни род, нпр. die Freizeit (срп. слободно време, јер је реч die Zeit последња реч).

Најдужа званична реч у немачком језику је Donau­dampf­schiff­fahrts­elektrizitäten­haupt­betriebs­werk­bau­unter­beamten­gesellschaft (Под-државно предузеће за изградњу главног депоа Дунавске паре) од 80 слова.

У немачком се све именице пише великим словом, чак иако нису на почетку речи.

Као и у енглеском, тако се и у немачком када је неодређено лице, користи заменица es.

Када ће се нека именица опет понављати, а налази се у сложеници и раздваја се од неке именице, онда се на ову именицу од које се та именица раздваја додаје -, нпр.: Zweit- oder Fremdsprache (други или страни језик).