Делиша Милтон Џоунс

Милтонова је рођена 11. септембра 1974. године у граду Рајсборо у Џорџији. Она води порекло од народа [[Јоруба] и Хауса који живе на простору Нигерије^[1]. Похађала је средњу школу Брадвел у Хајнсвилу, где је играла за школски тим Брадвел тајгерс. Средњу школу је завршила 1993. године. Године 2000. појавила се у филму Љубав и кошарка, представљајући саму себе. 2003. године удала се за Роланда Џонса^{[тражи се извор]}.

Милтонова је прихватила спортску школарину и кренула да похађа Универзитет Флорида у Гејнсвилу, где је играла за Лејди гаторс тим у периоду од 1993. до 1997. године. Као сениор 1996/1997. године добила је награде од Кодака и Кошаркашких новина за допринос у кошарци. Поред тога добитница је Блејд трофеја, Хонда спортске награде за кошарку и NCAA награде за најбољу кошаркашицу^[2]. Њено име увршћено је у галерији славних спортиста на Универзитету Флорида, 2007. године^[3][4].

^[5]

Милтонова је за женску кошаркашку репрезентацију Сједињених Држава први пут заиграла на Универзијади 1997. године у Марсали у августу 1997. године. Селекција Сједињених Држава победила је свих шест утакмица и освојила златну медаљу. Милтонова је постизала 10,3 поена по утакмици и забележила 14 украдених лопти и тако постала друга најбоља у свом тиму^[6]. Године 1998. Милтонова је опет позвана да игра за селекцију Сједињених Држава. Заједно са тимом отпутовала је у Берлин и у јулу и августу 1998. године играла на Светском првенству у кошарци за жене у Немачкој. Њен тим победио је у првој утакмици селекцију Јапана, резултатом 95:89, а након тога наредних шест утакмица победио доста лакше. У полуфиналу против селекције Бразила, селекција Сједињених Држава је била у заостатку од десет поена до полувремена, али је на крају ипак успела да преокрене резултат и савлада Бразил резултатом 93:79. У финалу, тим Сједињених Држава састао се са селекцијом Русије, коју је победио резултатом 71:65 и освојио златну медаљу. Милтонова је постигла 7,1 поена просечно по утакмици у првенству^[7].

Милтонова је била и у тиму током Летњих олимпијских игри у Сиднеју 2000. године и током Летњих олимпијских игри 2008. године у Пекингу, а на оба такмичења селекција Сједињених Држава освојила је златну медаљу^[8].

На Светском првенству у кошарци за жене са тимом Сједињених Држава освојила две златне медаље, 1998. године у Немачкој и 2002. године у Кини, док је 2006. године у Бразилу освојила бронзану медаљу.

Године 1999. Милтонова је изабрана на драфту од стране екипе Лос Анђелес спаркс, за који је играла у периоду од 1999. до 2004. године, зајено са Лисом Лесли. Током њене шестогодишње каријере у Лос Анђелес спарксима, освојила је два WNBA шампионата, 2001. и 2002. године.

Године 2005. прешла је у тим Вашингон мистик, а 22. априла 2008. године се вратила у Лос Анђелес спаркс^[9]. 2013. године потписала је уговор са тимом Сан Антонио старс, а пре тога играла је и за Њујорк либерти. 9. јула 2014. године пребачена је у клуб Атланта дрим у замену за кошаркашицу Свим Кеш.

У августу 2015. године одиграла је њену 497. WNBA утакмицу, што је било више од било које кошаркашице у историји тог такмичења, оборивши тако рекорд који је држала Тина Томпсон^[10]. Године 2016. потписала је уговор са клубом Атланта дрим^[11].

У септембру 2016. године најавила је да се повлачи из кошарке^[12]

Године 2003. играла је у евролигашком шампионату за тим Јекатеринбург из Русије. У сезони 2005/2006. освојила је Евролигу са тимом Гамбринус Брно из Чешке и током паузе WNBA сезоне 2006/2007. потписала уговор за Рос каскаренс из Валенсије. Током паузе WNBA шампионата 2008/2009. године Милтонова је поново потписала двогодишњи уговор са шпанским тимом Рос каскарес^[13] for whom she also played during the 2007-08 off-season.^[14].

Била је друга жена у сторији америчке кошарке која је тренирала мушки тим. 2005. године тренирала је мушки тим Лос Анђелес старс. Била је помоћни тренер женског тима Пепердин од 2016. године, а од 29. марта 2017. године постала је први тренер тог тима.

• Профил на сајту WNBA