Универзијада

Универзијада је међународно мултиспортско такмичење,[1][2] које под покровитељством Међународног олимпијског комитета (МОК)[тражи се извор] организује Међународни студентска спортска федерација (енгл. International University Sports Federation - FISU),[3] на којима учествују студенти спортисти. Често се називају и Светске студентске игре World Student Games односно World University Games. Право учешћа имају редовни студенти факултета и високих школа, а то важи и годину дана после дипломирања, уз услов да нису старији од 28 ни млађи од 17 година.[4]

Застава Међународне студентске спортске федерације (FISU - International University Sports Federation)

Универзијада се организује сваке друге године,[5] и то Летња[6] и Зимска универзијада.[7] Прва Летња универзијада одржана је 1959. у Торину, Италија а Прва зимска 1960. у Шамонију Француска. Игре се одржавају сваке две године. До 1978 су одржаване наизменично Летња непарним, а Зимска парним годинама, да би од 1981 почеле да се одржавају исте године, непарним годинама да се не подударају са Олимпијским играма.

Историја

Летње универзијаде

Претече саверемених универзијада били су Прве међународне студентске спортске игре у Паризу 1923, чији је оснивач био Жан Птижан (Jean Petitjean). Игре је требало да се зову Универзитетска олимпијада, али је председник МОК-а Пјер де Кубертен забранио (ставио вето) на овај назив тврдећи да се атрибут „олимпијски“ може користити само за Олимпијске игре. Међународне студентске спортске игре после Париза одржане су и у Варшави 1924, Риму 1927, Паризу 1928, Дармштату 1930, Торину 1933, Будимпешти 1935, Паризу 1937. и Монаку 1939.

После Другог светског рата игре су обновљене 1947. када су у Паризу одржане Прве светске студентске летње спортске игре у организацији Међународног савеза студената (ИУС) чије је седиште било у Прагу.

Под утицајем Хладног рата 1948. формира се нова организација Међународна федерација универзитетског спорта (ФИСУ) чији су оснивачи били чланови 19 западноевропских земаља, а прикучиле су се и неке земље Јужне Америке и Азије.

Од 1949. године две студентске федерације организују своје игре - ИУС 1949. у Будимпешти, 1951. у Берлину и 1954. у Будимпешти, а ФИСУ Спортске летње недеље ФИСУ: 1949. у Мерану, 1951. у Луксембургу, 1953. у Дортмунду и 1955. у Сан Себастијану.

Од одржавања одвојених игара одустају обе федерације 1957. и заједно учествују на Универзитетским играма Париза (30. август - 8. септембар 1957) организованим поводом 50-годишњице Националне уније студената Париза познате под именом „Игре уједињења“. Након две године у Торину одржана је у организацији ФИСУ прва Летња универзијада.[8]

Зимске универзијаде

Као и код летњих претеча су биле Међународне студентске зимске спортске игре одржане 1928. године у Кортини д'Ампецо у Италији. Пре Другог светског рата одржане су и зимске игре у Давосу 1930, Бардонекији 1933, Санкт Морицу 1935. Цел ам Зеу 1937. и Трондхајму 1939.

Међународни савез студената (ИУС) обновио је зимске игре 1947. у Давосу, Расцепом у светском студентском покрету Међународна федерација универзитетског спорта (ФИСУ) организује Зимске недеље ФИСУ 1951. у Бадгаштајну, 1953. у Санкт Морицу, 1955. на Јахорини, 1957. у Обермергау и 1959. у Цел ам Зеу. Међународни савез студената (ИУС) је одржао своје зимске игре у Појани Брашов 1951, Земерингу 1953. и Закопанима 1956.

Уједињењем раздвојених студентских организација у ФИСУ 1959, Прва зимска универзијада одржана је у Шамонију 1960. године.[8]

Спортови

Број спортова и на летњим и на зимским се често мењао. Ево спортова Летње универзијде 2007. године.

1. Атлетика
2. Бадминтон
3. Водени спортови
Ватерполо
Пливање
Скокови у воду
4. Гимнастика
Спортска гимнастика
Ритмичка гимнастика
5. Голф
6. Мачевање
7. Кошарка
Кошарка - мушки
Кошарка - жене
8. Одбојка
Одбојка - мушки
Одбојка - жене
9. Софтбол
10. Стони тенис
11. Стрељаштво
Пушка и пиштољ
Сачмара
12. Теквондо
13. Тенис
14. Фудбал
Фудбал - мушки
Фудбал - жене
15. Џудо

Спортови зимских универзијада:

Места одржавања Универзијда

ГодинаИгреЛетње универзијадеИгреЗимске универзијаде
1959.IТорино,  Италија
1960.IШамони,  Француска
1961.IIСофија,  Бугарска
1962.IIВилар,  Швајцарска
1963.IIIПорто Алегре,  Бразил
1964.IIIШпиндлерув Млин,  Чехословачка
1965.IVБудимпешта,  Мађарска
1966.IVСестријере,  Италија
1967.VТокио,  Јапан
1968.VИнзбрук,  Аустрија
1970.VIТорино,  ИталијаVIРованијеми,  Финска
1972.VIIЛејк Плесид,  САД
1973.VIIМосква,  Совјетски Савез
1975.VIIIРим,  ИталијаVIIIЛивињо,  Италија
1977.IXСофија,  Бугарска
1978.IXШпиндлерув Млин,  Чехословачка
1979.XМексико сити,  Мексико
1981.XIБукурешт,  РумунијаXХака,  Шпанија
1983.XIIЕдмонтон  КанадаXIСофија,  Бугарска
1985.XIIIКобе,  ЈапанXIIБелуно,  Италија
1987.XIVЗагреб,  СФРЈXIIIШтрпске Плесо,  Чехословачка
1989.XVДуизбург,  Западна НемачкаXIVСофија,  Бугарска
1991.XVIШефилд,  Уједињено КраљевствоXVСапоро,  Јапан
1993.XVIIБафало, Њујорк,  САДXVIЗакопане,  Пољска
1995.XVIIIФукуока,  ЈапанXVIIХака,  Шпанија
1997.XIXПалермо,  ИталијаXVIIIМуџу,  Јужна Кореја
1999.XXПалма де Мајорка,  ШпанијаXIXПопрад,  Словачка
2001.XXIПекинг,  КинаXXЗакопане,  Пољска
2003.XXIIДаегу,  Јужна КорејаXXIТарвизио,  Италија
2005.XXIIIИзмир,  ТурскаXXIIИнзбрук / Зефелд,  Аустрија
2007.XXIVБангкок,  ТајландXXIIIТорино,  Италија
2009.XXVБеоград,  СрбијаXXIVХарбин,  Кина
2011.XXVIШенџен,  КинаXXVЕрзурум,  Турска
2013.XXVIIКазањ,  РусијаXXVIТрентино,  Италија1
2015.XXVIIIКвангџу,  Јужна КорејаXXVIIГранада,  Шпанија
2017.XXIXТајпеј,  Република Кина2XXVIIIАлмати,  Казахстан
2019.XXXНапуљ,  Италија3XXIXКраснојарск,  Русија
2021.XXXIЧенгду,  КинаXXXЛуцерн,  Швајцарска
2023.XXXIIЈекатеринбург,  РусијаXXXIЛејк Плесид,  САД

Напомене:

1 Трентино је био домаћин уместо Марибора, који је одустао од домаћинства због финансијских проблема.
2 Република Кина (познатије као Тајван) због компликованих односа са Народном Републиком Кином је призната под именом Кинески Тајпеј од стране ФИСУ и већина међународних организација.
3 Због финансијских проблема Бразилија одустала од домаћинства.

Референце

Спољашње везе