Дејвид Ливингстон

Ливингстон је рођен 19. марта 1813. у индустријском месту Блантајер у Шкотској, у стамбеној згради за раднике фабрике памука на обали реке Клајд испод моста који прелази у Ботвел.^[7] Он је био друго од седморо деце коју су имали Нил Ливингстон (1788–1856) и његова супруга Агнес (девојачки Хантер; 1782–1865). Дејвид је био запослен од свије десете године у фабрици памука Хенри Монтајт & Ко. у Блантајер Воркс. Он и његов брат Џон радили су дванаестосатне смене као комадари, везујући раскинуте памучне нити на предилицама.

Нил Ливингстон је био учитељ недељне школе и титоталиста који је идући од врата до врата као продавац чаја делио хришћанске трактате. Он је екстензивно читао књиге о теологији, путовањима и мисионарским подухватима. То је оставило утисак на младог Дејвида, који је постао страствени читалац, али је такође волео да прикупља животињске, биљне и геолошке примерке у локалним кречњачким каменоломима. Нил се бојао да научне књиге подривају хришћанство и покушао је да присили свог сина да чита само теологију, али Дејвидово дубоко интересовање за природу и науку га је навело да истражи однос између религије и науке.^[8] Године 1832, прочитао је дело Филозофија будуће државе, које је написао је Томас Дик, и пронашао је образложење које му је било потребно да уравнотежи веру и науку и, осим Библије, ова књига је вероватно била његов највећи филозофски утицај.^[9]

Други значајни утицаји у његовом раном животу били су Томас Берк, блантајерски еванђелиста, и Дејвид Хог, његов учитељ у недељној школи.^[9] У петнаестој години, Дејвид је напустио шкотску цркву и прешао у локалну конгрегациону цркву, под утицајем проповедника попут Ралфа Вардлава, који је негирао предодређивачка ограничења спасења. Под утицајем ревивалистичких учења у Сједињеним Државама, Ливингстон је у потпуности прихватио тврдњу Чарлса Финија, професора теологије на Оберлин колеџу у Охају, да је „Дух Свети отворен свима који га питају“. За Ливингстона је ово значило ослобађање од страха од вечног проклетства.^[10] Ливингстоново читање Апела црквама Британије и Америке у име Кине мисионара Карла Гуцлафа омогућило му је да убеди свог оца да медицинске студије могу да унапреде верске циљеве.^[11]

Ливингстонова искуства у фабрици памука Х. Монтајт у Блантајеру такође су била важна од његове десете до двадест шесте године, где је радио прво као комадар, а касније као предиличар. Овој монотони рад био је неопходан за издржавање његове осиромашене породице, али га је научило истрајности, издржљивости и природној емпатији за све који раде, што се изражавало редовима из егалитарне песме Раби Берна: „When man to man, the world o'er/Shall brothers be for a' that”, које је понекад певушио.^[а]

Лингвингтон је похађао сеоску школу у Блантајеру, заједно са неколицином друге млинске деце која су то издржала упркос 14-сатном радном дану (6:00 - 20:00). Утицај породице са снажном, сталном посвећеношћу студирању ојачао је његово образовање. Прочитавши Гуцлафов апел за медицинске мисионаре у Кини 1834. године, почео је да штеди новац за упис на Андерсонов универзитет у Глазгову 1836. године (данас Универзитет Стратклајда), као и да похађа грчка и теолошка предавања на Универзитету у Глазгову.^[12]

Да би уписао медицинску школу, било му је потребно познавање латинског језика. Подучавао га је локални римокатолик, Даниел Галагер. Касније у животу, Галагер је постао свештеник и основао трећу најстарију католичку цркву у Глазгову: Ст Симонс, Партик. У кафеу те цркве виси слика Галагера и Ливингстона, аутора Роја Петрија.^[13] Упоредо са другим студијама, он је похађао божанска предавања Вардлава, вође у ово време снажне кампање у граду против ропства.

Убрзо након тога, пријавио се за чланство у Лондонском мисионарском друштву (енгл. London Missionary Society, LMS) и примљен је на мисионарску обуку. Он је био студент Медицинске школе болнице Черинг Крос 1838–40, где је настава покривали медицинску праксу, акушерство и ботанику. Током овог периода такође је провео време на мисионарској обуци у Лондону у Онгару, Есекс, да би постао министар у оквиру Конгрегацијске уније која је служила под ЛМС-ом. Током обуке у оквиру ЛМС-а, свештеник Ричард Сесил је њега и друге студенте подучавао грчком, латинском, хебрејском и теологији.^[10] Упркос његове импресивне личности, он је био обичан проповедник, којег је Сесил описао као „достојног, али далеко од брилијантног“,^[10] а ЛМС би га одбио да му директор није пружио другу прилику да положи курс.^[9] Он се квалификовао за диплому факултета (данас краљевског колеџа) за лекаре и хирурге у Глазгову 16. новембра 1840, а касније је постао почасни сарадник факултета, 5. јануара 1857.^[14]

Дејвид Ливингстон на Викимедијиној остави.

• Livingstone Online
• Livingstone Spectral Imaging Project Архивирано на сајту Wayback Machine (15. јул 2017). Many of Livingstone's original papers spectrally imaged.
• Livingstone Online – Explore the manuscripts of David Livingstone Images of original documents alongside transcribed, critically edited versions
• David Livingstone (c. 1956). Archive film from the National Library of Scotland: Scottish Screen Archive
• David Livingstone на сајту Пројекат Гутенберг (језик: енглески)
  • Missionary Travels and Researches in South Africa Архивирано на сајту Wayback Machine (9. октобар 2004)
  • A Popular Account of Dr Livingstone's Expedition to the Zambesi and its Tributaries Архивирано на сајту Wayback Machine (9. октобар 2004)
  • The Personal Life of David Livingstone Архивирано на сајту Wayback Machine (14. октобар 2004)
• Дејвид Ливингстон на сајту Internet Archive (језик: енглески)
• The Lost Diary of Dr. Livingstone Documentary produced by the PBS Series Secrets of the Dead
• How Livingstone discovered the Falls. by J. Desmond Clark M.A. PH.D. F.S.A. Curator of the Rhodes-Livingstone Museum. 1955
• Interactive map of Dr. Livingstone's Zambezi expedition Архивирано на сајту Wayback Machine (13. април 2017)