Династија Западни Сја
Династија Западни Сја (кинески=西) или Тангутско Царство, међу Тангутима и Тибетанцима познато као Минyак.[1] је била држава која је постојала од 1038. до 1227. на подручју северозападне Кине, односно данашњих провинција Нингсја, Гансу, источни Ћингхај, северни Шенси, североисточни Синкјанг, југозападне Унутрашње Монголије и јужне Спољне Монголије, при чему је имала површину од око 800.000 квадратних километара.[2][3][4] Позната је по томе што су је на изузетно бруталан начин уништили Монголи при чему су разорени сви њени градови и спаљени сви текстови. Због тога је њено оснивање и постојање дуго времена било предмет историјских контроверзи све док у модерно доба то није потврђено археолошким и другим истраживањима.
Због свог положаја на трговачким рутама између северне Кине и средње Азије - тзв. Хеси коридору - Западна Сја је била у прилици уживати културне благодети својих суседа, те је имала значајна достигнућа на пољу књижевности, уметности, музике и архитектуре.[5] Успешан отпор супарничким државама и династијама као што су Љао, Сунг и Ђин је постигнут успешном војном организацијом али и иновацијама међу којима се понекад спомиње и ватрено оружје.[6]
Династија Западни Сја
Кинески: 西夏 (Xī Xià)
На власти од 1038. до 1227. године.
Постхумно име | Храмовно име | Лично име | Владарско име | Владавина |
---|---|---|---|---|
Конвенција за навођење: храмовно име. | ||||
Цар Ву-лије 武烈皇帝 (Wǔliè huángdì) | Ђинг-цунг 景宗 (Jǐngzōng) | Ли Јуен-хао 李元昊 (Lǐ Yuánhào)1 | Сјен-дао (显道) Каи-јин (开运) Гуанг-пинг (广平) Да-ћинг (大庆) Тијен-шоу-ли-фа-јен-цуо (天授礼法延祚) | 1032-1034 1034 1035-1036 1036-1038 1038-1048 |
Цар Џао-јинг 昭英皇帝 (Zhāoyīng huángdì) | Ји-цунг 毅宗 (Yìzōng) | Ли Лијанг-цуо 李谅祚 (Lǐ Liàngzuò) | Јен-с’-нинг-гуо (延嗣宁国) Тијен-јоу-чуи-шенг (天祐垂圣) Фу-шенг-ченг-дао (福圣承道) Дуо-ду (奲都) Гунг-хуа (拱化) | 1048-1049 1050-1052 1053-1056 1056-1062 1063-1067 |
Цар Канг-ђинг 康靖皇帝 (Kāngjìng huángdì) | Хуи-цунг 惠宗 (Huìzōng) | Ли Бинг-чанг 李秉常 (Lǐ Bǐngcháng) | Ћијен-дао (乾道) Тијен-ц’-ли-шенг-гуо-ћинг (天赐礼盛国庆) Да-ан (大安) Тијен-ан-ли-динг (天安礼定) | 1067-1069 1070-1074 1075-1085 1085-1086 |
Цар Шенг-вен 圣文皇帝 (Shèngwén huángdì) | Чунг-цунг 崇宗 (Chóngzōng) | Ли Ћијен-шун 李乾顺 (Lǐ Qiánshùn) | Тијен-ји-џ’-пинг (天仪治平) Тијен-јоу-мин-ан (天祐民安) Јунг-ан (永安) Џен-гуан (贞观) Јунг-нинг (雍宁) Јуен-д’ (元德) Џенг-д’ (正德) Да-д’ (大德) | 1086-1089 1090-1097 1098-1100 1101-1113 1114-1118 1119-1127 1127-1134 1135-1139 |
Цар Шенг-д’ 圣德皇帝 (Shèngdé huángdì) | Жен-цунг 仁宗 (Rénzōng) | Ли Жен-сјао 李仁孝 (Lǐ Rénxiào) | Да-ћинг (大庆) Жен-ћинг (人庆) Тијен-шенг (天盛) Ћијен-јоу (乾祐) | 1139-1143 1144-1148 1149-1170 1170-1193 |
Цар Џао-ђијен 昭简皇帝 (Zhāojiǎn huángdì) | Хуан-цунг 桓宗 (Huánzōng) | Ли Чун-јоу 李纯佑 (Lǐ Chúnyòu) | Тијен-ћинг (天庆) | 1193-1206 |
Цар Ђинг-ву 景武皇帝 (Jǐngwǔ huángdì) | Сјанг-цунг 襄宗 (Xiāngzōng) | Ли Ан-ћијен 李安全 (Lǐ Ānquán) | Ћинг-тијен (庆天) Хуанг-ђијен (皇建) | 1206-1209 1210-1211 |
Цар Јинг-вен 英文皇帝 (Yīngwén huángdì) | Шен-цунг 神宗 (Shénzōng) | Ли Цун-сји 李遵顼 (Lǐ Zūnxū) | Гуанг-динг (光定) | 1211-1223 |
Цар Сјинг-д’ 兴德皇帝 (Xìngdé huángdì) | Сјен-цунг 献宗 (Xiànzōng) | Ли Д’-ванг 李德旺 (Lǐ Déwàng) | Ћијен-динг (乾定) | 1223-1226 |
Цар Шун-ву 顺武皇帝 (Shùnwǔ huángdì) | нема | Ли Сјен 李睍 (Lǐ Xiàn) | Бао-ји (宝义) | 1226-1227 |
1. Ли Јуен-хао је 1032. године наследио племићку титулу од свог оца, а тек 1038. године је постао суверен владар, самосталан од династије Сунг. |