Династија Љао
Династија Љао (кинески језик: 遼朝, традиционално кинеско писмо:辽朝); [1] такође позната и као Китанско Царство (кинески: 契丹國, Qìdān Guó; китански: Mos diau-d kitai huldʒi gur),[2] била је држава у источној Азији која је као царство владала Монголијом, као и деловима данашњег Казахстана, руског Далеког истока и северне Кине између 907.[3][4] и 1125. Основао ју је китански велики кан Таи-цу у време колапса кинеске царске династије Танг.
Династија је настала из консолидације моц́и међу Киданима у 8. веку и њихових експанзионистичких кампања у другој половини 9. века. На крају је поглавар Jила, Абаођи, постао вођа Китана и прогласио династичку државу у кинеском стилу 916. Династија Љао је покренула више војних кампања против суседних држава и народа, укључујуц́и Кумо Си, Шивеј, Татаре, Зубу, Конгирад, Балхој , Корјо, Каснији Танг и династија Сунг. Њена освајања обухватају шеснаест префектура (укључујуц́и данашњи Пекинг и део Хебеја) подстицањем прокси рата који је довео до колапса каснијег Танга (923–936). Године 1004, династија Љао је покренула експедицију против династије Северни Сунг. Након тешких борби и великих жртава између два царства, стране су склопиле Чањуански споразум. Кроз споразум, династија Љао је приморала Северни Сунг да их призна као пандане и најавила еру мира и стабилности између две силе која је трајала око 120 година. То је била прва држава која је контролисала читаву Манџурију.[5]
Љао Царство је уништила династија Ђин 1125 године. Делови китанског народа под водством Јели Дашија су пребегли и основали династију Западни Сја, такође познату и као Кара-Китански Канат. Она је стекла значајан утицај на Централну Азију и одржала се све до монголске инвазије под Џингис Каном 1220.
Династија Љао
Кинески: 辽朝 (Liáocháo)
На власти од 907. до 1125. године.
| Постхумно име | Храмовно име | Лично име1 | Владарско име | Период владавине |
|---|---|---|---|---|
| Конвенција за навођење: храмовно име. | ||||
| Цар Лије-тијен 烈天皇帝 (Liètiān huángdì) | Таи-цу 太祖 (Tàizǔ) | Је-ли А-бао-ђи 耶律阿保机 (Yēlǜ Ābǎojī) | без имена Шен-ц’ (神册) Тијен-цан (天赞) Тијен-сјен (天显) | 907—916 916—922 922—926 926 |
| Цар Хуи-вен 惠文皇帝 (Huìwén huángdì) | Таи-цунг 太宗 (Tàizōng) | Је-ли Јао-гу 耶律尧骨 (Yēlǜ Yáogǔ) | Тијен-сјен (天显) Хуи-тунг (会同) Да-тунг (大同) | 926—938 938—947 947 |
| Цар Џуанг-сјен 庄宪皇帝 (Zhuāngxiàn huángdì) | Ш’-цунг 世宗 (Shìzōng) | Је-ли Ву-ји 耶律兀欲 (Yēlǜ Wùyù) | Тијен-лу (天禄) | 947—951 |
| Цар Ђинг-џенг 敬正皇帝 (Jìngzhèng huángdì) | Му-цунг 穆宗 (Mùzōng) | Је-ли Шу-ли 耶律述律 (Yēlǜ Shùlǜ) | Јинг-ли (应历) | 951—969 |
| Цар Канг-ђинг 康靖皇帝 (Kāngjìng huángdì) | Ђинг-цунг 景宗 (Jǐngzōng) | Је-ли Минг-ји 耶律明扆 (Yēlǜ Míngyǐ) | Бао-нинг (保宁) Ћијен-хенг (乾亨) | 969—979 979—982 |
| Цар Сјао-сјуен 孝宣皇帝 (Xiàoxuān huángdì) | Шенг-цунг 圣宗 (Shèngzōng) | Је-ли Вен-шу-ну 耶律文殊奴 (Yēlǜ Wénshūnú) | Ћијен-хенг (乾亨) Тунг-х’ (统和) Каи-таи (开泰) Таи-пинг (太平) | 982 983—1012 1012—1021 1021—1031 |
| Цар Сјао-џанг 孝章皇帝 (Xiàozhāng huángdì) | Сјинг-цунг 兴宗 (Xìngzōng) | Је-ли Џ’-гу 耶律只骨 (Yēlǜ Zhīgǔ) | Ђинг-фу (景福) Чунг-сји (重熙) | 1031—1032 1032—1055 |
| Цар Сјао-вен 孝文皇帝 (Xiàowén huángdì) | Дао-цунг 道宗 (Dàozōng) | Је-ли Џа-ла 耶律查剌 (Yēlǜ Zhālà) | Ћинг-нинг (清宁) Сјен-јунг (咸雍) Таи-канг (太康) Да-ан (大安) Шоу-чанг (寿昌) | 1055—1064 1065—1074 1075—1084 1085—1094 1095—1101 |
| Цар Тијен-цуо 天祚皇帝 (Tiānzuò huángdì) | нема | Је-ли A-гуо 耶律阿果 (Yēlǜ Āguǒ) | Ћијен-тунг (乾统) Тијен-ћинг (天庆) Бао-да (保大) | 1101—1110 1111—1120 1121—1125 |
| 1. Владарска кућа династије Љао није припадала националности Хан, него данас изумрлој прото-монголској етничкој групи Китан (кин. 契丹, Qìdān) са подручја Манџурије. У табели су дата њихова китанска лична имена. Кинеска имена која су користили дата су у чланку о овој династији. | ||||
