Екотуризам

Екотуризам је туризам у природном окружењу без оштећења или нарушавања станишта. То је облик туризма који укључује посету крхким, нетакнутим и релативно неометаним природним подручјима, замишљен као алтернатива стандардном комерцијалном масовном туризму са малим утицајем и често у малим размерама. То значи одговорно путовање у природна подручја, очување животне средине и побољшање благостања локалног становништва.^[1]Његова сврха може бити образовање путника, обезбеђивање средстава за еколошко очување, директна корист економском развоју и политичком оснаживању локалних заједница или неговање поштовања различитих култура и људских права. Од 1980-их еколози еколошки туризам сматрају критичним подухватом, тако да будуће генерације могу доживети дестинације релативно нетакнуте људском интервенцијом.^[2] Неколико универзитетских програма користи овај опис као радну дефиницију екотуризма.^[3]

Генерално, екотуризам се бави интеракцијом са биотичким компонентама природног окружења.^[4] Екотуризам се фокусира на друштвено одговорна путовања, лични раст и еколошку одрживост. Екотуризам обично укључује путовања на дестинације где су флора, фауна и културно наслеђе примарна атракција. Екотуризам има за циљ да туристима пружи увид у утицај људи на животну средину и да подстакне већу уважавање наших природних станишта.

Поред процене еколошких и културних фактора, саставни део екотуризма су промоција рециклаже, енергетске ефикасности, очувања воде и стварање економских прилика за локалне заједнице. Из ових разлога екотуризам често апелује на заговорнике еколошке и друштвене одговорности.^[5]

Бенефити екотуризма

Екотуризам је туризам који се води одговорно ради очувања животне средине и одржавања добробити локалног становништва.^[6]Његове предности укључују:

Изградња еколошке свести.
Пружање директних финансијских користи за заштиту.
Пружање финансијских користи и оснаживање локалног становништва.
Поштовање локалне културе.
очување биолошке и културне разноликости кроз заштиту екосистема.
промоција одрживог коришћења биодиверзитета, обезбеђивањем послова локалном становништву.
поделе свих социјално-економских користи са локалним заједницама и аутохтоним народима уз њихов информисани пристанак и учешће у управљању екотуристичким предузећима.
туризам до нетакнутих природних ресурса, с минималном утицајем на животну средину која је примарна брига.
минимизирање утицаја туризма на животну средину.
приступачност и недостатак отпада у облику луксуза.
локална култура, флора и фауна су главне атракције.