Жан Калвин

Жан Калвин (франц. Jean Calvin;^[1] Нуајон, 10. јул 1509 — Женева, 27. мај 1564) био је француски реформатор и теолог. Са намером да се посвети свештеничком позиву, а у 12. години примио је тонзуру,^[2] једини верски обред који је на њему извршен.

Жан Калвин
Жан Калвин
Датум рођења	(1509-07-10)10. јул 1509.
Место рођења	Нуајон, Француска
Датум смрти	27. мај 1564.(1564-05-27) (54 год.)
Место смрти	Женева, Швајцарска

Студирао је теологију у Паризу на Сорбони, али је касније почео да се двоуми око свог будућег позива. Од 1528. године, студирао је право у Орлеану где је пао под утицај Мелхиора Волмара, протестанта. Калвин 1532. године издаје расправу на Сенекино дело De Clementia.^[3] Две године касније, 1534. објавио је своје најзначајније дело Institutio Christianae religionis, које ће целог живота дорађивати и допуњавати. У њему је изложио своје најважније политичке, верске и социјалне идеје, које ће убрзо применити у пракси у Женеви.

Римокатоличку цркву напушта 1533. године са тврдњом да је доживео визију у којој му је саопштено да је његова улога у реформацији цркве и њено враћање на изворну чистоћу. Наредне године био је у затвору, и да би избегао прогоне Франсое I, отпутовао је у Базел. На пропутовању кроз Женеву придружио се Фарелу у његовој намери да изврши реформацију. Калвин је именован за проповедника и професора теологије.

Током свог живота неколико пута је издао дело Articuli de Regimine Ecclesiae у коме је расправљао на тему Тајне вечере и још неколико верских питања. У том периоду наметао је грађанима да прихвате неке његове заповести у вези са потврдом вере, па је дошло до сукоба са Фарелом, који се завршио прекидом сарадње. Наредне три године, Калвин је био министар француске конгрегације и предавач у теолошкој школи. Спријатељио се са Меланхтоном, али се убрзо вратио у Женеву где је преузео руководећу улогу и установио теократски режим по угледу на Стари завет.

Полагао је право на екскомуникацију и животе грађана. Биле су забрањене и најбаналније слободне активности као што су песма и игра. Затваране су кафане и гостионице, а за било какво довођење постојећег поретка у питање била је предвиђена казна смрћу, или, у блажим случајевима, протеривање из града. Диктатор је постао 1555. године у Женеви која је постала град са најчвршћим моралом. Упркос свему, уживао је глас великог просветитеља и црквеног великодостојника. Његово образовање, познавање језика, јасан стил учинили су га једним од најутицајнијух реформатора не-лутеранске протестантске цркве. Учење о предодређењу прихватио је као догму и увео у реформисану цркву.