Златне алге

Представници овог раздела се налазе на ризоподијалном, монадоидном, кокоидном, трихалном и хетеротрихалном ступњу организације. Велики број колонијалних врста нема сталан број ћелија у колинији. Кончасте врсте могу бити негранате и гранате.

Једноћелијске врсте су, наравно, ситне и њихова величина износи неколико десетина микрометара, али кончасте могу бити дуге око једног дециметра.

Унутрашња ћелијска организација код свих представника је мање-више иста. У цитоплазми се налази један или два хлоропласта и релативно мало једро. У ламелама хлоропласта налазе се групе од 3-4 тилакоида и код већине представника један савијени периферни тилакоид. Осим хлорофила а & с у хлоропластима се налазе и каротени и ксантофили. У зависности од врсте и количине ових пигмената, боја ових алги може бити зеленожута, златножута, зелена или мрка.

Код најпримитивнијих представника ове групе алги на површини ћелије је танак перипласт и оне немају сталан облик тела. Код других се на површини плазмалеме налази чврст целулозни зид који је понекад слузав. Неке врсте на површини тела имају коколите (наслаге калцијум-карноната различитог облика), а код других се образују унутрашњи силикатни скелети. Код врста на највишем ступњу организације ствара се тзв. панцир око ћелија (од плочица које садрже силицијум) или су оне у „кућици“ кроз чије отворе излазе бичеви или псеудоподије.

Облици који су покретни имају два бича која међусобно могу бити исти или различити по дужини и грађи. Један је често редукован.

Вегетативно се размножавају деобом ћелије и фрагментацијом.

Бесполно се размножавају зооспорама и аутоспорама.

Полно се размножавају хологамијом и изогамијом. Том приликом им се не диференцирају посебни органи за размножавање, што упућује да су оне у том погледу на веома ниском нивоу. Као резултат полног процеса стварају се цисте које су способне да преживе неповољне услове. Цисте су по сферичне или елипсоидне и имају силифициран зид из два дела. При клијању ствара се више зооспора са 1-2 бича.

Највећи број врста припада групи активно покретних планктонских организама, али има и епифита, као и бентосних организама. Већина врста се обилно развија у рано пролеће и касну јесен, када су ниже температуре.

У воденим екосистемима, значајни су продуценти органског материјала, а кроз процес фотосинтезе обогаћују воду кисеоником. Важна су карика у ланцу исхране водених животиња. Неке врсте, пак, могу довести до цветања воде.

Неоспорно је да су златне алге стара група организама и сматра се да су у терцијеру достигле максимум свог развоја. Према својим особинама сличне су силикатним, жутозеленим и мрким алгама, чак се сматра да од њих силикатне алге воде порекло.

Класификација једноћелијских протиста је услед парафилетске природе читаве групе, разнолика. Бројне више-мање монофилетске групе се константно дефинишу, како се добија више података о сродности ових организама. Систематика златних алги, у смислу њихове припадности одређеном таксону и њихове поделе, је нарочито варијабилна од аутора до аутора, и овде је дато неколико погледа на њу.

1. Adl et al (2005)^[1]

класа Chrysophyceae Pascher, 1914

ред Chromulinales Pascher, 1910

ред Hibberdiales Andersen, 1989

ред Ochromonadales Pascher, 1910

2. раздео Chrysophyta обухвата следеће класе, према Блаженчић (2000)^[2]

класа Chrysomonadophyceae

класа Chrysopodophyceae

класа Chrysocapsophyceae

класа Chrysosphaerophyceae

класа Chrysotrichophyceae

3. Cavalier-Smith (1993)^[3]

раздео Heterokonta

подраздео Ochrista

инфрараздео Chrysista

класа Chrysophyceae Pascher ex Hibberd 1976

поткласа Chrysomonadidae

поткласа Synuridae

поткласа Sarcinochrysidae

поткласа Chrysomeridae

4. Corliss (1984)^[4]

царство Protista

група "Chromobionts"

раздео Chrysophyta Pascher, 1914