Игор Ђорђевић

Ђорђевић је рођен у Крагујевцу,^[3] где је завршио основну школу. У петом разреду, како и сам каже, остао је опчињен глумом Зорана Радмиловића у представи Радован Трећи и истовремено заволео глумачки позив. Убрзо је одустао од тренирања фудбала и каратеа, и као средњошколац уписао глуму у Аранђеловцу.^[4] Глуму је касније и дипломирао 2001. године на Академији драмских уметности у Новом Саду у класи Виде Огњеновић.^[5][6] Дипломску представу Богојављенска ноћ одиграо је у сомборском Народном позоришту.^[7] На класи је био са Иваном Босиљчићем, Надом Шаргин и Слобом Стефановићем.^[8]

Игор Ђорђевић открио је у једном интервјуу да се целога живота бори са дислексијом.^[9] Глумац је често упозоравао на опрез у третирању овог поремећаја код деце.

2002-2014: Прве улоге

Одмах по завршетку студија, 2002. године, Игор је постао стални члан Народног позоришта.^[10] Ту је остварио запажене улоге у представама Зли дуси, Рибарске свађе и Милева Ајнштајн. Филмски деби остварује улогом у филму Класа 2002, а 2004. године добија шансу у домаћем блокбастеру Јесен стиже, Дуњо моја. Његов таленат препознат је и награђен на Филмским сусретима у Нишу у виду признања за најбољи глумачки деби године. Следеће године тумачи једну од споредних улога у хит серији М(ј)ешовити брак, а четири године касније игра у филму Ђавоља варош,^[8] и репризира улогу из Јесен стиже… али у телевизијском формату.

Године 2011, глумац се појавио у три ТВ серије. Најпре је остварио споредну улогу у Мирис кише на Балкану, коју су предводили Љиљана Благојевић и Предраг Ејдус, а затим и у серији Жене са Дедиња. Истовремено стигло је и признање његове матичне куће — Награда „Петар Банићевић” младом глумцу до 35. година који се посебно уметнички истакао и исказао висок професионализам у послу и односу према Народном позоришту у периоду од 1. новембра 2010. до 31. октобра 2011. године. Заједно са овом дошла је и награда „Раша Плаовић” за најбољег епизодног глумца, за улогу Ставрогина у представи Зли дуси. Најзначајнија у његовој дотадашњој каријери била је улога грамзивог вереника Владе у романтичној телевизијској драми Непобедиво срце.^[8] Глумац је привукао пажњу публике као претња љубави омиљеног телевизијског двојца Слобода Мићаловић-Иван Босиљчић.

Та улога обезбедила му је ангажман у биоскопској хит комедији Шешир професора Косте Вујића. Редитељ Здравко Шотра овде му је поверио улогу генерала Живојина Мишића. Када је филм касније преточен у вишечасовни телевизијски серијал, Игор је репризирао своју оригиналну улогу. Године 2012, добио је још и део у популарној серији Монтевидео, Бог те видео! Драгана Бјелогрлића, као и епизодну улогу у ТВ серији Бела лађа. Наредне године, Ђорђевић прихвата улогу учитеља Живадина у серији Равна гора. Имао је још и епизодну улогу у ТВ серији Звездара. Занимљив је податак да је за годину дана временског размака Ђорђевић радио са четворицом најангажованијих телевизијских редитеља у земљи - Шотром, Бјелогрлићем, Синишом Павићем и Радошем Бајићем.

2015-2020: Широка популарност

Добија улогу у филму За краља и отаџбину, који је заправо рађен по мотивима серије Равна гора, а опет у режији Бајића.^[11] Ђорђевић је још играо и у љубавној драми Једне летње ноћи, рађеној по мотивима романа Милице Јаковљевић Мир-Јам.

У филму Слепи путник на броду лудака, који је приказивао живот српског књижевника Петра Кочића у београдској менталној установи на Губеревцу, главна улога припала је по први пут Ђорђевићу. Уследио је ангажман у ТВ трилеру Месо, и још једном главна улога, друга у каријери. Игор је овде у улози осредњег фудбалера који, залечујући повређено колено и одмарајући се на паузи од фудбала, бива уплетен у ситни криминал.

Године 2018, Игор Ђорђевић стиче популарност захваљујући улози у ТВ серији Корени, адаптацији истоименог романа Добрице Ћосића. Уз глумачку екипу коју предводе Жарко Лаушевић и Слобода Мићаловић, Игор игра несрећног Ђорђа Катића, похлепног, насилног сина великог Аћима Катића. Живот Ђорђа Катића трагичан је због вечитог омаловажавања које долази од стране деспотског оца, као и услед немогућности да добије наследника који би сачувао имање Катића и наставио лозу.

Због велике контроверзе која је обележила прву сезону серије Немањићи - рађање краљевине, највише због оштрих негативних критика које је тај пројекат добио,^[12] публика и одређена интернет-заједница, готово знатижељно су ишчекивали овај пројекат Радио-телевизије Србије. На изненађење свих, серија „Корени” освојила је универзално добре критике. Између осталих, похваљен је и Игор Ђорђевић који је „одлично донео лик Ђорђа Катића.”^[13]

После Корена Ђорђевић је тумачио споредне улоге у ТВ серијама Шифра Деспот, Делиријум тременс, Државни службеник, Кости и Случај породице Бошковић, а у популарној ТВ мистерији Сенке над Балканом играо је негативца Веригу. Од фебруара 2020. глумац је играо у представи „Калигула” Народног позоришта у Београду.^[14]

2021-данас: „Дара из Јасеновца”

Почетком 2021. године емитована је драма Дара из Јасеновца редитеља Предрага Антонијевића. Ђорђевић је овде дочарао једног од главних ликова - монструозног Анта Врбана, заменика управника усташког логора Стара Градишка. У марту се појавио у епизодној улози пуковника Марковића у телевизијском трилеру Калкански кругови, снимљеном на Букуљи.

Игор Ђорђевић води повучен живот. О његовом детињству у Тополи и Аранђеловцу, као и о студентским данима у Новом Саду, мало се зна.

Од 2007. године у браку је са глумицом Зораном Бећић,^[15] са којом има две ћерке.^[16]

Позоришне представе

Филмографија

• Стеријина награда за улоге Мартина, Ричија и Дејана у представи „Бизарно” Жељка Хубача, у режији Снежане Тришић и копродукцији Народног позоришта у Београду и Шабачког позоришта, на 59. Стеријином позорју (2014)
• Стеријина награда за улогу Професора у представи „Козоцид”, у режији Виде Огњеновић, Градског позоришта из Подгорице, на 63. Стеријином позорју (2019)
• Награда „Раша Плаовић”, за најбоље глумачко остварење на београдским сценама 2011/2012, (улога Ставрогина у представи „Зли дуси”)
• Наградa „Зоранов брк” на 20. Данима Зорана Радмиловића за улогу Кањоша у драми „Кањош Мацедоновић” (2011)
• Наградa „Зоранов брк” на 23. Данима Зорана Радмиловића за улоге Мартина, Ричија и Дејана у представи „Бизарно” (2014)
• Награда „Зоран Радмиловић”, за најбољег глумца 23. Фестивала „Дани Зорана Радмиловића” у Зајечару, за тумачење улога Мартина, Ричија и Дејана у представи „Бизарно”
• Награда из Фонда „Даринка Дара Чаленић” за најбољег младог глумца на 52. Стеријином позорју у Новом Саду за улогу Јанка у представи „Одумирање”^[61]
• Награда међународног жирија I Националног театарског фестивала у Подгорици за најбољу споредну мушку улогу (Бруно — „Дон Крсто”)
• Награда међународног жирија I Националног театарског фестивала у Подгорици за главну мушку улогу (Џими Портер — „Осврни се у гневу”)
• Награда Академије уметности Нови Сад
• Награда за улогу Фриђеша у представи „Тишина трезних” на позоришном фестивалу у Мађарској
• Годишња Награда Народног позоришта за улоге у представама „Три сестре” и „Муке са слободом”
• Похвала Народног позоришта за улогу Цара Едипа у представи „Цар Едип”
• Награда на Медитеранском фестивал „Пургаторије” у Тивту за најбољу мушку улогу (Бруно — „Дон Крсто”)
• Награда стручног жирија и публике на „Данима Миливоја Живановића” у Пожаревцу за улогу Цара Едипа у представи „Цар Едип”
• Награда за најбољи сегмент представе на фестивалу „Борини дани” у Врању („Осврни се у гневу”)
• Награда „Вељко Маричић” за најбољу епизодну улогу на 16. фестивалу Малих сцена у Ријеци за улогу Финог господина у представи „Сексуалне неурозе наших родитеља”
• Награда публике за глумца вечери на фестивалу „Нушићеви дани” у Смедереву (Вића, срески писар — „Сумњиво лице”)
• Награда Народног позоришта у Београду за најбоље индивидуално премијерно уметничко остварење у оквиру репертоара Куће у периоду од 22. новембра 2010. године до 10. новембра 2011. (улога Кањоша Мацедоновића у истоименој представи Виде Огњеновић)
• Награда за најбољег глумца на четвртом Међународном амбијенталном позоришном фестивалу „Тврђава театар” за улогу Кањоша Мацедоновића у истоименој представи Виде Огњеновић
• Награда „Милосав Буцa Мирковић”, за најбољег глумца 33. Позоришног фестивала „Нушићеви дани” у Смедереву, за улоге Мартина, Ричија и Дејана у представи „Бизарно”
• Награда Фестивала „Град театар” у Будви, за драмско стваралаштво
• Награда Народног позоришта за најбоља индивидуална премијерна уметничка остварења у оквиру репертоара Народног позоришта (2017)^[105]
• Награда „Раша Плаовић”, за улогу у представи „Калигула” у сезони 2019/2020.^[2]

• Игор Ђорђевић Театрослов на сајту Музеја позоришне уметности
• Игор Ђорђевић на сајту Народног позоришта у Београду
• Игор Ђорђевић на сајту Tickets.rs
• Игор Ђорђевић на сајту Pozorista.com
• Игор Ђорђевић, глумац — Џаба ти таленат, ако изгубиш себе („Екапија” 23. децембар 2011.)
• Игор Ђорђевић: Све се срозало и обесмислило („Вечерње новости”, 12. октобар 2013)
• Ричарда Трећег брани време у којем живи — интервју („Политика”, 9. април 2017)
• Игор Ђорђевић: Корени су нам дубоки, окренимо се себи („Вечерње новости”, 14. децембар 2018)
• Померам сопствене границе („Политика”, 18. фебруар 2022)