Исусовци
Исусовци (Језуити; лат. Iesuitae), пуним називом Дружба Исусова (лат. Societas Jesu) су римокатолички мушки ред, који је основао Игнасио де Лојола (шп. Iñigo López de Loyola 1491—1556) у Паризу 1534. године и са још шесторицом његових другова студената на Сорбони положи редовничке завете с првобитном намером да мисионарски делују у Палестини.[1] Његове чланове звали су „Христовим војницима“.[2]
Овај црквени ред је данас најбројнији у свету с око 20.000 чланова који делују у више од 100 држава.[3] Функцију поглавара целе Дружбе, „генерала“ реда тренутно обавља Артуро Соса.[4][5]
Папа Фрања, први је поглавар Католичке цркве из реда исусоваца.[6][7]
Свеци, блаженици и слуге Божије из редова исусоваца:
- Св. Игнације Лојолски
- Св. Фрањо Ксаверски
- Св. Станислав Костка
- Св. Алојзије Гонзага
- Св. Иван Берчманс
Критика
У Пожеги је 1871. одржан процес против њих, када су неколицина задужених за одгој сирочади у орфанотрофију били оптужени због злочина неприродног блуда извршеног на неколико поверених им ученика. Због сличних су ствари Исусовци бежали 1887. из Дубровника, а 1893. из Задра. Петар Прерадовић их је у једној својој песми назвао црним семеном Лојоловим, а Србобран је негодовао због поновног доласка Исусоваца у Загреб, приликом изградње језуитске цркве и самостана у Паломтићевој улици 1901. године, овим речима: У манастиру ће бити просторија за католичке конгресе и разне заводе за заглупљивање омладине. Долазак језуита сматрају семеном које је брзо стало поново клијати у овој, клерикализмом и реакционарством натопљеној земљи.[8] [9]
