Итан Хок

Итан Грин Хок (енгл. Ethan Green Hawke; Остин, 6. новембар 1970) амерички је глумац, редитељ, сценариста и књижевник. Као глумац и сценариста био је номинован за четири Оскара, а има и једну номинацијиу за награду Тони. Режирао је два играна и један документарни филм, три позоришне представе и написао три романа - "Најтоплија земља" (1996), "Еш Венсдеј" (2002) и "Светли трачак таме" (2021).

Итан Хок
Хок 2009. на Филмском фестивалу у Венецији
Лични подаци
Пуно име	Итан Грин Хок
Датум рођења	(1970-11-06)6. новембар 1970. (53 год.)
Место рођења	Остин, Тексас, САД
Занимање	глумац, редитељ, сценариста, књижевник
Породица
Супружник	Ума Терман (1998—2004) Рајан Хок (2008—)
Деца	Маја Хок + још 3
Рад
Активни период	1985-
Веза до IMDb-а

Његов глумачки деби био је дечији филм Истраживачи из 1985. године, а потом је привукао пажњу јавности улогом Тода Андерсона у драми Друштво мртвих песника из 1989. Након успеха са овим пројектом, Хок је наступио у неколико филмова, али је тек његова изведба у романтичној драми Уједи живота наишла на позитивне реакције критичара. Године 1995. улогом Џесија Воласа у филму Пре свитања отпочео је дугогодишњу сарадњу са редитељем Ричардом Линклејтером. Исту улогу репризирао је у наставцима Пре заласка сунца (2004) и Пре поноћи (2013), за које је такође писао сценарије (са Линклејтером и Жили Делпи) који су му донели две номинације за Оскара у категорији "Најбољи адаптирани сценарио".

Хок је крајем деведесетих играо главне улоге у научнофантастичном трилеру Гатака и модернизацијама Дикенсових Великих очекивања и Шекспировог Хамлета. Улога младог полицајца Џејка Хојта у криминалистичкој драми Дан обуке из 2001. донела му је номинацију за Оскара и Награду Удружења глумаца за најбољу споредну мушку улогу. Након тога наступио је у хорорима Узимање живота (2004), Злокобан (2012) и Прочишћење (2013), криминалистичким филмовима Господар рата (2005) и Док ђаво не сазна да си мртав (2007) и научнофантастичној драми Предодређење (2014).

Сарадњу са Линклејтером наставио је и ван трилогије Пре свитања и постао је један од његових најредовнијих сарадника. Наступио је у Линклејтеровим филмовима Њутонови момци (1998), Пробуђени живот (2001), Касета (2001), Нација брзе хране (2006) и Одрастање (2014) који се сматра тренутним врхунцем његове глумачке каријере. Улога у овом филму донела му је номинацију за бројне престижне награде, укључујући Оскара, Златни глобус, БАФТУ и Награду Удружења глумаца за најбољу споредну мушку улогу.