Казахстанска степа
Казахстанска степа (каз. Қазақ даласы, такође Uly dala, Ұлы дала "Great Steppe"), такође названа Велика Дала, је огроман регион отворених травњака у северном Казахстану и суседним деловима Русије. Лежи источно од понтске степе и западно од степе долине Емин, са којом чини део евроазијске степе. Казахстанска степа је екорегија умерених пашњака, савана и биома шибља у Палеарктичком царству. Пре средине деветнаестог века звала се Киргишка степа, 'Киргизи' је стара руска реч за Казахстанце.
| Казахстанска степа | |
|---|---|
 | |
 Територија екорегиона (љубичасто); WWF ID# PA0810 | |
| Екологија | |
| Царство | Палеарктичка зона |
| Биом | Травнате површине |
| Географија | |
| Подручје | 804.450 km2 (310.600 sq mi) |
| Земље | Казахстан и Русија |
| Координате | |
Основне информације
Казахтанска степа се простире на више од 2.200 км од подручја источно од Каспијске депресије и северно од Аралског мора, све до планине Алтај. То је највећа сува степска област на земљи, која покрива око 804.450 квадратних километара.[1] Казахстанска степа лежи на јужном крају Уралских планина, традиционалне линије раздвајања између Европе и Азије. Велики део степе се сматра полупустињом, која прелази у пустињу како се иде јужније.[2] Туранска низија лежи у југозападном делу степе, али се надморска висина повећава како се путује на исток или ка северним деловима степе, са неколико изузетака.
Понтска степа лежи на западу и северозападу. На северу и североистоку од казахстанске степе лежи Казахстанска шумска степа, екорегија борових шумарака испресецана травнатим површинама који чине прелаз између казахстанске степе и шума Сибира. На југу се налази казахстанска полупустиња и казахстански планински екорегиони. Масив Кокшетај у северном централном Казахстану представља енклаву казахстанске планине, која се разликује од казахстанске степе која га окружује на нижим надморским висинама
Клима
Регион има полусушну, континенталну климу. Већина подручја спада у хладну семи-аридну (БСк) класификацију према Кепеновом систему класификације климе, иако је влажнији север класификован као влажни континентални (Дфа/Дфб). Степа прима између 200 and 400 mm (8 and 16 in) падавина у просеку годишње, са више падавина у северним областима. Просечне максималне температуре крећу се од 20 to 26 °C (68,0 to 78,8 °F) у јулу и од −12 to −18 °C (10,4 to −0,4 °F) у јануару. Веома јаки ветрови повремено дувају кроз равницу.
| Клима Астана | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 4 (39) | 5 (41) | 22 (72) | 30 (86) | 36 (97) | 40 (104) | 42 (108) | 39 (102) | 36 (97) | 27 (81) | 19 (66) | 5 (41) | 42 (108) |
| Максимум, °C (°F) | −12 (10) | −11 (12) | −4 (25) | 9 (48) | 19 (66) | 25 (77) | 27 (81) | 24 (75) | 18 (64) | 8 (46) | −2 (28) | −9 (16) | 7 (45) |
| Просек, °C (°F) | −15 (5) | −15 (5) | −9 (16) | 5 (41) | 13 (55) | 19 (66) | 21 (70) | 18 (64) | 12 (54) | 4 (39) | −6 (21) | −12 (10) | 3 (37) |
| Минимум, °C (°F) | −21 (−6) | −21 (−6) | −15 (5) | −2 (28) | 5 (41) | 11 (52) | 13 (55) | 11 (52) | 5 (41) | −1 (30) | −11 (12) | −18 (0) | −3 (27) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −52 (−62) | −49 (−56) | −38 (−36) | −28 (−18) | −11 (12) | −2 (28) | 2 (36) | −2 (28) | −8 (18) | −26 (−15) | −39 (−38) | −44 (−47) | −52 (−62) |
| Количина падавина, mm (in) | 22 (0,87) | 14 (0,55) | 19 (0,75) | 21 (0,83) | 31 (1,22) | 40 (1,57) | 50 (1,97) | 37 (1,46) | 26 (1,02) | 27 (1,06) | 20 (0,79) | 22 (0,87) | 327 (12,87) |
| [тражи се извор] | |||||||||||||
Флора
Због мале количине падавина, степа има мало дрвећа, а садржи углавном травнате површине и велике делове пешчаних површина. Типична вегетација укључује перјаницу (Стипа), пелин (Артемисиа (род) и власуље (Фестуца).[3]
Фауна
Животиње које се могу наћи у степама Казахстана укључују антилопу Сајга[4], сибирске срне[5][6], вукове, лисице, јазавце[7], монголске гербиле[8] и степске корњаче[9][10].
Становништво
_p024_%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BF%D0%BD%D0%B9%D1%85%D1%8A_%D0%B6%D0%B8%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B9.jpg)
Западни део казахстанске степе је веома ретко насељен, између два и три становника по квадратном километру. Како се креће на исток преко равница, густина насељености се повећава на између четири и седам људи по квадратном километру. Казахстанци чине већину људи који живе у овој области. Русија изнајмљује око 7.360 квадратних километара у јужном делу степе за најстарије свемирско лансирно постројење на свету, космодром Бајконур[11] .
Повезано
- Сарјарка — степе и језера северног Казахстана
- Степски пут
- Листа екорегиона у Русији
Референце
Спољашње везе
- CIA, The World Factbook, 2004
- World Wildlife Fund, ур. (2001). „Kazakh steppe”. WildWorld Ecoregion Profile. National Geographic Society. Архивирано из оригинала 2010-03-08. г.
- Saudi Aramco World, [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (9. јун 2011)
- surfbirds.com, [2]
- Holidays in Kazakhstan