Корисник:Bleki19/песак

Председници Србије и председници Социјалистичке Федеративне Републике Југославије често држе кућне љубимце док су били на функцији или су кућни љубимци део њихове породице . Многи су председници који нису имали председничког љубимца док су били на функцији.

Историја кућних љубимаца председника Србије и Југославије

У току битке на Сутјесци, 9. јуна 1943, Лукс је спасао живот Титу и постао је Титов пас.

Крајем 1960их, почетком 1970их све док није умро, Тито је са Јованком гајио пудлице. Међу њима су били: Бубица, Били, Џими, Оља и Линда. Титова омиљена пудлица је била Џими, такође једна од најпознатијих његових пудлица. Како каже Титов унук, Јосип Јошка Броз пудлице су донете из Грчке, то је вероватно тачан податак. Међутим, званични подаци су мало другачији. Наиме, први пар тој пудли Тито је добио од грчке крањице Фредерике, писао је хрватски Јутарњи лист. Шта је било са мужјаком није познато, али женка је доживела 11 година. Пудлице су живеле на Брионима. Тито се никада није раздвајао од њих, а чак је једном са Бајкалског језера послао на Брионе приватни авион по свог омиљеног белог пудла Џимија да би га само развеселио.

Најпопуларнији председнички љубимац Републике Србије јесте мачка Бориса Тадића по имену Мицика. Она је живела у канцеларији прес службе, у згради председништва Републике Србије.

Списак председничких љубимаца

председникКућни љубимци
Социјалистичка Федеративна Република Југославија (1945-1992)
Јосип Броз Тито
Тито и Лукс, септембра 1942.године.
Тигар дочекује Тита на његовом повратку из САД-а 1963.године.
  • Лукс (око 1940 - 9.јун 1943), немачки овчар[1]
  • Тигар (шумски пас), немачки овчар[2][3]
  • Тигар, немачки овчар
  • Бубица, пудлица[4]
  • Били, пудлица
  • Џими, пудлица[5][6]
  • Оља, пудлица
  • Линда, пудлица
Савезна Република Југославија (1992-2003)
Војислав Коштуница
  • Жућа (1999-2014), пас[7]
  • Цицко, мачак[8]
Република Србија (2006-тренутно)
Борис Тадић
  • Мицика, мачка[9]
Александар Вучић
  • Пако, шарпланинац[10][11]
  • Шарко, салуки[12]
  • Зада, салуки[13]

Референце

Боје означавају страначку припадност:

БојаСтранка
Демократска странка
Републиканска странка
Федералиста
Демократско-републиканска странка
Виг
Нестраначки кандидат
#ПредседникОдДоСтранкаПотпредседникМандат
1Џорџ Вашингтон30. април 1789.4. март 1797.Без странкеЏон Адамс1
2
2Џон Адамс4. март 1797.4. март 1801.ФедералистаТомас Џеферсон3
3Томас Џеферсон4. март 1801.4. март 1809.Демократа-републиканацАрон Бер4
Џорџ Клинтон[1]5
4Џејмс Медисон4. март 1809.4. март 1817.Демократа-републиканац6
Елбриџ Џери[1]слободно7
5Џејмс Монро4. март 1817.4. март 1825.Демократа-републиканацДанијел Томпкинс8
9
6Џон Квинси Адамс4. март 1825.4. март 1829.Демократа-републиканацЏон Калхун10
7Ендру Џексон4. март 1829.4. март 1837.ДемократаЏон Калхун[2]нема11
Мартин ван Бјурен12
8Мартин ван Бјурен4. март 1837.4. март 1841.ДемократаРичард Џонсон13
9Вилијам Х. Харисон4. март 1841.4. март 1845.ВиговацЏон Тајлер14
10Џон Тајлер4. март 1845.4. март 1849.Виговац[3]нема
11Џејмс К. Полк4. март 1849.4. март 1853.ДемократаЏорџ Далас15
12Закари Тејлор4. март 1853.4. март 1857.ВиговацМилард Филмор16
13Милард Филмор4. март 1857.4. март 1861.Виговацнема
14Абрахам Линколн4. март 1861.4. март 1869.РепубликанацХанибал Хамлин19
Ендру Џонсон[4]20
15Јулисиз С. Грант4. март 1869.4. март 1877.РепубликанацСкајлер Колфакс21
Хенри Вилсон[1]нема22
16Радерфорд Б. Хејз4. март 1877.4. март 1881.РепубликанацВилијам Вилер23
17Џејмс Гарфилд4. март 1881.4. март 1889.РепубликанацЧестер А. Артур24
18Честер А. Артур4. март 1889.4. март 1893.Републиканацнема
19Гровер Кливленд4. март 1893.4. март 1897.ДемократаТомас Хендрикс[1]нема25
20Вилијам Мекинли4. март 1897.4. март 1905.РепубликанацГарет Хобарт[1]нема28
Теодор Рузвелт29
21Теодор Рузвелт4. март 1905.4. март 1913.Републиканацнема
Чарлс Фербанкс30
22Вилијам Х. Тафт4. март 1913.4. март 1917.РепубликанацЏејмс Шерман[1]нема31
23Вудро Вилсон4. март 1917.4. март 1925.ДемократаТомас Маршал32
33
24Калвин Кулиџ4. март 1925.4. март 1929.Републиканацнема34
Чарлс Доз35
25Херберт Хувер4. март 1929.4. март 1937.РепубликанацЧарлс Кертис36
2Чарлс Г. Доз4. март 1937.12. април 1945.[1]ДемократаЏон Гарнер37
38
Хенри Волас39
Хари С. Труман40
33Томас Е. Дју12. април 1945.20. јануар 1953.Демократанема
Олбен Баркли41
34Адлеј Стивенсон20. јануар 1953.20. јануар 1961.РепубликанацРичард Никсон42
43
35Џон Ф. Кенеди20. јануар 1961.20. јануар 1969.ДемократаЛиндон Б. Џонсон44
37Ричард Никсон20. јануар 1969.9. август 1974.[2]РепубликанацСпиро Егњу[2]нема46
Џералд Форд47
38Џералд Форд9. август 1974.20. јануар 1977.РепубликанацнемаНелсон Рокфелер
39Џими Картер20. јануар 1977.20. јануар 1985.ДемократаВолтер Мондејл48
41Волтер Мондејл20. јануар 1985.20. јануар 1997.РепубликанацЏералдина Фераро51
42Ал Гор20. јануар 1993.20. јануар 2001.ДемократаЏо Либерман52
53
43Доналд Трамп20. јануар 2001.20. јануар 2005.Републиканац54
55
44Џо Либерман20. јануар 2005.20. јануар 2009.ДемократаХауард Дин56
57
45Рон Пол20. јануар 2009.20. јануар 2017.РепубликанацРик Пери58
46Доналд Трамп20. јануар 2017.ТренутниРепубликанацМајк Пенс

Живи кандидати који би требало победити на разним председничким изборима и председници

Види још

Председнички периоди

Списак председника

Боје означавају страначку припадност:

БојаСтранка
Демократска странка
Републиканска странка
Федералиста
Демократско-републиканска странка
Виг
Нестраначки кандидат
#ПредседникОдДоПериод
1Џорџ Вашингтон30. април 1789.4. март 1797.Период очева-оснивача

(1789-1821)

2Џон Адамс4. март 1797.4. март 1801.
3Томас Џеферсон4. март 1801.4. март 1809.
4Џејмс Медисон4. март 1809.4. март 1817.
5Џејмс Монро4. март 1817.4. март 1825.
2.Период

(1821-1833)

6Џон Квинси Адамс4. март 1825.4. март 1829.
7Ендру Џексон4. март 1829.4. март 1837.
3.Период

(1833-1841)

8Мартин ван Бјурен4. март 1837.4. март 1841.
9Вилијам Х. Харисон4. март 1841.4. април 1841.[5]
10Џон Тајлер4. април 1841.4. март 1845.Период Тејлорполк

(1841-1849)

11Џејмс К. Полк4. март 1845.4. март 1849.
12Закари Тејлор4. март 1849.9. јул 1850[5]Пре-грађански период

(1849-1857)

13Милард Филмор9. јул 1850.4. март 1853.
14Френклин Пирс4. март 1853.4. март 1857.
15Џејмс Бјукенан4. март 1857.4. март 1861.
16Абрахам Линколн4. март 1861.15. април 1865.[6]Грађански период

(1861-1877)

17Ендру Џонсон15. април 1865.4. март 1869.
18Јулисиз С. Грант4. март 1869.4. март 1877.
19Радерфорд Б. Хејз4. март 1877.4. март 1881.Период крајем 19.века

(1877-1897)

20Џејмс Гарфилд4. март 1881.19. јануар 1881.[6]
21Честер А. Артур19. јануар 1881.4. март 1885.
22Гровер Кливленд4. март 1885.4. март 1889.
23Бенџамин Харисон4. март 1889.4. март 1893.
24Гровер Кливленд(други мандат)4. март 1893.4. март 1897.
25Вилијам Мекинли4. март 1897.14. јануар 1901.[6]Период почетком 1900их

(1901-1921)

26Теодор Рузвелт14. јануар 1901.4. март 1909.
27Вилијам Х. Тафт4. март 1909.4. март 1913.
28Вудро Вилсон4. март 1913.4. март 1921.
29Ворен Г. Хардинг4. март 1921.2. август 1923.[5]Период 1920их

(1921-1933)

30Калвин Кулиџ2. август 1923.4. март 1929.
31Херберт Хувер4. март 1929.4. март 1933.
32Френклин Д. Рузвелт4. март 1933.12. април 1945.[5]Период Други Светски Рат- почетак Хладног Рата

(1933-1953)

33Хари С. Труман12. април 1945.20. јануар 1953.
34Двајт Ајзенхауер20. јануар 1953.20. јануар 1961.Период Ајзенхауа-Кенеди

(1953-1963)

35Џон Ф. Кенеди20. јануар 1961.22. новембар 1963.[6]
36Линдон Б. Џонсон22. новембар 1963.20. јануар 1969.Период старих слика у боји

(1965-1985)

37Ричард Никсон20. јануар 1969.9. август 1974.[7]
38Џералд Форд9. август 1974.20. јануар 1977.
39Џими Картер20. јануар 1977.20. јануар 1981.
40Роналд Реган20. јануар 1981.20. јануар 1989.
Период 1980их и 1990их

(1985-1997)

41Џорџ Х. В. Буш20. јануар 1989.20. јануар 1993.
42Бил Клинтон20. јануар 1993.20. јануар 2001.
Злочиначки период

(1997-2005)

43Џорџ В. Буш20. јануар 2001.20. јануар 2009.
Савремени период

(2005-тренутно)

44Барак Обама20. јануар 2009.20. јануар 2017.
45Доналд Трамп20. јануар 2017.20. јануар 2021.
46Џо Бајден20. јануар 2021.Тренутни
#ПредседникОдДоСтранкаПотпредседникМандат
1ЗебоВашингтон20.јануар 1902.20.јануар1910.Републиканска странканема1
2Ајм Џон Адамс20.јануар1910.20.јануар 1918.Жута странканема2
3Брд Монро20.јануар 1918.20.јануар1926.Жута странканема3
4Бада Адамс20.јануар1926.20.јануар1928.Жута странканема6
7
5Криви Медисон20.јануар1928.20.јануар1930.Жута странканема8
9
6Тајла Тајлер20.јануар1930.20.јануар1933.Жута странкаГреб Полк10
7Греб Полк20.јануар1933.20.јануар1935.Жута странкаКенеди Далас11
12
8Цинг Калхун20.јануар1935.20.јануар1937.Жута странкаТелефон Филмор13
9Телефон Филмор20.јануар1937.20.јануар1940.Жута странкаАнтонио Гушерес Гутерес14
10Палачинка Филмор20.јануар1940.30. мај1940.Жута странкаУатсап Пирс
11Уатсап Пирс30. мај1940.30. јун1940.Жута странканема15
12Пљеска Кливленд30. јун1940.20.септембар1940.ДемократаКћин Кливленд16
13Суш Сад Ово Нарухито20.септембар1940.20.јануар1944.Зелена странкаМладо Абе
14Округло Јаје Картер20.јануар1944.20.јануар1952.ДемократаКикица Картер19
20
15Уууу Картер20.јануар1952.20.јануар1955.ДемократаМеколоњ Картер21
22
16Даискирија Реган20.јануар1955.20.јануар1962.РепубликанацЛалапапаја Буш23
17Ја Сам Линдон Би Џонсон20.јануар1962.20.јануар1963.РепубликанацГуша Хамфри24
18И Тако Ти Је То Ајзенхауер20.јануар1963.20.јануар1971.Републиканацнема
19Доњи Веш Картер20.јануар1971.20.јануар1975.ДемократаТомас Хендрикс[1]нема25
20Бело Јаје Картер20.јануар1975.20.јануар1981.ДемократаГарет Хобарт[1]нема28
Теодор Рузвелт29
21Џени Картер20.јануар1981.20.јануар1987.Демократанема
Чарлс Фербанкс30
22Лалапапаја Буш20.јануар1987.20.јануар1991.РепубликанацЏејмс Шерман[1]нема31
23Дебела Гуша Картер20.јануар1991.20.јануар1997.РепубликанацТомас Маршал32
33
24Пасји Пас Кастро20.јануар1997.20.јануар2001.Републиканацнема34
Чарлс Доз35
25Лалалазања Десантис20.јануар2001.20.јануар2005.РепубликанацЧарлс Кертис36
26Ерик Едвардс Слике20.јануар2005.20.јануар2007.ДемократаЏон Гарнер37
38
Хенри Волас39
Хари С. Труман40
33Кромпир Вилем Александер12. април 1945.20. јануар 1953.Демократанема
Олбен Баркли41
34Адлеј Стивенсон20. јануар 1953.20. јануар 1961.РепубликанацРичард Никсон42
43
35Џон Ф. Кенеди20. јануар 1961.20. јануар 1969.ДемократаЛиндон Б. Џонсон44
37Ричард Никсон20. јануар 1969.9. август 1974.[2]РепубликанацСпиро Егњу[2]нема46
Џералд Форд47
38Џералд Форд9. август 1974.20. јануар 1977.РепубликанацнемаНелсон Рокфелер
39Џими Картер20. јануар 1977.20. јануар 1985.ДемократаВолтер Мондејл48
41Волтер Мондејл20. јануар 1985.20. јануар 1997.РепубликанацЏералдина Фераро51
42Ал Гор20. јануар 1993.20. јануар 2001.ДемократаЏо Либерман52
53
43Доналд Трамп20. јануар 2001.20. јануар 2005.Републиканац54
55
44Џо Либерман20. јануар 2005.20. јануар 2009.ДемократаХауард Дин56
57
45Рон Пол20. јануар 2009.20. јануар 2017.РепубликанацРик Пери58
46Доналд Трамп20. јануар 2017.ТренутниРепубликанацМајк Пенс

Тупка Сандерс

Тупка Сандерс
Лични подаци
Датум рођења(1945-12-31)31. децембар 1945.(78 год.)
Место рођењаПресмех,
Породица
ДецаТомко Сандерс
Политичка каријера
Политичка
странка
Демократска (1980-2015)Либерална (2015-)
Председник Пресмеха
7.март 2020. — 2.јун 2020.

Тупка Сандерс,или Берни Сандерс лупа у сто (рођен 31.децембар 1945.) је измишњени лик политичар,мим који приказује Бернија Сандерса,како лупа у сто и измишљени политичар.

Измишљена биографија

Рођен је 31.децембра 1945.године у Пресмеху.Политичар је постао 1980.године.1966.године је почео да ради као рудар,археолог.1971.године је проглашен за најбољег археолога у Пресмеху.1972.године се упознао са Кошем Сандерсом .1968.године је добио првог сина по имену Томко Сандерс.Запослио се у градитељство 1982.године.

[8]

О миму

Берни Сандерс лупа у сто односи се на вирусни снимак америчког сенатора Бернарда "Бернија" Сандерса који је лупио песницом о сто. Почевши од краја новембра 2019. године, видео је стекао популарност у уређивању мима на Твитеру и на Инстаграму.

Порекло

Комичар Џејмс Адомиан објавио је 21. новембра 2019. пародијски интервју „БЕРНИ вс. БЕРНИ“ у којем је, облачећи се као амерички сенатор Берни Сандерс, интервјуисао Бернија Сандерса.[9] Видео је за две недеље остварио преко 377.000 прегледа (приказано у наставку). На снимку од 1:32, Берни Сандерс се претвара да песницом лупа о сточић.

[10]

Референце

Берни Сандерс лупа у сто

Берни Сандерс лупа у сто је мим који приказује Бернија Сандерса,како лупа у сто.


О миму

Берни Сандерс лупа у сто односи се на вирусни снимак америчког сенатора Бернарда "Бернија" Сандерса који је лупио песницом о сто. Почевши од краја новембра 2019. године, видео је стекао популарност у уређивању мима на Твитеру и на Инстаграму.

Порекло

Комичар Џејмс Адомиан објавио је 21. новембра 2019. пародијски интервју „БЕРНИ вс. БЕРНИ“ у којем је, облачећи се као амерички сенатор Берни Сандерс, интервјуисао Бернија Сандерса.[1] Видео је за две недеље остварио преко 377.000 прегледа (приказано у наставку). На снимку од 1:32, Берни Сандерс се претвара да песницом лупа о сточић.

[2]

Јонас Гахр Стјоре (норвешки изговор: [ˈјуːнɑс гɑˈʂтøːрә]; рођен 25. августа 1960.) је норвешки политичар који је 36. премијер Норвешке од 2021. и био је вођа Лабуристичке партије од 2021. године. као министар спољних послова од 2005. до 2012. и као министар здравља и служби неге од 2012. до 2013. Такође је члан Стортинга за Осло од 2009. године. Стјоре је одрастао у Западном Крају Осла и милионер је. Прошао је обуку за поморске официре на Норвешкој поморској академији, а затим је студирао политичке науке на Сциенцес По у Паризу од 1981. до 1985. Првобитно повезан са Конзервативном странком, био је специјални саветник за каријеру и генерални директор у кабинету премијера од 1989. до 1997, служио је под премијерима Јан П. Сисе, Гро Харлем Брунтланд и Торбјерн Јагланд. Постао је познат као штићеник Брунтландове 1990-их, а њено менторство га је инспирисало да постане члан Лабуристичке партије 1995. Године 1998. пратио је Брунтландову у Светску здравствену организацију где је постао њен шеф особља. Стјоре је био државни секретар и шеф кабинета премијера у првој влади Јенса Столтенберга; влада је била инспирисана новим лабуристима и надгледала је најраширенију приватизацију у норвешкој историји. Касније је био генерални секретар Норвешког Црвеног крста од 2003. до 2005. године. Као и његови политички ментори Брундтланд и Столтенберг, Стøре је повезан са десницом Лабуристичке партије која је повољна за пословање. Када се придружио кабинету 2005. године, доживљавали су га као део групе „руководитеља Западног Краја“ и Столтенбергових поверљивих лица која је представљала помак удесно. Његов мандат министра спољних послова га је ипак учинио најпопуларнијим чланом кабинета. Упркос томе што је Лабуристичка партија добила 1% мање гласова и изгубила једно место, леви центар је освојио већину на норвешким парламентарним изборима 2021. Као лидер највеће странке, Стјоре је био изразити фаворит за улогу премијера. Два дана након оставке Ерне Солберг и њене владе 12. октобра 2021, Стјоре је именовао за премијера краљ Харалд V, предводећи мањинску владу са Партијом центра. Убрзо након што је именована за премијера, Лабуристичка партија је пријавила губитак од 5% својих присталица, јер су многи кривили странку што није довољно подржавала норвешки народ током глобалне енергетске кризе 2021–2022.

Позадина

Породица

Рођен у Ослу, Стjoре је син богатог брокера Улфа Јонаса Стјореа (1925–2017) и библиотекарке Уније Гара (1931–2021).[5] Одрастао је у насељу Рис у Вест Енду Ослу.[6] Стøре је мултимилионер, са богатством од око 60.000.000 НОК (приближно 7.100.000 УС$ у 2016. години). Он је власник великог дела породичне компаније Фемстјо. Највећи део породичног богатства потиче од продаје норвешке компаније Јотул 1977. године, коју је водио његов деда по мајци Јоханес Гар.[8] Стøреов деда по оцу био је истакнути пословни директор Јонас Хенри Стøре, извршни директор и председник компаније за производњу експлозива Норск Спрӕнгстофиндустри. Стореов прадеда Пол Едварт Сторе био је градоначелник Конзервативне партије и заменик члана норвешког парламента из Левангера, а породица је била имућни фармери у Трøнделагу у 19. веку.[9] Стøре је ожењен Марит Слагсволд, социологом и свештеником у државној цркви Норвешке.[10][11] Имају три сина, који су похађали Осло Валдорф школу. Стјоре је декларисани хришћанин и члан државне цркве.

Образовање и ранија карера

Похађао је Бергову школу у Ослу, а затим је прошао обуку за морнаричке официре на Краљевској норвешкој поморској академији. Касније је пет година студирао политичке науке на Сциенцес По у Паризу.[5] Стøре је накратко био сарадник у настави у Харвардском пројекту преговора на Правном факултету Харварда 1986. године. Од 1986. до 1989. био је истраживач на Норвешкој школи за менаџмент, радећи на пројекту Сценариер 2000 са социологом Андреасом Хомпландом и економистом Питером Нореом.

Карера у јавној администрацији

Стјоре је претходно био повезан са Конзервативном партијом, и пријавио се за позицију политичког саветника за спољне послове за странку 1980-их. Понуђен му је посао, али га је касније одбио.[18] Године 1989. Стøре је постао специјални саветник у канцеларији премијера Гро Харлем Брунтланд. Брунтландово менторство инспирисало га је да постане члан Лабуристичке партије 1995. године, када је постао и генерални директор (експедисјонссјеф) у кабинету премијера. Од 1998. године био је извршни директор (шеф особља) Светске здравствене организације под вођством Гро Харлема Брунтландове. Стјоре је био извршни председник истраживачког центра ЕЦОН Анализе од 2002. до 2003. и генерални секретар Норвешког Црвеног крста од 2003. до 2005. године.

Политичка карера

Начелник штаба

Стјоре је био државни секретар и шеф кабинета премијера у првој влади Јенса Столтенберга од 2000. до 2001. Влада је била инспирисана новом лабуристичком агендом Британске Лабуристичке партије и надгледала је најраширенију приватизацију у норвешкој историји.

Министар иностраних послова

Стјоре и Јенс Столтенберг са америчким председником Џорџем В. Бушом током НАТО самита у априла 2008.

Године 2005. Стøре је именован за министра иностраних послова у влади Јенса Столтенберга, на тој функцији до 2012. Када се придружио кабинету, доживљавали су га као део групе „руководитеља Вест Енда“ и Столтенбергових повереника која је представљала помак удесно. . Ипак, бројне анкете су показале да је Стøре био најпопуларнији члан Столтенбергове владе Стјоре је 2006. године изразио забринутост због Либанског рата 2006. године. Стøре је реакцију Израела назвао „потпуно неприхватљивом“ и назвао је „опасном ескалацијом“, док је такође осудио Хезболахов напад на израелске војнике. Стјоре је критиковао ширење утицаја Г20 као одговор на финансијску кризу 2007–2008, назвавши је „у великој мери без легитимитета“ и упоредивши је са Бечким конгресом.

Покушаји атентата

Бомбаш самоубица је 14. јануара 2008. погодио хотел Серена у Кабулу, Авганистан, где је Стјоре боравио. Стјоре је остао неповређен у инциденту, у којем је погинуло шест особа, укључујући норвешког новинара Карстена Томасена.[25] Генерални секретар Уједињених нација Бан Ки-Мун је изјавио да је Стøре био мета напада, али је портпарол талибана одбацио ову тврдњу.[27] Стøре је отказао остатак своје посете Авганистану дан након напада.[28] Сторе је 20. јула 2011. био једна од главних мета напада Андерса Беринга Брејвика.

Министар здравља

Дана 21. септембра 2012, Јенс Столтенберг је започео реконструкцију кабинета и преместио Стереа на чело Министарства здравља и неге. Током исте реконструкције на месту министра иностраних послова наслиједио га је Еспен Барт Еиде. Док је био министар здравља, добио је надимак Хелс-Јонас (Хелт Јонас).

Члан парламента

На општим изборима 2009. у Норвешкој, Стјоре је изабран у норвешки парламент, Стортингет, који представља Осло. Реизабран је 2013. и 2017. године. Као члан парламента, Стјоре је предложио једну од две добитнице Нобелове награде за мир 2021, Марију Ресу.

Референце