4. март

4. март (04.03) је 63. дан у години по грегоријанском календару (64. у преступној години). До краја године има још 302 дана.

Догађаји

март
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30	31

1152 — Фридрих I Барбароса изабран за за немачког краља наследивши стрица Конрада III.
1386 — Велики кнез Литваније Јогајла је крунисан за пољског краља Владислав II Јагело, чиме је успоставио династију Јагелон.
1461 — Вођа јоркиста Едвард, војвода од Јорка је постао краљ Енглеске, збацивши са престола свог ланкастерског рођака Хенрија VI.
1681 — Енглески краљ Чарлс II је дао квекеру Вилијаму Пену повељу за оснивање колоније Пенсилванија.
1769 — Француски астроном Шарл Месје је први приметио маглину Орион.
1776 — Користећи артиљерију заробљену у Тајкондероги, Континентална војска је заузела Дорчестер Хајтс.
1789 — Дводомни Конгрес САД је званично заменио једнодомни Конгрес Конфедерације као законодавно тело федералне владе.
1797 — Џон Адамс инаугурисан за 2. председника САД.
1801 — Томас Џеферсон постао први председник САД инаугурисан у новом главном граду, Вашингтону.
1809 — Џејмс Медисон инаугурисан за 4. председника САД.
1817 — Џејмс Монро инаугурисан за 5. председника САД.
1825 — Џон Квинси Адамс инаугурисан за 6. председника САД.
1829 — Ендру Џексон инаугурисан за 7. председника САД.
1837 —
- Чикаго је добио повељу од статусу града од државе Илиноис.
- Мартин ван Бјурен инаугурисан за 8. председника САД.
1841 — Вилијам Хенри Харисон инаугурисан за 9. председника САД.
1845 — Џејмс Нокс Полк инаугурисан за 11. председника САД.
1849 — Закари Тејлор инаугурисан за 12. председника САД.
1853 — Френклин Пирс инаугурисан за 14. председника САД.
1857 —
- Миром у Паризу је завршен британско-персијски рат, а шах Персије признао независност Авганистана.
- Џејмс Бјукенан инаугурисан за 15. председника САД.
1861 — Абрахам Линколн инаугурисан за 16. председника САД.
1869 — Јулисиз С. Грант инаугурисан за 18. председника САД.
1877 —
- У Бољшој театру у Москви први пут изведен балет „Лабудово језеро“ Петра Чајковског у својој изворној верзији.
- Радерфорд Б. Хејз инаугурисан за 19. председника САД.
1881 — Џејмс А. Гарфилд инаугурисан за 20. председника САД.
1885 — Гровер Кливленд инаугурисан за 22. председника САД.
1889 — Бенџамин Харисон инаугурисан за 23. председника САД.
1893 — Гровер Кливленд инаугурисан за 24. председника САД.
1897 — Вилијам Макинли инаугурисан за 25. председника САД.
1909 — Вилијам Хауард Тафт инаугурисан за 27. председника САД.
1913 — Вудро Вилсон инаугурисан за 28. председника САД.
1917 — Теретњак Америчке морнарице УСС Киклоп је нестао на путу од Барбадоса према Балтимору, што је њен највећи губитак ван борбе.
1918 — Први познати случај шпанске грознице је први пут забележен у Форт Рајлију у Канзасу.
1921 — Ворен Хардинг инаугурисан за 29. председника САД.
1929 — Херберт Хувер инаугурисан за 31. председника САД.
1933 — Френклин Рузвелт положио заклетву као 32. председник САД и објавио нови економски програм за савладавање последица велике економске кризе.
1941 — Британски командоси су успешно извели операцију Клејмор на фабрике рибљег уља и глицерина на Лофотским острвима у окупираној Норвешкој.
1945 — Совјетска Црвена армија у Другом светском рату избила на Балтичко море.
1945 — У Београду је основано спортско друштво Црвена звезда.
1964 — Савет безбедности Уједињених нација усвојио резолуцију о распоређивању мировних снага на Кипру.
1965 — Сирија национализовала девет нафтних компанија, међу њима две компаније нафтних концерна из САД.
1966 — Џон Ленон је у једном интервјуу изјавио да су Битлси постали „популарнији од Исуса”, што је изазвало гнев хришћанских верника у САД.
1970 — У хаварији француске подморнице Еуридика у Средоземном мору у близини Тулона живот изгубило свих 57 чланова посаде.
1974 — Конзервативци у Уједињеном Краљевству изгубили изборе, премијер Едвард Хит поднео је оставку. Нову владу формирао лидер лабуриста Харолд Вилсон.
1977 — У снажном земљотресу у Румунији, у којем је највише страдао главни град Букурешт, погинуло више од 1.500 људи, а 35.000 остало без домова.
1996 — Испред највећег тржног центра у Тел Авиву бомбаш-самоубица експлозијом убио најмање 14 особа и ранио њих више од 130. То је био четврти напад у Израелу за девет дана.
1998 — Косовски Албанци почели масовне демонстрације широм Косова, после сукоба српских снага безбедности и наоружаних Албанаца на подручју Дренице.
2000 — САД понудиле пет милиона долара за информације које могу помоћи у хапшењу председника Југославије Слободана Милошевића, бившег председника Републике Српске Радована Караџића и ратног команданта Војске Републике Српске Ратка Младића, оптужених пред Међународним судом за ратне злочине. Понуда објављена на око 10.000 потерница постављених на јавним местима у Босни и Херцеговини.
2002 —
- Лидер Демократског савеза Косова Ибрахим Ругова постао први председник Косова и Метохије под међународном управом. За првог премијера изабран функционер Демократске партије Косова Бајрам Реџепи.
- У дводневним верским сукобима Индуса и муслимана у западној индијској држави Гуџарат убијено преко 500 особа.
2004 — У пожару у манастиру Хиландар на Светој гори изгорело две трећине тог комплекса.
2009 — Међународни кривични суд је издао потерницу за суданским председником Омаром ел Баширом због оптужби за ратне злочине током рата у Дарфуру.
2012 — Око 250 особа је погинуло, а више од 2000 је повређено у експлозији у војном складишту у Бразавилу.
2021 — Војни хеликоптер се срушио на истоку Турске, где је погинуло 9 особа, док је њих 4 повређено.
2022 —
- У нападу милитаната, повезаних са Ал Каидом и Исламском Државом, на војну базу у центру Малија, најмање 27 војника је погинуло, а 33 су рањена. Влада Малија је покренула кривични поступак пред Међународним кривичним судом у Хагу, против Француске због сумњи у умешаност њихових тајних служби.
- У самоубилачком нападу на шиитску џамију у граду Пешавару на северозападу Пакистана погинуло је најмање 56 људи, а повређено је скоро 200.

Рођења

1643 — Фран Крсто Франкопан, хрватски племић, војсковођа и песник. (прем. 1671)^[1]
1678 — Антонио Вивалди, италијански композитор. (прем. 1741)^[2]
1898 — Драгиша Мишовић, српски лекар и политичар. (прем. 1939)
1909 — Ђорђе Лобачев, југословенски и српски аутор стрипова. (прем. 2002)^[3]
1913 — Џон Гарфилд, амерички глумац. (прем. 1952)^[4]
1929 — Владимир Кањух, српски је кардиоваскуларни патолог и академик.^[5]
1929 — Сава Мрмак, српски редитељ и сценариста. (прем. 2002)^[6]
1930 — Миле Лојпур, српски музичар. (прем. 2005)^[7]
1931 — Зоран Чалић, српски редитељ и сценариста. (прем. 2014)^[8]
1932 — Миријам Макеба, јужноафричка певачица, глумица и активисткиња за грађанска права. (прем. 2008)^[9]
1935 — Едвард Дембицки, пољски песник, музичар и композитор ромског етницитета
1943 — Лучо Дала, италијански музичар и глумац. (прем. 2012)^[10]
1947 — Братислава Морина, српска политичарка. (прем. 2022)
1951 — Кени Далглиш, шкотски фудбалер и фудбалски тренер.^[11]
1951 — Зоран Жижић, црногорски политичар, премијер СРЈ (2000—2001). (прем. 2013)^[12]
1951 — Крис Рија, енглески музичар.^[13]
1952 — Умберто Тоци, италијански музичар.^[14]
1953 — Роз Лоранс, француска музичарка. (прем. 2018)^[15]
1954 — Кетрин О’Хара, канадско-америчка глумица, комичарка и сценаристкиња.
1955 — Доминик Пинон, француски глумац.^[16]
1962 — Мирсад Баљић, босанскохерцеговачки фудбалер.^[17]
1965 — Халед Хосеини, авганистански књижевник и лекар.^[18]
1966 — Кевин Џонсон, амерички кошаркаш и политичар.^[19]
1968 — Петси Кенсит, енглеска глумица, музичарка и модел.^[20]
1969 — Пјерлуиђи Казираги, италијански фудбалер и фудбалски тренер.^[21]
1971 — Јован Станковић, српски фудбалер и фудбалски тренер.^[22]
1974 — Младен Крстајић, српски фудбалер и фудбалски тренер.^[23]
1974 — Аријел Ортега, аргентински фудбалер.^[24]
1979 — Вјачеслав Малафејев, руски фудбалер.^[25]
1980 — Бојана Стефановић, српска глумица.^[26]
1984 — Норберт Хошњански, мађарски ватерполиста.^[27]
1990 — Дрејмонд Грин, амерички кошаркаш.^[28]
1992 — Ђорђе Деспотовић, српски фудбалер.^[29]
1992 — Бернд Лено, немачки фудбалер.^[30]
1992 — Ерик Ламела, аргентински фудбалер.^[31]
2000 — Далибор Илић, српско-босанскохерцеговачки кошаркаш.^[32]

Смрти

1193 — Саладин, султан Египта и Сирије. (* 1138)^[33]
1832 — Жан Франсоа Шамполион, француски египтолог. (* 1790)^[34]
1852 — Николај Гогољ, руски књижевник (* 1809)^[35]
1967 — Владан Десница, српски и хрватски писац. (* 1905)^[36]
1999 — Младен Шермент, југословенски и хрватски глумац. (* 1920)^[37]
2002 — Велибор Васовић, фудбалер, тренер и спортски радник. (* 1939)^[38]
2011 — Симон ван дер Мер, холандски физичар, добитник Нобелове награде за физику. (* 1925)^[39]
2015 — Душан Биланџић, хрватски историчар. (* 1924)^[40]
2015 — Владимир Дивљан, српски рок музичар. (* 1958)^[41]
2016 — Екрем Јеврић, певач. (* 1957)^[42]
2018 — Давиде Астори, италијански фудбалер. (* 1987)^[43]
2019 — Лук Пери, амерички глумац. (* 1966)^[44]
2019 — Драго Флис, народни херој Југославије. (* 1921)^[45]
2019 — Кит Флинт, британски играч и певач, из групе Продиџи. (* 1969)^[46]
2022 — Шејн Ворн, аустралски крикеташ.

Празници и дани сећања

Српска православна црква слави:
- Свете апостоле Архипа, Филимона и Апфију
- Преподобног Доситеја

Референце

Види још

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

[22]

[23]

[24]

[25]

[26]

[27]

[28]

[29]

[30]

[31]

[32]

[33]

[34]

[35]

[36]

[37]

[38]

[39]

[40]

[41]

[42]

[43]

[44]

[45]

[46]

Search

4. март

Садржај

Догађаји

Рођења

Смрти

Празници и дани сећања

Референце

Види још