Свети Марко Аретусијски | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум смрти | око 364 |
Световни подаци | |
Поштује се у | Источном и западном хришћанству |
Празник | 29. март |
Свети Марко Аретусијски (умро 363. године[1]) био је хришћански епископ у Аретуси Сиријској.
Свети Марко је учествовао у црквеним расправама које су се тицале аријанства.[2] Првобитно је припадао умјереној аријевској струји - полуаријевцима. Док су Аријевци сматрали да је Син (Христос) другачије природе од Очеве, Марко је прво стао на страну полу-аријевских епископа који су вјеровали да је ријеч „ομοούσιος“ у Никејском символу вјере („исте природе“ као и Отац; црквенословенски: „једносуштан Отцу“) требало замијенити ријечју „ομοιούσιος“ („сличне природе“). Површно гледано, спор се водио око двије ријечи које су се разликовале само у једном слову - јоти. Суштински, спор је вођен о природи Христове личности.
Свети Марко Аретусијски присуствовао је Сабору у Сердици (343. године) и Првом сабору у Сирмијуму (351. године). Изгледа да је тежио помирењу између Аријанаца и Никејаца, али се на крају придружио табору епископа који су подржавали концепт „хомооусиоса“ („исте природе“, тј. „једносуштја“).
Помагао је младом Јулијану током прогона његове породице.[2] [3] У вријеме владавине цара Констанција II срушио је пагански храм у Аретуси и на његовом мјесту подигао хришћанску цркву.[4] Многе незнабошце привео је Христу. Касније, када је Јулијан Одступник постао цар, био је прогоњен[1] а потом је и пострадао мученички.
О страдању преподобног Марка, епископа аретусијског, свети Григорије Ниски у својој „Првој ријечи против богомрског цара Јулијана Одступника“ пише ово:
А блажени Теодорит пише:
Православна црква и римокатолици га сматрају светим и мучеником. Празнује се 29. марта (по јулијанском и грегоријанском календару).[1] [5]