Милош Тимотијевић

Милошева мајка радила је као саобраћајни техничар, а његов отац познати је београдски фотограф, Драган Тимотијевић „Белмондо”.^[1] Милош каже да је, захваљујући оцу, детињство провео окружен камерама и моделима и модним пистама. Јована Јоксимовић је у једном од интервјуа које је радила са Тимотијевићем, признала да је њен први едиторијал, са којим је аплицирала на БК телевизији, радио управо његов отац.^[2]

У интервјуу за један магазин глумац је рекао да је одрастао у селу, код бабе и деде, пошто су му родитељи радили. Волео је домаће телевизијске серије Приче из радионице и Приче из Непричаве са Миленом Дравић и Зораном Радмиловићем.^[3] Додаје да је одрастао и у згради Политике, па је због очевог посла упознат и са новинарским и фоторепортерским еснафом. Када је дошло време да пође у школу, родитељи су га вратили у Београд. Отац га је са шест година одвео на Радио Београд, у групу Мике Алексића. Тимотијевић истиче да је то искуство било на неки начин припрема за глумачки позив,^[4] као и да је Алексић био садистички строг.^[5] Упркос томе, желео је да буде шустер, вајар или сликар, а касније је помишљао и да се бави социјалним радом, због чега је чак био уписао Факултет политичких наука.^[6]

Милош Тимотијевић уписао је Факултет драмских уметности из другог покушаја — први пут безуспешно 1992, да би из другог пута дипломирао 1999. године, у класи професора Миленка Маричића. Са Чедомиром Јовановићем ишао је на предавања из драматургије.^[1]

У пролеће 2020. Тимотијевић је изјавио да се путем друштвених мрежа свакодневно сусреће са стотинама претећих и погрдних порука.^[7] До непријатности је дошло због сцене у једанаестој епизоди серије Јужни ветар, у којој се његов лик, Ступар, љуби са другим мушкарцем. Тимотијевић је изразио забринутост што једном делу српског друштва не смета што је Ступар корумпиран и што се афирмативно гледа на криминал као стил живота, док им с друге стране смета што је Ступар геј.^[8]

1994—2010: Рани радови

Готово првих двадесет година своје глумачке каријере, Милош Тимотијевић је играо у споредним улогама. Најпознатија међу њима била је улога Пабла, телохранитеља Озрена Солдатовића у популарној ТВ серији Срећни људи 1995. године.^[9] Упркос мањку текста, Милош је добио пажњу гледалаца захваљујући сцени са Секом Саблић (у серији секретарица Маријана). Ране улоге опасних момака оставиле су печат који ће се видети и касније у његовом опусу.^[10] Глумац је једном приликом изјавио да је главну улогу чекао 20 година.^[2]

Прве улоге добио је у телевизијском филму Симпатија и антипатија 1993. године, где је играо Михаила Обреновића, као и у филму Жеља звана трамвај, са Ружицом Сокић и Иваном Бекјаревим. Мање улоге одиграо је у ТВ серијама Крај династије Обреновић (његов телевизијски деби), Горе—доле и Породично благо. Без обзира на краћу минутажу на екрану, Тимотијевић је био препознатљиво ТВ лице деведесетих.^[9] Играо је и у филмовима Стршљен, Лавиринт, Седам и по и Четврти човек. После 2000. године појавио се и у серијама Лисице, Вратиће се роде, Горки плодови и Бела лађа.

Без обзира на величину улоге, Тимотијевић је показивао знатну посвећеност. Цела његова улога у филму Стршљен била је на албанском, који он не говори.^[11] За улогу билдера Тадије у филму Седам и по одлучио је да до снимања готово свакодневно интензивно вежба. На тај начин је успео да за 27 дана своју мишићну масу увећа до оног степена који је својствен бодибилдингу.^[3]

Поред домаћих, Милош је до 2010. године играо и у два филма стране продукције — италијанском Крсташи и француском трилеру Људски зверињак.

2010—2017: Глумачко сазревање

Тимотијевић је 2010. године био изузетно упослен на различитим телевизијским пројектима. Играо је епизодне улоге у серијама Куку, Васа, Грех њене мајке, Село гори, а баба се чешља, Сва та равница и Жене са Дедиња. Већ наредне године стигла је улога у контраверзном трилеру У земљи крви и меда (ориг. назив In the Land of Blood and Honey). Филм који је у Србији наишао на мешовите реакције режирала је Анђелина Џоли, која је Милошеву улогу преправљала више пута.^[4] Тимотијевић, који о сарадњи са филмском звездом не жели да говори,^[12] изабран је на кастингу између педесет глумаца.^[10]

Ово је тек био почетак Милошевог рада на филмовима стране продукције. Глумац је једном приликом изјавио да га Холивуд не занима, али да би врло радо играо у европским филмовима.^[13] До 2020. године Тимотијевић је добио улоге у америчком Чернобиљски дневници, српско—хрватско—немачком Најлепша је моја земља, америчком биоскопском хиту Новембарски човек, српско—холандском Небо изнад нас, британском Упркос снегу, индијском Интелигенција, хрватском Комик санс, као и у америчкој серији Предстража и британској Последњи пантери.

Серија Војна академија из 2012. године важна је као прекретница у каријери Милоша Тимотијевића јер му је управо у њој поверена једна од главних улога. Глумац који је до тада углавном играо споредне или епизодне улоге, тумачио је у Војној академији лик пуковника Видоја, кога је наставио да игра и у филмовима који су снимани као наставци серијала. До 2020. године Тимотијевић је глумио и у серијама Равна гора, Чизмаши, Сумњива лица и Истине и лажи.

Касније је изјавио да није подржао поруку коју је слала Равна гора, а која је, по његовом мишљењу, тежила својеврсној ревизији историје.^[14]

Прва главна улога

Прву главну улогу у каријери Милош Тимотијевић је добио 2016. године у филму Влажност,^[15] српско—грчко—холандске продукције. Ова драма прати наизглед савршен живот успешног средовечног Београђанина. Када га жена остави без објашњења и оде без трага, његов луксузни дом на Врачару нарушен је из темеља, а Петар се труди да по сваку цену прикрије њен одлазак и у јавности сачува слику савршеног живота и брака.^[16] Овај редитељски деби Николе Љуце био је приказиван на фестивалима широм света: у Вилњусу, у Северној Македонији, у Уругвају, на Филмском фестивалу у Сарајеву, на Филмском фестивалу у Берлину, у Амстердаму и на Филмском фестивалу у Кану. Тимотијевић је на београдском ФЕСТ−у добио награду за најбољег глумца 2016. године, уз похвалу његовог „модерног и минималистичког глумачког израза којим је дочарао сложеност лика.”^[17] Српска секција Међународне федерације филмских критичара (ФИПРЕСЦИ) такође је Милошу доделила награду за најбољег глумца.^[18] Филм је освојио још и награду за најбољи филм на ФЕСТ−у, као и награду за најбољи филм на Фестивалу европског филма у Скопљу.^[19]

Поред Милоша, у филму играју још и Тамара Крцуновић и Славен Дошло. Узевши улоге у обзир, Крцуновићева често игра Милошеву партнерку на филму, телевизији и у позоришту. Према мишљењу критичара са Берлинског филмског фестивала, којима је пуштен Влажност, тандем Тимотијевић—Крцуновић створио је „редак драгуљ европске кинематографије.”^[20]

2017—2020: Комерцијални успех

Милош је 2017. године добио улогу јавног тужиоца Војина Ђукића у серији Сенке над Балканом Драгана Бјелогрлића, касније награђеном Златном антеном за најбољу ТВ серију.^[21] Глумац је открио да је Војинов лик конзервативца који, упркос систему, жели друштвене промене на боље, био дорађиван упоредо са снимањем, будући да су неке његове карактеристике биле чудне и Бјелогрлићу и њему самом.^[22] Прва сезона остварила је истовремено велики комерцијални успех и побрала одличне рецензије филмских критичара,^[23][24] те самим тим и потврдила Милошев пут ка више материјала и главних улога.

Управо 2018. године стигла је улога Ступара у филму Јужни Ветар. Он је корумпирани инспектор, и како Милош каже „лисица, човек који је спрега између државе и полиције, и полиције и криминала”.

Тимотијевић додаје и да га је било занимљиво играти јер је био одлично написан, те и да узоре није морао да тражи у филмовима и на телевизији, јер их има и у стварном животу.^[25] Казао је о свом омраженом лику и да је „љубав једина светла тачка у његовом животу.^[26] Из филма је наредне године настала истоимена серија, која је за кратко време обезбедила рекордан број гледалаца. Серија је емитована у пролеће 2020. године, а РТС је упркос пиратерији забележио гледаност од више од два милиона гледалаца по епизоди.^[27]

Тимотијевић је играо још и у петом филму Војне академије, у филмовима Пси умиру сами и Екипа, као и у српско—британској^[28] серији Беса. У Беси тумачи лик инспектора Петрита Коција — главног човека Интерпола за Западни Балкан. Он је самотњак, предан послу, добар детектив, и глумац истиче да га је играо са задовољством, иако је текст учио на три језика.^[11] Серија је награђена Златном антеном за најбољу српску серију 2019. године.^[29] Исте године глумац се појавио и у споту за песму Cafe Лене Ковачевић.^[30] Ово није био први пут да се Тимотијевић опробао у другој делатности. Само годину дана пре прошетао се модном пистом на ревији „Мартини Весто” Бошка Јаковљевића.^[31]

2021—данас

Глумац је наредну декаду започео радно. Пандемија вируса корона условила је рад позоришта, те су се и Милошеве представе Режим љубави и Сцене из брачног живота давале тек повремено, када би то дозволиле превентивне здравствене мере. Глумац је током 2020. ипак увелико снимао три телевизијске серије, чије је емитовање најављено 2021. године. Прва серија је Александар од Југославије, у режији Здравка Шотре, која приказује период од уласка краља Александра I Карађорђевића у ослобођени Београд, па све до његовог убиства у Марсељу.^[32] У овој историјској драми, рађеној према мотивима истоименог романа Вука Драшковића, Тимотијевић је у улози принца Ђорђа П. Карађорђевића. Други пројекат је минисерија Породица, која прати живот Слободана Милошевића и Мирјане Марковић неколико дана пре његовог хапшења. Милош је и овде одиграо историјску личност — Богољуба Бјелицу, политичара и блиског сарадника тадашњег југословенског председника. Напослетку, реализовао је и главну улогу у криминалистичкој мистерији Певачица, са Милицом Павловић у насловној улози,^[33] која се делимично ослања на мотиве нерешене мистерије у вези са убиством поп−фолк певачице Јелене Марјановић.^[34] Поред тога, глумац је на свом инстаграм профилу поделио и да је започето снимање друге сезоне серије Беса.

Упркос утврђеном статусу једног од најпопуларнијих телевизијских глумаца с краја 2010−их и почетка 2020−их,^[35] Милош Тимотијевић није запоставио ни ангажман у филмској уметности. Крајем 2021. одржана је премијера филма Небеса, режисера и сценаристе Срђана Драгојевића, а у коме глумац игра Петра.^[36] Према речима Драгојевића, филм је алегорична комедија о изазовима хришћанства у 21. веку. Наредне године тумачио је лик Аљоше у трилеру Траг дивљачи, који се бави породичним тајнама и комунистичким злочинима који су повезани са убиством у малој српској вароши. Глумац је поред тога глумио и у филму Међу боговима Вука Ршумовића,^[37] у егзистенцијалној драми Да ли сте видели ову жену?^[38] и у ТВ серијама Мочвара,^[39] Позив^[40] и Што се боре мисли моје, од којих се потоња бави убиством кнеза Михаила Обреновића.^[41] Истовремено, Милош је играо и у представи Секс, уметност, комунизам, која је била премијерно изведена почетком марта у Битеф театру.

Улоге у позоришту

Једну од најранијих позоришних улога Милош је играо 1994. године. У питању је била представа Принцеза Ксенија од Црне Горе за Стеријино позорје.^[42] То искуство остало му је у нарочито лепом сећању, будући да су му партнери на сцени били Мира Ступица и Михајло Јанкетић. Уследили су комади захваљујући којима је добио прилику да глуми у бројним београдским позориштима: Мирис кише на Балкану у Мадленијануму, Амселфелд у Битеф театру, Златокоса у позоришту „Пуж”, са Бранком Коцкицом и другима.^[3]

Тимотијевић је у Атељеу 212 играо у две изузетно успешне представе. Прва од њих, Зоран Ђинђић из 2012. године, у режији Оливера Фрљића, изазвала је различита мишљења и бројне полемике, будући да се бавила убиством српског премијера.^[43] Највише се дискутовало о сцени у којој Тамара Крцуновић повраћа по српској застави.^[44] Док су је неки посматрали као вређање националних симбола, редитељ се бранио речима да ако се људи попут Слободана Милошевића и Радована Караџића сматрају патриотама, онда је код нормалног човека повраћање природна реакција.^[45] Друга представа, Режим љубави, бавила се осетљивим темама људске сексуалности, као и полиаморије.^[46] Милош Тимотијевић каже да због политизованих критика после улоге у Зорану Ђинђићу дуго није имао посао.^[47]

Представа Сцене из брачног живота Ингмара Бергмана из 2019. године, у којој је Милош играо Јохана, реализована је поводом прославе стогодишњице Бергмановог рођења, а у сарадњи са амбасадом Шведске у Београду.^[48]

У представи Није странац, мајке ми радио је и као асистент режије.^[49] За Позориште на Славији написао је и режирао комад Радован против Ибија, као омаж Зорану Радмиловићу и биткама које сваки глумац води на сцени док покушава да у ликове удахне живот.^[50]

За време епидемије корона вируса, Милош је, заједно са Славеном Дошлом, учествовао у реализацији драмског читања представе Њујоршки маратон. Снимљени видео је дистрибуиран путем друштвених мрежа 21. јула 2020. године, у сарадњи са Италијанским центром за културу у Београду.^[51]

Награде и признања

За улогу у филму Влажност добио је FIPRESCI награду за најбољег глумца, као и награду за најбољег глумца на ФЕСТ−у 2016. године.

Заједно са својим колегама, за улогу у представи Живот стоји, живот иде даље Битеф театра, Милош је добио Стеријину награду за иновативан приступ ангажованом позоришту.^[84]

У јуну 2020. године Тимотијевић је у виду награде „Дуга”, коју додељује Геј стрејт алијанса, добио потврду свог статуса српске геј иконе. У образложењу жирија је наведено да је Милош, захваљујући улози хомосексуалца у ТВ серији Јужни ветар, али и због начина на који се борио против одмазде појединог дела публике, допринео у борби против хомофобије и трансфобије.^[85]

Глумац се у пролеће исте године сусрео са многобројним претњама на друштвеним мрежама, због геј пољупца у поменутој серији. То га је навело да истиче потребу за што више ЛГБТ јунака у домаћим продукцијама, јер, како каже:

Милош је додао да то чак није била ни прва сцена пољупца између два мушкарца:

Тимотијевић је ликове истополне сексуалне оријентације играо и у кратким филмовима Наредник и Почетак лета редитеља Николе Љуце. У представи Режим љубави играо је пансексуалца.^[87]

Глумац се 2022. придружио неколицини уметника који су позирали наги за изложбу фотографија Трагови, аутора Милоша Надаждина.^[88] Изложба је организована у оквиру званичног програма Европрајда 2022.^[89] Милош је јавно подржао одржавање ове манифестације у Београду, уз поруку да је богатство у различитости.^[88]

• Милош Тимотијевић на сајту AllMovie (језик: енглески)
• Милош Тимотијевић на сајту IMDb (језик: енглески) 
• Тимотијевић, Милош Театрослов на сајту Музеја позоришне уметности
• Анџелина Џоли ми је два пута дописивала улогу („Политика”, 27. март 2016.)
• Глумац мора да ради на себи („Политика”, 17. јул 2007.)