Оге Нилс Бор
Оге Нилс Бор (дан. Aage Niels Bohr; Копенхаген, 19. јун 1922 — Копенхаген, 8. септембар 2009) био је дански физичар, син Маргарете и Нилса Бора. Одрастао је међу физичарима као што су Волфганг Паули и Вернер Хајзенберг, па је и сам постао истакнути атомски физичар, те је 1975. добио Нобелову награду за физику. Године 1946. почео је радити на Институту Нилс Бор при копенхашком свеучилишту. Био је директор института од 1963. до 1970.[1]
| Оге Нилс Бор | |
|---|---|
 Оге Нилс Бор (1955) | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 19. јун 1922. |
| Место рођења | Копенхаген, Данска |
| Датум смрти | 8. септембар 2009. (87 год.) |
| Место смрти | Копенхаген, Данска |
| Образовање | Универзитет у Копенхагену |
| Научни рад | |
| Поље | нуклеарна физика |
| Институција | Пројекат Менхетн |
| Познат по | геометрија атомског језгра |
| Награде |  Нобелова награда за физику (1975) |
Бор је 1948. у Копенхагену радио са Беном Мотелсоном и Џејмсом Рејнвотером на монографији са прегледом тадашњих спознаја о атомској структури. Први свезак, „Кретање појединачних честица”, издан је 1969, а други свезак, „Атомске деформације”, 1975. Рад на том пројекту донео им је 1975. Нобелову награду за физику, прецизније, истраживања како у квантној механици описати нуклеоне који се врте око осцилирајуће ротирајуће капљице.[2]
