Оливер Кромвел
Оливер Кромвел (енгл. Oliver Cromwell; Хантингдон, 25. април 1599[1] — Лондон, 3. септембар 1658) је био вођа парламентарних снага у Енглеском грађанском рату. Након победе над ројалистима, укинуо је монархију и 1653. постао Заштитник (енгл. Lord Protector) Енглеске, Шкотске и Ирске. Две године после његове смрти монархија је обновљена. Оливер Кромвел је за време своје владавине владао као диктатор.[2]
| Оливер Кромвел | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Портрет Оливера Кромвела, насликао Семјуел Купер 1656. | |||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||
| Датум рођења | 25. април 1599. | ||||||||||||
| Место рођења | Хантингдон, Краљевство Енглеска | ||||||||||||
| Датум смрти | 3. септембар 1658. (59 год.) | ||||||||||||
| Место смрти | Лондон, Комонвелт Енглеске | ||||||||||||
| Религија | пуританац | ||||||||||||
| Универзитет | Кембриџ | ||||||||||||
| Породица | |||||||||||||
| Деца | Ричард Кромвел Хенри Кромвел | ||||||||||||
| |||||||||||||
| Потпис | .png){kind=small} | ||||||||||||
Каријера
Члан Парламента
Као сеоски племић из околине Кембриџа, изабран је 1628. за посланика Доњег дома енглеског Парламента. Био је један од вођа опозиције против деспотизма краља Чарлса I (1625-49). На Кромвелов захтев, Парламент је одузео краљу команду над милицијом и поверио је њему. Када је избио Први енглески грађански рат (1642–47), Кромвел је у својој грофовији својим средствима формирао ескадрон коњаника и придружио се Роберту Есексу, команданту снага Парламента. Учествовао је у бици код Еџхила, 23. октобра 1642. Убрзо затим формирао је свој коњички пук.[3]
Војсковођа
У јануару 1644. Кромвел је постављен за команданта коњице (генерал-лајтнанта) Источних грофовија (енгл. Eastern Association), а наредног месеца постаје члан Англо-шкотског одбора за рат против краља. Победа над краљевом војском код Марстон Мура (2. јуна 1644), која представља прекретницу рата, била је Кромвелова заслуга. Ту је Кромвел испољио ванредан тактички смисао, а његови коњаници (звани Гвоздени - енгл. Ironsides) узорну чврстину и дисциплину. Наредне године по узору на Кромвелове коњанике Парламент формира Војску новог обрасца (енгл. New Model Army). У другом грађанском рату 1648. Кромвел је савладао шкотске ројалисте. Наредне године угушио је устанак у Ирској, а у бици код Вустера (3. новембра 1651) катастрофално је поразио шкотске ројалисте.[3]
Диктатор
На челу војске, Кромвел је натерао Парламент да спроведе њене основне захтеве: наложио је да се 30. јануара 1649. погуби краљ, а затим 1653. укида Парламент. Одбивши титулу краља, од 1653. Кромвел постаје протектор (енгл. Lord-Protector) трију краљевина (Енглеске, Шкотске и Ирске), а у ствари, апсолутни владар. Под њим је Енглеска знатно ојачала, нарочито на мору. Успешно је ратовао против Холандије и Шпаније. Сахрањен је у Вестминстерској опатији одакле је, после рестаурације краљевине 1660, његов леш извучен и стављен на вешала, али му је 1899. ту подигнут споменик.[3]
Цитати
„Не верујем да је овај краљ зао. Али је збуњен. И не може да каже не својој жени. Зато ако бог допусти, ја ћу подићи војску људи који нису збуњени. Озбиљних људи који кажу не тиранији краљева и жена. Људи који се не збуњују око правог места човека и жене, краља и поданика. И са овим строгим, побожним људима, ја ћу јахати. И зваће нас Гвоздени јер смо као гвожђе, чврсти дању и ноћу. И краљ ће видети да смо непопустљиви, као гвоздена мотка, и задовољиће нас. Као наше жене!”[4]
„Наша мужевност и строга једноставност јако збуњују наше непријатеље. Јер они су мушкарци, али се облаче као жене, носећи перике, раскошна одела и чипке. И за тај грех, ако буде воља божја, ми ћемо их напасти ноћу, с леђа, и пробити њихова дегенерисана тела нашом светом истином.”[4]
„Ваш тобожњи страх да ће доћи до грешке, је као човек који би послао сво вино ван земље, да се људи не опију. Била би неправедна и глупа завист, ускратити човеку његову прирођену слободу под изговором да је може злоупотребити. Када је злоупотреби, судите му.”[4]
