Општина Зубин Поток

Преко 90% становништва је Српске православне вере. Религиозна осећања су јака јер вера држи на окупу заједницу Колашинаца. Главно религијско место је манастир Дубоки Поток. Део становништва је муслиманске вере у селу Чабра за које долази имам из суседног села Кошутова. У општини постоји 16 српских православних цркава, од којих су 6 из XIV и XV века. Списак храмова Српске православне цркве:

• Манастир Брњак, из 13. века у селу Брњак
• Храм Св. Лазара, из 14. века у селу Бање
• Храм Св. Недеље, из 13. века (уништен 1941) у селу Брњак
• Храм Св. Параскеве, из 15. века (обновљен у 17. веку) у селу Црепуља
• Манастир Дубоки Поток, из 14. века
• Храм у Јабуци, из 1455. године (обновљен 1777. године) у селу Јабука
• Храм Девице Марије, из 14. века, уништен у 16. веку, недавно обновљен, у селу Јагњеница
• 2 Православне цркве у Лучкој Реци, обе из 1762. године.
• Храм Јована Крститеља, из 14. века уништен у 17. веку, обновљен 1912. године у селу Горње Вараге
• Храм Св. Тројства, у граду Зубином Потоку (новоизграђен храм)
• Православна црква, из 1990. године у селу Зупче
• Православна црква Св. Јован Крститеља у селу Доње Вараге

Већину становништва у општини чине Срби, познати као Колашинци. Други велики етнос у општини чине Албанци и живе само у једном селу у општини Чабри. Ово село је повезано са осталим албанским местима магистралним путем који иде ка Косовској Митровици, мада део тог пута пролази кроз српско село Зупче.Попис становништва на Косову и Метохији који је последњи обављен био је 1991. године, а и он није потпун због бојкота од стране Албанаца, па је број Албанаца процењен. Тада је у општини Зубин Поток званично пописано 8.479 становника од којих је 6.282 (74.1%) Срба и 2.079 (24.5%) Албанаца. Популација општине је процењена 1999. године на 12.000 становника. У бомбардовању Србије становништво албанског села Чабре је избегло, али се касније око 700 становника вратило. Сада је регистровано око 1.500 становника у том селу, међутим у тај број су урачуната и лица која не живе у селу већ су и даље настањени у Косовској Митровици. Око 3.000 интерно расељених лица који су већином Срби се доселило у општину после пролећа 1999. године. Већи број тог становништва живи у приватном смештају, али у општини постоје и три колективна смештаја у којима живи 220 избеглица од којих су неки и избеглице из Хрватске.

Према проценама Владе Косова за 2011. годину, Зубин Поток је имао 1.698 домаћинстава и 6.616 становника.^[2] У извештају ОЕБС-а за 2015. годину Зубин Поток је имао 15.200 становника.^[3]

Етнички састав општине Зубин Поток, укључујући и интерно расељена лица:^[3][4]

Општински парламент има 31 одборника. Најјаче политичке странке су Демократска странка Србије са 19 одборника, Социјалистичка партија Србије са 9 одборника и Српска радикална Странка са 3 одборника (локални избори 11. маја 2008. године).

Општина Зубин Поток је одувек била пољопривредно подручје, са врло мало индустријских постројења. Већа постројења су Симпо, фабрика Иво Лола Рибар, Колашин Превоз, Јавор, Граде...

Главна саобраћајна веза је правац М-20 као део Јадранске Магистрале и пролази средином општине паралелно са језером и реком Ибар. У телекомуникацијама се користе мобилне мреже Србије које врло добро повезују удаљена села и око 90% површине општине је прекривено сигналом мреже, као и фиксна телефонија.

У општини постоји Дом Здравља и 7 амбуланта које се налазе у селима (једна је у Албанском селу Чабра).

Постоје 4 основне школе, 3 на српском језику и једна на албанском језику у селу Чабра. Постоји и једна средња школа и обданиште. Од јуна 2006. године је седиште Пољопривредног факултета Универзитета у Приштини пребачено у Зубин Поток.

• Званична страница Скупштине општине Зубин Поток Архивирано на сајту Wayback Machine (2. јануар 2012)