Search

Организација за европску безбедност и сарадњу

безбедносно оријентисана међувладина организација

Организација за европску безбедност и сарадњу, скраћено ОЕБС (енгл. Organization for Security and Co-operation in Europe, скраћено OSCE) — основана 1973. године као Конференција за европску безбедност и сарадњу, скраћено КЕБС (енгл. Conference on Security and Co-operation in Europe, скраћено CSCE), највећа је светска међувладина организација која се бави питањима безбедности. У њен домен спадају питања као што су контрола наоружања, људска права, слобода штампе и слободни избори.[1] Организација за европску безбедност и сарадњу Већина од 3500 чланова особља ОЕБС-а је ангажована на задацима на терену, док око 10% је ангажовано у седишту организације у Бечу.

Организација за европску безбедност и сарадњу
Organization for Security and Co-operation in Europe
Чланице и партнери ОЕБС-а
Лого ОЕБС-а
СкраћеницаОЕБС (OSCE)
Датум оснивањајул 1973. год.; пре 50 година (1973-07)
(као КЕБС)
1. јануар 1991.
(преименован у ОЕБС)
СедиштеБеч,
 Аустрија
Чланови
  57 држава чланица
  11 држава партнера
Службени језициенглески,
француски,
немачки,
италијански,
руски,
шпански
ПредседникБујар Османи
Генерални секретарХелга Шмит
Високи комесар за националне мањинеКаират Абдракхманов
Веб-сајтwww.osce.org

ОЕБС је ad hoc организација по Повељи Уједињених нација и циљ су јој рани наговештај и спречавање сукоба, руковођење кризним случајевима и послератовска обнова. Њених 57 чланица је из Европе, Кавказа, централне Азије и Северне Америке и покрива највећи део северне хемисфере.[1] ОЕБС је основан током Хладног рата као форума Истока и Запада.[2]

Мисија ОЕБС је била задужена за спровођење избора за председника републике и републички парламент на простору Косова и Метохије 6. маја 2012. године.

Историја

Хелмут Шмит, Ерих Хонекер, Џералд Форд и Бруно Крајски на CSCE самиту у Хелсинкију, Финска 1975. године.

Препоруке разговора, у облику „Плаве књиге“, дале су практичне темеље конференцији у три фазе под називом „Хелсиншки процес“.[3] CSCE је отворен у Хелсинкију 3. јула 1973. године, са представницима из 35 држава. Фаза I којом је успостављен концензус да се следи Плава књига је окончана за само пет дана. Фаза II била је главна радна фаза и спроводила се у Женеви од 18. септембра 1973. до 21. јула 1975. Резултат фазе II био је Хелсиншки завршни акт који је потписало 35 држава учесница током фазе III, која се одржала у дворани Финландија од 30. јула - 1. августа 1975. Отворио ју је дипломата Свете столице кардинал Агостино Касароли, који је био председавајући конференције.

Путем своје Канцеларије за демократске институције и људска права (ODIHR), OSCE посматра и процењује изборе у државама чланицама, како би се подржали поштени и транспарентни демократски процеси, у складу са међусобним стандардима којима је организација посвећена;[4] између 1994. и 2004. OSCE је послао тимове посматрача да надгледају више од 150 избора, обично се фокусирајући на изборе у демократијама у успону.[5] Године 2004, на позив владе Сједињених Држава, ODIHR је развио процењивачку мисију, коју су чинили учесници из шест држава чланица OSCE-а, која је посматрала америчке председничке изборе те године и израдила извештај.[6] То је био први пут да су амерички председнички избори били предмет праћења OSCE-а, иако је та организација претходно надзирала америчке изборе на државном нивоу на Флориди и у Калифорнији, 2002. и 2003.[5] Процена из 2004. одвијала се у позадини контроверзног напора на поновном пребројавању гласова на америчким председничким изборима 2000. године,[5] а произашла је углавном из иницијативе 13 демократских чланова Представничког дома Сједињених Држава. Та група, у којој су били Барбара Ли из Калифорније и Едие Бернис Џонсон из Тексаса, иницијално је послала захтев за посматрачима избора Уједињеним нацијама, у писму Кофију Анану, генералном секретару УН, али је захтев одбијен.[4] Након тога, администрација председника Џорџа Буша млађег, преко Стејт департмента, на челу са државним секретаром Колином Пауелом, одговорила је на забринутост посланика позивом OSCE-ове мисије за праћење избора.[4]

Језици

Шест службених језика OSCE су енглески, француски, немачки, италијански, шпански и руски.[7]

Државе учеснице

OSCE signatories as of 2012
  signed Helsinki Final Act and Paris Charter
  signed Helsinki Final Act only
  non-signatory
  partner for cooperation
ДржаваПриступПотписали
Хелсиншки договор		Потписали
Париску повељу
 Албанија19. јун 199116. септембар 199117. септембар 1991
 Андора25. април 199610. новембар 199917. фебруар 1998
 Јерменија30. јануар 19928. јул 199217. април 1992
 Аустрија25. јун 19731. август 197521. новембар 1990
 Азербејџан30. јануар 19928. јул 199220. децембар 1993
 Белорусија30. јануар 199226. фебруар 19928. април 1993
 Белгија25. јун 19731. август 197521. новембар 1990
 Босна и Херцеговина30. април 19928. јул 1992 
 Бугарска25. јун 19731. август 197521. новембар 1990
 Канада25. јун 19731. август 197521. новембар 1990
 Хрватска24. март 19928. јул 1992 
 Кипар25. јун 19731. август 197521. новембар 1990
 Чешка1. јануар 1993 [Note 1] [Note 1]
 Данска25. јун 19731. август 197521. новембар 1990
 Естонија10. септембар 199114 октобар 19916. децембар 1991
 Финска25. јун 19731. август 197521. новембар 1990
 Француска25. јун 19731. август 197521. новембар 1990
 Грузија24. март 19928. јул 199221. јануар 1994
 Немачка
- as  Западна Немачка
- as  Источна Немачка		25. јун 19731. август 197521. новембар 1990
 Гренланд25. јун 19731. август 197521. новембар 1990
 Holy See25. јун 19731. август 197521. новембар 1990
 Мађарска25. јун 19731. август 197521. новембар 1990
 Исланд25. јун 19731. август 197521. новембар 1990
 Ирска25. јун 19731. август 197521. новембар 1990
 Италија25. јун 19731. август 197521. новембар 1990
 Казахстан30. јануар 19928. јул 199223. септембар 1992
 Киргистан30. јануар 19928. јул 19923. јун 1994
 Летонија10. септембар 199114 октобар 19916. децембар 1991
 Лихтенштајн25. јун 19731. август 197521. новембар 1990
 Литванија10. септембар 199114 октобар 19916. децембар 1991
 Луксембург25. јун 19731. август 197521. новембар 1990
 Малта25. јун 19731. август 197521. новембар 1990
 Молдавија30. јануар 199226. фебруар 199229. јануар 1993
 Монако25. јун 19731. август 197521. новембар 1990
 Монголија21. новембар 2012[Note 2] 
 Црна Гора22. јун 20061. септембар 2006 
 Холандија25. јун 19731. август 197521. новембар 1990
 Северна Македонија[Note 3][8]12 октобар 19958. јул 1992 
 Норвешка25. јун 19731. август 197521. новембар 1990
 Пољска25. јун 19731. август 197521. новембар 1990
 Португалија25. јун 19731. август 197521. новембар 1990
 Румунија25. јун 19731. август 197521. новембар 1990
 Русија (као  СССР)25. јун 19731. август 197521. новембар 1990
 Сан Марино25. јун 19731. август 197521. новембар 1990
 Србија (као  Југославија)10. новембар 200027. новембар 200027. новембар 2000
 Словачка1. јануар 1993 [Note 1] [Note 1]
 Словенија24. март 19928. јул 19928. март 1993
 Шпанија25. јун 19731. август 197521. новембар 1990
 Шведска25. јун 19731. август 197521. новембар 1990
  Швајцарска25. јун 19731. август 197521. новембар 1990
 Таџикистан30. јануар 199226. фебруар 1992 
 Турска25. јун 19731. август 197521. новембар 1990
 Туркменистан30. јануар 19928. јул 1992 
 Украјина30. јануар 199226. фебруар 199216. јун 1992
 Уједињено Краљевство25. јун 19731. август 197521. новембар 1990
 САД25. јун 19731. август 197521. новембар 1990
 Узбекистан30. јануар 199226. фебруар 199227 октобар 1993

Билатерални приоритети са државама учесницама

ДржаваБилатерални приоритетиКонтексти/Изјаве
 КиргистанИзбори, владавина закона, демократија[9]
 САДИзбориГенерални секретар Роберто Монтела рекао је да је рад на праћењу председничких, конгресних и других гласања на изборима 2020. године у САД најважнији у историји OSCE-а.[10]

Референце

Спољашње везе

Медији везани за чланак Организација за европску безбедност и сарадњу на Викимедијиној остави

Преузето из „https:https://www.search.com.vn/wiki/index.php?lang=sr&q=Организација_за_европску_безбедност_и_сарадњу&oldid=27434671”
🔥 Top keywords: Главна странаУЕФА Лига шампионаПосебно:ПретражиДора БакојаниКарло АнчелотиЗоран МилановићСрбијаУ клинчу (3. сезона)Датотека:Moj Happy Život.pngFacebookСавет ЕвропеКсенија ПајчинБобан Петровић (музичар)У клинчуПеп ГвардиолаИранНикола ТеслаМарио НакићДубаиБеоградФК Реал МадридKane KorsoФК Манчестер СитиЛука ИлићИзраелМихајло ПупинМилица РакићМасакр у СребренициЈошко ГвардиолРепублика СрпскаAndrej PlenkovićСписак финала Купа европских шампиона и УЕФА Лиге шампионаДоситеј ОбрадовићТихомир СтанићПрви светски ратЛука МодрићТунел (ТВ серија)Зорана МићановићХрватска демократска заједница