Парламентарни избори у Србији 2007.

Ванредни избори за народне посланике у Републике Србије одржани су 21. јануара 2007. године, седми пут по реду од увођења вишестраначких избора 1990. године и први од стицања независности Србије након расформирања државне заједнице Србије и Црне Горе.

Парламентарни избори у Србији 2007.

← 2003.21. јануар 2007.2008. →
 Прва странкаДруга странкаТрећа странка
 
ВођаТомислав НиколићБорис ТадићВојислав Коштуница
СтранкаСрпска радикална странкаДемократска странкаДемократска странка Србије
Освојена места
81 / 250
64 / 250
47 / 250
Бр. гласова1.153.453915.854667.615
Проценат28,622,716,6

 Четврта странкаПета странкаШеста странка
 
ВођаМлађан ДинкићИвица ДачићЧедомир Јовановић
СтранкаГ17 плусСоцијалистичка партија СрбијеЛиберално-демократска партија
Освојена места
19 / 250
16 / 250
15 / 250
Бр. гласова275.041227.580214.262
Проценат6,825,645,31

Резултати по општинама.

Ово је списак странака које су прешле цензус од 5%.Погледајте потпуне резултате испод.

председник Владе пре избора

Војислав Коштуница
ДСС

Изабрани председник Владе

Војислав Коштуница
ДСС

Увод

Парламентарне изборе је расписао председник Србије, Борис Тадић, 10. новембра 2006.

Расписивању избора је претходио референдум којим је потврђен нови Устав, као и доношење Уставног закона (који је донет након вишедневних преговора парламентарних странака) по којем се избори имају одржати 60 до 120 дана од дана његовог ступања на снагу.

Такође, сви министри из странке Г17+ су 1. октобра 2006. поднели оставке након прекида преговора о придруживању Србије Европској унији.

Прописи

На овим изборима, изборне листе које се кандидују морале су, да би кандидатура била прихваћена од стране Републичке изборне комисије, добити подршку најмање 10.000 бирача. Листе националних мањина морале су имати подршку најмање 3.000 бирача.

Гласање је спроведено на 8482 бирачка места у Србији и 57 бирачких места у 34 стране земље, а право гласа имао је укупно 6.653.851 бирач.

Посланички мандати се распоређују Д’Онтовим системом највећих количника[1]. Да би добиле мандате у Скупштини, изборне листе морале су прећи и цензус од 5%, осим листâ националних мањина, за које цензус није постојао.

Изборна тишина, током које није дозвољено пропагирање изборних листа и кандидата, почела је у четвртак, 18. јануара 2007. у поноћ, а завршила се по затварању бирачких места. Бирачка места на територији Србије била су отворена 21. јануара од 7 до 20 часова.

Републичка изборна комисија била је обавезна да објави коначне резултате избора до четвртка, 25. јануара 2007. у 20 часова.

Резултати

Дана 25. јануара 2007. у 19:59, РИК је објавила коначне резултате избора. Према тим резултатима, на изборе је изашло 4.029.286 бирача, односно 60,56% од укупног броја. Важећих гласачких листића је било 3.963.087, што је 98,4% употребљених листића.

Након одлуке Врховног суда Србије, Републичка изборна комисија је, 1. фебруара, одлучила да се понови гласање на шест бирачких места на којима је гласање раније поништено. Поновљено гласање на овим местима одржано је у четвртак, 8. фебруара, а било је одштампано 4.130 гласачких листића.

Дана 9. фебруара 2007, Републичка изборна комисија објавила је нове коначне резултате избора. На изборе је изашло 4.033.586 бирача, односно 60,62% од укупног броја. Важећих гласачких листића је било 3.967.335, што је 98,4% употребљених листића.

Изборне листе су добиле следећи број гласова, односно посланичких мандата[2]:

РЛИзборна листаГласова%Мандата+/-
14Српска радикална странкаВојислав Шешељ1.153.45328,6081-1
21Демократска странкаБорис Тадић

заједно са кандидатима из:

915.85422,7164+28
35Демократска странка СрбијеНова СрбијаВојислав Коштуница

заједно са кандидатима из:

667.61516,5547-6
42Г17+Млађан Динкић275.0416,8219-15
511Социјалистичка партија Србије227.5805,6416-6
63Либерално-демократска партијаГрађански савез СрбијеСоцијалдемократска унијаЛига социјалдемократа ВојводинеЧедомир Јовановић

заједно са кандидатом из:

214.2625,3115+15
77Српски покрет обновеВук Драшковић

заједно са кандидатима из:

134.1473,330-22
89Партија уједињених пензионера Србије (ПУПС) – др Јован Кркобабић и Социјалдемократска партија (СДП) – др Небојша Човић

заједно са кандидатима из:

  • Социјалистичке народне странке
125.3423,110-
96Покрет снага СрбијеБогољуб Карић70.7271,750-
108 Савез војвођанских МађараЈожеф Каса52.5101,303+3
1110 Коалиција Листа за Санџакдр Сулејман Угљанин

коју чине:

33.8230,842+2
1214 Унија Рома Србиједр Рајко Ђурић

заједно са кандидатима из:

  • Власи демократске Србије
17.1280,421+1
1317 Коалиција Албанаца Прешевске долине

коју чине:

16.9730,421+1
1412ГГ Бранко Павловић – „Зато што мора боље“15.7220,390-
1520 Ромска партијаШајн Срђан14.6310,361+1
1619 Мађарска слога – Андраш Агоштон – др Пал Шандор

коју чине:

12.9400,320-
1713Коалиција „Војвођанске партије“ – мр Игор Курјачки

коју чине:

  • Војвођанска партија
  • Војвођански грађански покрет
  • Наша Војводина
  • Сремска странка
  • Странка мањинских акционара, пензионера и незапослених
  • Пензионерско-радничка странка Србије
7.3590,180-
1816Демократска заједница Србије – др Обрен Јоксимовић5.4380,130-
1918СоцијалдемократијаНенад Вукасовић

заједно са кандидатима из:

4.9090,120-
2015Реформистичка странкадр Александар Вишњић1.8810,050-
Р – редни број по броју добијених гласова
Л – редни број на гласачком листићу
– мањинска листа
  •   СРС (81)
  •   ДС (64)
  •   ДССНС (47)
  •   Г17 плус (19)
  •   СПС (16)
  •   ЛДПСДУГССЛСВ (15)
  •   СВМ (3)
  •   Листа за Санџак (2)
  •   Унија Рома Србије (1)
  •   ПДД—ДУД (1)
  •   Ромска партија (1)

Истраживања јавног мњења - предвиђања резултата избора

Истраживања агенција за истраживање јавног мњења предвиђала су следеће резултате избора:

ИстраживачИзворПериодСРСДСДСС-НССПСЛДП-ГСС-СДУ-ЛСВГ17+СПОПССмањинске странке
Стретиџик маркетинг[1][мртва веза]апр 2006.36%24%13% *5%-4%3%5%-
ЦеСИД[2]сеп 2006.90 ман.90 ман.40 ман. *18 ман.----12 ман.
Медиум Галуп[3]дец 2006.34,9%22,9%13,9%5%-5,2%---
Скан[4]дец 2006.28%25%17%4%9%5%3%--
Центар за проучавање алтернатива[5]дец 2006.30%28%16%6%6%6%---
Барометар[6]дец 2006.34%24,3%15,7%<5%6,4%4,9%-5,3%-
неименована инострана агенција[7]дец 2006.25%23%18%-≈5%11%---
* само ДСС

Предизборни слогани

Изборне листе су користиле следеће предизборне слогане[3], [4]:

Изборна листаСлоган(и)
ВПНеке нове лале
Једина права војвођанска снага без газде у Београду.
Војводино напред.
Г17+Стручност испред политике
Србија мора брже напред!
ДЗССве знаш - имаш избор!
ДСЗа бољи живот!
Зато што живот не може да чека!
ДСС–НСЖивела Србија!
Србија изнад свих подела.
Народ најбоље зна!
КАПДЗа бољи живот Албанаца у Прешевској долини
ЛДП–ГСС–СДУ–ЛСВОд нас зависи!
ЛЗСЗа Санџак у европској Србији
Ми побјеђујемо, сви добијају
ПУПС-СДПИскуство и енергија!
Не дамо наше тековине!
ПСССрбија има снаге
РСЗнање је моћ!
СВМНова шанса (Új Esély)
Различити и равноправни на Европском путу
СДЗа ред, рад и одговорност
Није касно! Није немогуће!
СПСОдлучно за Србију
Србијо! Главу горе!
СРС50% + твој глас
Да већ данас буде боље!
Време је за промене
Стоп корупцији, стоп криминалу
СПОВреди се борити.
УРЧовечанство је највиши врх човека!

Организације које су позивале на излазак на изборе су користиле следеће слогане:

ОрганизацијаСлоган
Грађанске иницијативеГлас може све!
Иницијатива младих за људска праваНемој после нисам знао!
Центар за слободне изборе и демократијуСа тобом има смисла

Последице избора

Након ових избора, све странке које су учествовале у дотадашњој Влади добиле су мање мандата него на претходним изборима, док Српски покрет обнове није успео да пређе цензус.

С друге стране, Демократска странка је добила 28 мандата више, а скупштинске мандате су добиле и коалиција ЛДПГСССДУЛСВ, као и пет странака и коалиција националних мањина.

Седми сазив Народне скупштине Републике Србије озваничен је у среду, 14. фебруара, а председавао је најстарији посланик - Борка Вучић (СПС). Током марта и априла трајали су преговори Демократске странке и Демократске странке Србије о формирању нове Владе. Првих дана маја, преговори су доспели у ћорсокак. Управо тада, 7. маја, уследио је наставак конституивне седнице парламента. Седница је трајала петнаест сати и обиловала је жестоким вербалним окршајима између посланика Српске радикалне странке, ДС-а и ДСС-а. На крају, 8. маја рано ујутро, за председника Народне скупштине изабран је Томислав Николић из Српске радикалне странке, а истог дана за потпредседнике парламента су изабрани: Наташа Јовановић (СРС), Радојко Обрадовић (ДСС) и Милутин Мркоњић (СПС).

11. маја, лидери ДС, ДСС, и Г 17 плус постигли су договор о формирању нове Владе. Тако је одмах уследила расправа о смени Томислава Николића са места председника Скупштине. Расправа је почела 12. маја, а завршена је 13. маја поподне када је Николић поднео оставку. Сутрадан је уследила расправа о Закону о министарствима и избору нове Владе. Тридесет минута пре истека законског рока, 15. маја у 23:30, Народна скупштина је изгласала поверење новој Влади коју чине ДС, ДСС, НС и Г17+, чији је председник Војислав Коштуница (ДСС), потпредседник Божидар Ђелић (ДС) и која има 22 министарства и једног министра без портфеља.

23. маја, за председника Народне скупштине изабран је Оливер Дулић (ДС), а на преостала три потпредседничка места изабрани су: Божидар Делић (СРС), Милољуб Албијанић (Г17+) и Есад Џуџевић, као представник посланичког клуба странака националних мањина, чиме је попуњен састав руководства Народне скупштине.

Посматрачи изборног процеса

Изборе и регуларност изборног процеса надгледале су следеће организације:

*само у амбасади Србије у Вашингтону
**само на територији Општине Лазаревац

Види још

Референце

Спољашње везе

Посматрачи избора