Председник Народне скупштине Републике Србије

 

Председник Народне скупштине Републике Србије
Службеник
Ана Брнабић

од: 20. марта 2024.
Законодавна власт у српској политици
Кабинет председника Народне скупштине
Стил обраћањаГосподин председник
(нормално)
Његова Екселенција
(дипломатски)
Званична резиденцијаДом Народне скупштине Републике Србије, Трг Николе Пашића бр. 13, Београд
МестоБеоградски регион, Београд
НоминаторНародни посланици
ИменујеНародна скупштина,
полаже заклетву пред Народном скупштином
Дужина мандатаЧетири године, нема ограничења обнове мандата
СадржиУстав Србије
Инаугурални носилацМиша Анастасијевић
ЗаменикСандра Божић
Марина Рагуш
Елвира Ковач
Снежана Пауновић
Един Ђерлек
Јован Јањић
потпредседници Народне скупштине Републике Србије
Плата134.133 српских динара месечно 2022. године[1][2]
Веб сајтwww.parlament.rs

Председник Народне скупштине Републике Србије председава Народном скупштином Републике Србије.Тренутна председница Народне скупштине је Ана Брнабић, члан Српске напредне странке.

Историјат

Период 1990–2000.

На првим вишестраначким изборима у Србији одржаним 9. децембра 1990. године убедљиво је победила Социјалистичка партија Србије и освојила 194 посланичка места. За председника скупштине изабран је Слободан Унковић а после његовог одласка на место амбасадора у Кину заменио га је на том месту Александар Бакочевић такође из СПС. Владу је формирао Радоман Божовић. После две године, 20. децембра 1992. године, одржани су нови избори на којима је СПС освојио 101 посланичко место и уз помоћ гласова посланика Српске радикалне странке која је освојила 73 мандата за председника парламента изабран је Зоран Лилић, посланик СПС а премијер је постао Никола Шаиновић (СПС). После избора Лилића за председника Савезне Републике Југославије на место председника скупштине Србије дошао је Зоран Аранђеловић (СПС). Ова мањинска влада је била је на власти до краја 1993. године а на новим изборима одржаним 19. децембра 1993. СПС је освојио 123 мандата и у коалицији са Новом демократијом, која је наступала на листи тадашњег ДЕПОС-а и добила 5 мандата, формирана је влада на чијем челу је био Мирко Марјановић. Председник парламента постао је Драган Томић из СПС-а. Ова влада је издржала цео мандат до редовних избора одржаних 21. септембра 1997. године на којим је СПС освојио са ЈУЛ-ом и НД 110 посланичких места. Радикали су добили 82, а СПО 45 мандата. Избори су обележени бојкотом 16 странака већином из касније основаног ДОС-а. Владу су формирале СПС, ЈУЛ и СРС, а на челу владе је остао Марјановић као и Томић на месту председника парламента.

Период након 2000.

Када је дошло до смене власти 5. октобра 2000. године победом Војислава Коштунице и ДОС-а на савезним изборима, републичка скупштина је формирала прелазну владу у чијем саставу су били подједнако заступљени СПС, СПО и ДОС а привремени премијер је постао Миломир Минић. СРС је одбио да учествује у подели ресора. Потписан је и споразум за одржавање превремених парламентарних за 23. децембар 2000. године на којима је Демократска опозиција Србије освојила 176 посланичких места а за председника Скупштине изабран је Драган Маршићанин из ДСС. Кабинет је саставио председник Демократске странке, Зоран Ђинђић, који је био на челу Владе до атентата 12. марта 2003. године, када га је наследио Зоран Живковић, потпредседник ДС (18. марта 2003). Маршићанин је, када је Демократска странка Србије изашла из ДОС-а и Владе Србије, поднео оставку на своју дужност и заменила га је Наташа Мићић (децембар 2001). У јесен 2003. године, због губитка скупштинске већине и распада ДОС-ове Владе, расписују се превремени избори. На изборима који су одржани 28. децембра те 2003. године Владу су формирали ДСС, Г17+ и коалиција СПО-НС уз мањинску подршку СПС (3. март 2004). По формирању већине са СПС за председника Скупштине изабран је поново Драган Маршићанин из ДСС са задатком да као в. д. председника Републике понуди мандат Војиславу Коштуници у чијем је кабинету он именован за министра привреде па је Скупштином после његове оставке председавао најстарији потпредседник Војислав Михаиловић из СПО, а дан касније за председника је изабран Предраг Марковић из Г17+. После парламентарних избора одржаних у јануару 2007. године и маратонских преговора о формирању скупштинске већине између ДС, ДСС и Г17+ председавајући скупштине била је као најстарији посланик Борка Вучић, изабрана са листе СПС. Пет дана пре рока за формирање владе посланици ДСС-а су пружили подршку Томиславу Николићу (8. мај 2007) за председника парламента који се на том месту задржао само пет дана, када је поднео оставку због новонасталог коалиционог договора између ДСС и ДС. После формирања владе на чијем челу је Војислав Коштуница, за новог председника Скупштине изабран је Оливер Дулић (23. мај 2007).

Након ванредних парламентарних избора, 11. маја 2008. године, формирана је нова скупштинска већина између Демократске странке и СПС-а која је 25. јуна за председник парламента изабрала Славицу Ђукић-Дејановић.

Уставно одређење

члан 104. Устава Републике Србије донетог 8. новембра 2006.

Народна скупштина РС, већином гласова свих народних посланика, бира Председника Народне скупштине РС и једног или више потпредседника Народне скупштине РС.

Председник Народне скупштине РС представља Народну скупштину, сазива њене седнице, председава њима и врши друге послове одређене Уставом, законом и пословником Народне скупштине РС.

Председници Народне скупштине Републике Србије

Председници Народне скупштине Републике Србије од 1991. године:


#ПортретИмеПочетак функције и крај функцијеРок функцијеПолитичка партијаИзбори
1 Слободан Унковић11. јануар 19915. јун 1991.145 данаСоцијалистичка партија Србије1.

(1990–1992)

1990
2 Александар Бакочевић5. јун 199125.јануар 1993.1 годину, 234 данаСоцијалистичка партија Србије
3 Зоран Лилић25. јануар 199329. јун 1993.155 данаСоцијалистичка партија Србије2.

(1992–1993)

1992
4 Зоран Аранђеловић29. јун 199324. јануар 1994.209 данаСоцијалистичка партија Србије
5 Драган Томић1. фебруар 199422. јануар 2001.6 година, 356 данаСоцијалистичка партија Србије3.

(1993–1997)

1993
4.

(1997–2000)

1997
6 Драган Маршићанин22. јануар 20016. децембар 2001.318 данаДемократска странка Србије5.

(2000–03)

2000
7 Наташа Мићић6. децембар 200127. јануар 2004.2 године, 52 данаГрађански савез Србије
8

(6)

Драган Маршићанин4. фебруар 20043. март 2004.28 данаДемократска странка Србије6.

(2003–07)

2003
9 Предраг Марковић4. март 20047. мај 2007.2 године, 347 данаГ17 плус
10 Томислав Николић8. мај 2007.13. мај 2007.5 данаСрпска радикална странка7.

(2007–08)

2007
11 Оливер Дулић13. мај 200725. јун 2008.1 година, 19 данаДемократска странка
12 Славица Ђукић Дејановић25. јун 2008.31. мај 2012.3 године, 341 данСоцијалистичка партија Србије8.

(2008-12)

2008
13 Небојша Стефановић23. јул 2012.16. април 2014.1 година, 267 данаСрпска напредна странка9.

(2012–14)

2012
14 Маја Гојковић23. април 2014.3. август 2020.6 година, 102 данаСрпска напредна странка10.
(2014–16)
2014
11.
(2016–20)
2016
15 Ивица Дачић22. октобар 2020.1. август 2022.1 година, 253 данаСоцијалистичка партија Србије12.

(2020–22)

2020
16 Владимир Орлић2. август 2022.6. фебруар 2024.1 година, 188 данаСрпска напредна странка13.

(2022–24)

2022
17 Ана Брнабић20. март 2024.Тренутно39 данаСрпска напредна странка14.

(2024–трен)

2023

Очеви куће

ГодинаИме

(Рођен-Умро)

ПортретПолитичка партија
2001Захарије Трнавчевић

(1926–2016)

Демократска странка
2004Велимир Симоновић

(1928–2016)

Демократска странка Србије
2007Борка Вучић

(1926–2009)

Социјалистичка партија Србије
2008Јован Кркобабић

(1930–2014)

Партија уједињених пензионера Србије
2012Захарије Трнавчевић

(1926–2016)

Богата Србија
2014Милан Кораћ

(1929–2015)

Партија уједињених пензионера Србије
2016Драгољуб Мићуновић

(рођен 1930)

Демократска странка
2020Смиља Тишма

(рођена 1929)

Социјалистичка партија Србије
2022Владета Јанковић
(рођен 1940)
Народна странка
2024Стојан Раденовић

(рођен 1948)

независан

Види још

Референце