Савана

Саване су травне заједнице тропског и суптропског поднебља, са ретким дрвећем и грмљем, које се биогеографски простиру између области тропских кишних шума и пустиња. Типичан пример су саване у источној Африци, са својим разноликим животињским светом и препознатљивом вегетацијом (нарочито по високим акацијама са пљоснатом крошњом). Савана би у дословном преводу значила „широка равница“.^[1]^[2]^[3]

Саване се налазе углавном у Средњој и Јужној Америци, тропској Африци, јужној Азији и северној Аустралији

Разграничења у односу на степе и сушне шуме се постављају на разне начине. У поређењу са травним стаништима умерених подручја, саване су изузетно разноврсне. У неким је дрвеће ретко и врло удаљено, док у другим ствара ретке шуме, које се постепено развијају у шумска подручја. Дрвеће снажно утиче на животиње саване, јер им пружа разноврсну исхрану која обухвата дрво, лишће, цвет и семе, а истовремено омогућава заклон и место за размножавање многим животињама које живе изнад тла.^[4] Равнотежа између дрвећа и трава је врло осетљива и најчешће зависи од животиња.На пример, слонови уништавају дрвеће тако што га савијају и руше како би допрли до лишћа. Са друге стране, они дрвећу помажу да се размножава, јер са храном уносе семење које пролази кроз цревни канал, и са изметом-идеалним медијумом за раст семена-бива избачено. Сисари који брсте често уништавају дрвеће откидајући младице пре него што се развију. И ватра контролише раст дрвећа,а њен утицај је још снажнији на местима где дрвеће расте густо.^[4]

Саване одржавају отворене крошње упркос великој густини дрвећа.^[5] Често се верује да саване карактеришу широко размакнута, раштркана стабла. Међутим, у многим саванама, густина дрвећа је већа и дрвеће је правилније распоређено него у шумама.^[6]^[7]^[8]^[9] Јужноамеричке саване сераду сенсу стрикто типа и густог серада обично имају густину дрвећа сличну или већу од оне која се налази у јужноамеричким тропским шумама,^[6]^[8]^[9] са саванама у распону од 800–3300 стабала по хектару (стабала/ha) и суседне шуме са 800–2000 стабала/ha. Слично, гвинејска савана има 129 стабала/ha, у поређењу са 103 за приобалне шуме,^[7] док склерофилне шуме источне Аустралије имају просечну густину дрвећа од приближно 100 по хектару, што је упоредиво са саванама у истом региону.^[10]

Саване такође карактерише сезонска доступност воде, при чему је већина падавина ограничена на једну сезону; оне су повезане са неколико типова биома и често су у прелазној зони између шуме и пустиње или пашњака. Саване покривају око 20% Земљине површине.^[11]

Дистрибуција

Национални парк Тарангире у Танзанији, типична сушна савана

Многи травнати предели и мешовите заједнице дрвећа, жбуња и трава описани су као саване пре средине 19. века, када се усталио концепт климе тропске саване. Кепенов систем класификације климе био је под јаким утицајем ефеката температуре и падавина на раст дрвећа, а његове сувише поједностављене претпоставке су резултирале концептом класификације тропске саване, што је довело до тога да се сматра формацијом „климатског климакса“. Уобичајено значење за описивање вегетације сада је у сукобу са поједностављеним, али широко распрострањеним значењем климатског концепта. Дивергенција је понекад узроковала да области као што су велике саване северно и јужно од река Конго и Амазона буду искључене из мапираних категорија савана.^[12]

Назив „јаловина“ (енгл. Barrens) се користи скоро наизменично са саваном у различитим деловима Северне Америке. Понекад се савана средњег запада описивала као „пашњак са дрвећем“. Различити аутори дефинишу доње границе покривености дрвећа саване као 5–10%, а горње границе се крећу од 25–80% површине.^[13]

Два фактора заједничка за сва саванска окружења су варијације падавина из године у годину и шумски пожари у сушној сезони. У Америци, нпр. у Белизу, Централна Америка, вегетација саване је слична од Мексика до Јужне Америке и Кариба.^[14]

У многим великим тропским областима, доминантни биом (шума, савана или травњак) не може се предвидети само климом, пошто историјски догађаји такође играју кључну улогу, на пример, активност пожара.^[15] У неким областима, заиста, могуће је да постоји више стабилних биома.^[16]

Годишња доба у савани

На пространим афричким равницама смењују се два годишња доба. Лето је кишовито и влажно. Тада се савана зелени од високе траве и олисталог дрвећа. Зима је веома топла и без падавина, па је све суво. Тада дрвеће збацује лишће а траве се суше и прелазе у фазу мировања, која траје до следећег лета. Током влажног, летњег периода, животиње које се хране биљкама ретко пате због недостатка хране, док у сувом, зимском периоду, постоји велика опасност од умирања због глади, па се тада многе животиње селе у потрази за храном и водом.^[4]

Галерија

Галерија саване
Афрички лешинари, попут сивоглавог супа са висине посматрају богатство дивљег света
Жирафин необично високи домет учинио је да већина дрвећа у саванама добије облик кишобрана
Птице попут нојева бораве у саванама где трчање представља ефикасан начин бекства
Гепард напада на отвореном,па његова способност убијања зависи више од брзине него од снаге
Термити односе биљне материје под земљу и доприносе обнављању виталних супстанци
Савана у Аустралији
Савана у Америци
Савана у Африци
Слон у афричкој савани
Лав у афричкој савани
Антилопа
Зебре
Тигар у савани, илустрација