Синдром постуралне ортостатске тахикардије

Термин Синдром постуралне ортостатске тахикардије (ПОТС) сковао је 1993. године тим истраживача са клинике Мејо, на челу са неурологом др Филипом Лоуом.^[2] Међутим, ПОТС није нова болест, већ је кроз сторију позната под другим називима, као што су:

• ДаКостин синдром,
• Војниково срце,
• Синдром пролапса митралног залиска,
• Неуроциркулаторна астенија,
• Хронична ортостатска нетолеранција,
• Ортостатска тахикардија и
• Синдром постуралне тахикардије.^[3]

У прошлости се погрешно веровало да је узрокована анксиозношћу. Међутим, савремени истраживачи су утврдили да ПОТС није узрокован анксиозношћу,^[4][5] већ оштећењем аутономног нервног система пацијента, након што су у последњих 20 година, истраживачи су стекли много више увида у неравнотежу аутономног нервног система.

Синдром постуралне ортостатске тахикардије (ПОТС) је облик дисаутономије за који се процењује да погађа између 1.000.000 и 3.000.000 Американаца, и милионе других широм света. ПОТС је облик ортостатске нетолеранције који је повезан са присуством прекомерне тахикардије и многим другим симптомима при устајању. ПОТС се може појавити у било ком узрасту, полу или раси, али се најчешће јавља код жена у репродуктивном добу (између 15 и 50 година старости).^[6]

Пацијенти којима је дијагностикован синдром постуларне ортостатске тахикардије су углавном жене, са женско — мушким односом учесталости:^[7]:4 — 5 : 1 Од овог поремећаја само у Америци болује преко 500.000 пацијената, међу којима је 80% жена.^[8][9]

Просечне старост пацијената је између 12 и 50 година.^[10]

Неколико патофизиолошких механизама је укључено у развој синдрома постуларне ортостатске тахикардије:

• Дистална периферна неуропатија,
• Поремећаји централне контроле симпатичког нервног система,
• Оштећење синаптичких механизама поновног уноса норепинефрина,
• Поремећаји ренин-ангиотензин-алдостерон осовине,
• Промене у синтетичком путу норепинефрина..^[11]

Најчешћи симптоми повезани са синдром постуларне ортостатске тахикардије су:

• Омамљеност,
• Пресинкопа,
• Слабост и
• Палпитације.

Како се стајањем симптоми погоршавају а олакшање наступа након заузимања лежећег положаја то је једно од карактеристичних дијагностичких обележје синдром постуларне ортостатске тахикардије. При постављању дијагнозе користе се;

• Активни тест стајања
• Пасивни head-up тилт тест,
• Анамнеза и историје болести
• Клинички преглед.

Различити аутономни тестови се користе да би се искључили аутономни поремећаји који би могли бити у основи симптома, док се ендокрини тестови користе за искључивање хипертиреозе и ређих ендокриних стања.^[12]

Електрокардиографија се нормално ради свим пацијентима како би се искључили други могући узроци тахикардије.^[12]

У случајевима када се сумња на одређено удружено стање или комплицирајући фактор, могу се користити и други неаутономни тестови:

• ехокардиографија да се искључи пролапс митралне валвуле,
• тестови термичког прага за неуропатију малих влакана.^[12]

Тестирање кардиоваскуларног одговора на продужено нагињање главе, вежбање, исхрану и топлотни стрес може помоћи да се одреди најбоља стратегија за управљање симптомима.^[12]

ПОТС је такође подељен на неколико типова који могу имати користи од различитих третмана.^[13] Људи са неуропатским ПОТС показују губитак знојења у стопалима током тестова знојења, као и смањено ослобађање норепинефрина у нози,^[14] али не и у руци.^[15] Верује се да ово одражава периферну симпатичку денервацију у доњим удовима.^[16] Људи са хиперадренергичним ПОТС показују значајно повећање крвног притиска и нивоа норепинефрина када стоје, а већа је вероватноћа да ће имати изражене палпитације, анксиозност и тахикардију..^[17][18][19]

Људи са ПОТС-ом могу бити погрешно дијагностиковани са неодговарајућом синусном тахикардијом јер се појављују слично. Једна од карактеристика је да они са ПОТС ретко показују >100 откуцаја у минути док су у лежећем положају, док пацијенти са ИСТ често имају откуцаје срца у мировању >100 бпм. Поред тога, пацијенти са ПОТС-ом показују израженију промену у срчаном ритму као одговор на промену држања тела.^[20]

• Нефармакотерапијски приступ лечењу синдрома постуларне ортостатске тахикардије подразумева ; повећан унос соли и воде и телесно вежбање.
• Фармакотерапија је усмерена према; повећању запремине течности у организму, повећању периферне васкуларне резистенције и смањењу централне активности симпатичког нервног система.

Неки пацијенти имају прилично благе симптоме и могу да наставе са нормалним радом, школом, друштвеним и рекреативним активностима. Код другких , симптоми могу бити толико озбиљни да нормалне животне активности, као што су купање, кућни послови, јело, усправно седење, ходање или стајање, могу бити значајно ограничене.^[21]

Лекари са искуством у лечењу ПОТС-а упоредили су функционално оштећење уочено код пацијената са ПОТС-ом са оштећењем уоченим код хроничне опструктивне плућне болести (ХОБП) или конгестивне срчане инсуфицијенције.^[6] Отприлике 25% пацијената са ПОТС-ом је инвалидно и неспособно за рад.^[6] Истраживачи су открили да је квалитет живота пацијената са ПОТС-ом упоредив са пацијентима на дијализи због затајења бубрега.^[22][23]

Тренутно не постоји лек за ПОТС, међутим истраживачи верују да ће неки пацијенти приметити побољшање симптома током времена. Детаљне дугорочне студије праћења тока ПОТС-а су ретке, али тренутно Дисаутономиа Интернатионал ради са својим истраживачима на прикупљању дугорочних податка током вишегодишњег праћења синдрома.

Уз правилно прилагођавање начина живота, вежбање, исхрану и медицинске третмане, многи пацијенти доживели су побољшање квалитета живота.^[6] Ако се може идентификовати основни узрок и ако се тај узрок може лечити, симптоми ПОТС-а могу и нестати. Иако је прогноза добра за већину пацијената, истраживачи су приметили да се синдром код неки пацијенти неће побољшати и да се временом симптоми могу погоршати.^[6]

Најдужа студија праћења која је до сада рађена долази са клинике Мејо, 20 на којој је обављена анкета педијатријских пацијената са ПОТС-ом који су виђени између 2003. и 2010. Од оних који су одговорили на анкету, 18,2% је пријавило потпуно нестајање симптома ПОТС-а, док је 52,8% пријавило упорне, али побољшане симптоме. Мушки пацијенти су два пута чешће пријавили опоравак. Просечном испитанику је дијагностикован синдром око 5 година. Код пацијенти који су се потпуно опоравили као и код они који нису имали резултате, менталног здравља је било оичувано на нивоу националне норме.

• Europe Heart Rhythm Association (EHRA); Heart Failure Association (HFA); Heart Rhythm Society (HRS); European Society of Emergency Medicine (EUSEM); Europen Federation of Internal Medicine (EFIM); Europen Union Geriatric Medicine Society (EUGMS), et al. . „Guidelines for the diagnosis and management of syncope (version 2009): the task Force for the diagnosis and management of syncope of the Europen Society of Cardiology (ESC)”. Eur heart J. 30: 2631—71. .

• „Ортостатска хипотензија”. Архивирано из оригинала 26. 10. 2016. г. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза) (језик: хрватски)
• „Vpliv anksiolitika na kvaliteto življenja in na kardiovaskularno avtonomno funkcijo pri bolniku s posturalno ortostatsko tahikardijo”. Архивирано из оригинала 20. 12. 2016. г. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза) (језик: словеначки)

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља).