Кардиологија
Кардиологија (од грчког καρδίᾱ kardiā, „срце” и -λογία -logia, „проучавање”) област је интерне медицине која изучава болести срца и крвних судова. Ово подручје обухвата медицинску дијагностику и лечење урођених срчаних мана, болести коронарних артерија, срчане инсуфицијенције, валвуларне срчане болести и електрофизиологију.
 Дијаграм тока крви у људском срцу. Плаве компоненте означавају деоксигениране крвне путеве, а црвене компоненте оксигениране крвне путеве. | |
| Систем | Кардиоваскуларни |
|---|---|
| Подспецијалност | Интервенцијска, нуклеарна |
| Битне болести: | Срчана болест, Кардиоваскуларна болест, Атеросклероза , Кардиомиопатија, Хипертензија (високи крвни притисак) |
| Битни тестови: | Крвни тестови, електрофизиолошка студија, снимање срца, електрокардиограм, ехокардиографија, Тест на стрес срца |
| Специјалиста | Кардиолог |
Поремећаји срца
Кардиологија се бави нормалном функционалношћу срца и одступањем од здравог срца. Многи поремећаји укључују само срце, али неки су изван срца и у васкуларном систему. Заједно, они се називају кардиоваскуларни систем, а болести једног дела имају тенденцију да утичу на други.[1]
Хипертензија
Хипертензија, позната и као „високи крвни притисак”, дугорочно је здравствено стање у којем је крвни притисак у артеријама стално повишен.[2] Висок крвни притисак обично не изазива симптоме.[3] Међутим, дуготрајни високи крвни притисак, је главни фактор ризика за коронарну артеријску болест, мождани удар, срчану инсуфицијенцију, периферну васкуларну болест, губитак вида и хроничну болест бубрега.[4][5]
Фактори начина живота могу повећати ризик од хипертензије. То укључује вишак соли у исхрани, вишак телесне тежине, пушење и алкохол.[3][6] Хипертензију могу изазвати и друге болести или нуспојавe лекова.
Крвни притисак се изражава помоћу два мерења, систоличког и дијастолног притиска, који представљају максимални и минимални притисак, респективно.[3] Нормални крвни притисак у мировању је у распону од 100–140 милиметара живиног стуба (mmHg) систолног и 60–90 mmHg дијастолног.[7] Висок крвни притисак је присутан ако је крвни притисак у мировању константно на или изнад 140/90 mmHg за већину одраслих особа.[6] За децу су примењиви различити бројеви.[8] Амбулантно праћење крвног притиска током 24 сата изгледа тачније од најбољег ординацијског мерења крвног притиска.[2][6]
Промене у начину живота и лекови могу снизити крвни притисак и смањити ризик од здравствених компликација.[9] Промене у начину живота укључују губитак тежине, смањени унос соли, физичке вежбе и здраву исхрану.[6] Ако промене начина живота нису довољне, користе се лекови за крвни притисак.[9] До три лека могу контролисати крвни притисак код 90% људи.[6] Лечење умереног до јаког високог артеријског крвног притиска (дефинисаног као >160/100 mmHg) лековима је повезано са повећањем очекиваног животног века и смањеним морбидитетом.[10] Ефекат лечења крвног притиска између 140/90 mmHg и 160/100 mmHg мање је јасан, при чему су неки прегледи утврдили корист,[11][12] а други недостатак доказа о користи.[13] Висок крвни притисак погађа између 16 и 37% светске популације.[6] У 2010. години веровало се да је хипертензија била фактор у 18% (9,4 милиона) смртних случајева.[14]
Есенцијална и секундарна хипертензија
Есенцијална хипертензија је облик хипертензије који по дефиницији нема идентификујући узрок. То је најчешћи тип хипертензије, који погађа 95% пацијената са хипертензијом,[15][16][17][18] тежи да буде породичан и вероватно ће бити последица интеракције између еколошких и генетских фактора. Преваленција есенцијалне хипертензије расте са годинама, а појединци са релативно високим крвним притиском у млађом животном добу имају повећан ризик за каснији развој хипертензије. Хипертензија може повећати ризик од церебралних, срчаних и бубрежних догађаја.[19]
Секундарна хипертензија је врста хипертензије која је узрокована идентификованим секундарним узроком. Много је ређа од есенцијалне хипертензије, и погађа само 5% хипертензивних пацијената. Постоји много различитих узрока, укључујући ендокрине болести, болести бубрега и туморе. Такође може бити нежељени ефекат многих лекова.
Компликације хипертензије
Компликације хипертензије су клинички исходи који су резултат сталног повишења крвног притиска.[20] Хипертензија је фактор ризика за све клиничке манифестације атеросклерозе будући да је фактор ризика за саму атеросклерозу.[21][22][23][24][25] То је независни предиспонирајући фактор за срчану инсуфицијенцију,[26][27] болест коронарних артерија,[28][29] мождани удар,[20] болест бубрега,[30][31][32] и периферну артеријску болест.[33][34] То је најважнији фактор ризика за кардиоваскуларни морбидитет и морталитет у индустријски развијеним земљама.[35]
Види још
Референце
Литература
- Sukino Health Care Solutions (21. 10. 2019). „Heart Disease and Hypertension”. sukino.com. Архивирано из оригинала 02. 04. 2022. г. Приступљено 31. 03. 2022.
- Ashley, Euan A.; Niebauer, Josef (1. 1. 2004). „Cardiology Explained”. Remedica. Приступљено 19. 2. 2017.
Спољашње везе
- Болести срца (језик: енглески)
- Виртуелни кардио центар (језик: енглески)
- Кардиоваскуларна психологија - опширно објашњење основних концепата кардиологије (језик: енглески)
- Атлас снимака срца начињених помоћу магнетне резонанце (језик: енглески)
- Европско удружење кардиолога (језик: енглески)
- Амерички колеџ за кардиологе (језик: енглески)
- Превенција и болести срца Архивирано на сајту Wayback Machine (17. јул 2016)
- DASH дијета - исхрана код повишеног крвног притиска - објашњен начин савладавања хипертензије исхраном (језик: српски)
- American Heart Association
