Станца

У поезији станца је јединица у оквиру веће књижевне поетске форме. У модерној поезији, најчешће се поистовећује са строфом. Станца се састоји од груписаних строфа, раздвојених новим редом, са одређеним ритмом и шемом и устаљеним бројем редова:

2 реда = Куплет
3 реда = Терцет
4 реда = Катрен
5 реда = Синквен
6 реда = Сестет
7 реда = Септет
8 реда = Октава

Остале врсте станци::

Баладна станца
Бурнсова (Шкотска) станца
Отава рима
Сицилијанска октава
Спенсерова станца
Баласијева станца
Оњегинова станца
Терца рима

Примери

Примери станце су многобројни, посебно у средњовековној књижевности, код трубадура, али и Дантеа, Петрарке, Бокача.Станце су суптилне код Шекспира, повезане заједничком римом, као у Сонету 116::

Спој верних душа, сметња не ремети.                  |\А љубав није љубав, коју свако                       | \С променом мења, ил' ако се сети                     | / Једна станцаДа с неверником изневери лако.                       |/О, не! Љубав је тек кула светиља                     |\ Што гледа буре и њихову пену                         | \Она је звезда, висока водиља,                        | / Једна станцаЗа залуталу барку. Ни времену                        |/Играчка није, мада су румена                         |\Лица под њеном косом која чека;                      | \О, љубав нема промена, ни мена                       | / Једна станцаВећ траје док је света и века.                       |/Ако ја грешим, мој стих је лаж тада                  |\И нико није волео никада.                            |/  Куплет