Таино
Таини или Острвски Араваци су скоро потпуно истребљени староседеоци Карипских острва.[2] Уочи Колумбовог открића Америке насељавали су Велике Антиле, Бахаме, и северна острва Малих Антила, док су их са јужних острва пре доласка Шпанаца потиснули Острвски Кариби (или Калинаго). Таини су први народ које је у Новом свету сусрео Кристифор Колумбо 1492. Говорили су таинским језиком, једним од језика из аравачке породице.[3]
 Распрострањеност три таинске подгрупе у време првог контакта са Шпанцима | |
.jpg) Статуа последњег таинског поглавице Порторика[1] | |
| Региони са значајном популацијом | |
|---|---|
| Куба, Доминиканска република, Хаити, Јамајка, Порторико, Бахами | |
| Језици | |
| Таински | |
| Сродне етничке групе | |
| Остали аравачки народи |
Име
Буквални превод имена Таино је „људи добра“ или „добри (племенити) људи“.[4] Историчар Данијел Гарисон Бринтон је за Таине користио назив Острвски Араваци.[5]
Етнографија
У време контакта са Шпанцима Таини су били напредни пољопривредници који су гајили кукуруз, маниоку, кикирики, ананас, дуван и памук. Риболов је био још једна врло значајна економска активност и важан извор хране, а такође су се бавили ловом и сакупљањем. Једина животиња коју су узгајали је био пас.
Велика таинска насеља су имала до 3.000 становника, али је било и насеља која су чиниле осамљене породичне куће. Свака кућа имала је испод крова простор за складиштење производа испуњен плетеним корпама. Под у кућама био је земљан, али чист. У кућама су се налазили фогон (роштиљ), велики глинени лонци, столице и висеће лежаљке.
Таини су били вешти поморци који су добро познавали карипске воде, о чему сведочи чињеница да су вести о Колумбовом кретању и догађаји у њиховим водама увек пре њега долазиле до острва на којима раније није био. Кану је израђиван из једног комада, дубљен у великим деблима. Највећи кануи су били толико велики да су могли примити преко сто одраслих, и њима је било могуће путовати на велике удаљености. Помоћу ових пловила, Таини (Острвски Араваци) су лако могли отпловити до обала северноамеричког копна и тако су стигли до обала Флориде, док се за њихове непријатеље Карибе такође претпоставља да су допловили до обале Тексаса, где су живеле Каранкаве њихови могући потомци.[6]
Памук су узгајали и користили га за прављење висећих мрежа и прегача, као и врпци које су се носиле око руку и ногу (симболизовале су положај). Накит је прављен од шкољки, перја, зуба животиња, костију, камења и од злата (што је Шпанце највише занимало). Нису имали руднике, а злато су сакупљали по рекама и од њега су израђивали минђуше и украсе.
Потомци Таина
Иако су као посебан народ нестали, мали број који је преживео првих неколико година након контакта са Шпанцима, углавном жена, је оставио потомке из веза са Шпанцима и црнцима. Данас постоје особе мешаног порекла које се изјашњавају као Таини, углавном на Порторику, Куби, Доминиканској Републици и Јамајци.[7] Недавна истраживања (анализа ДНК), у Порторику и Доминиканској Републици показала су да у овим државама постоји велики удео становништва које има трорасно порекло. Према једном од ових истраживања, спроведеног фебруара 2018, у коме је вршена анализа ДНК добијеног из зуба давно умрлог Таиноа, утврђено је да већина становника Порторика има одређени постотак таинског порекла.[8] Према резултатима 16 истраживања аутозомалне генетике становништва шпанскојезичних карипских острва и њихове дијаспоре (већином порториканске), између 10% и 20% њихове ДНК потиче од староседелаца Таина. Неке особе имају већи удео, док друге имају мањи или га уопште немају.[9] Студија спроведена у источном Порторику, где већина тестираних тврди да има таинско порекло, показала је да од Таина потиче 61% митохондријског генома (наслеђује се од мајке) и 0% ДНК Y хромозома (син наслеђује од оца).[10]
Др Франциско „Френк” Моја Понс, доминикански историчар је изнео доказе који потврђују постојање бракова или ванбрачних веза шпанских колониста и таинских жена. Временом неки од њихових потомака су се венчавали са Африканцима, што је довело до појаве трорасне креолске културе. Према резултатима пописа становништва 1514. 40% Шпанаца је било у браку са Таинкама.[11] Према Лин Гитар, иако су Таини у шпанским документима из 16. века проглашени изумрлим; појединачни Таини су и даље помињани у тестаментима и другим правним документима неколико деценија након доласка Шпанаца.[12]
Постоје докази да је један број Таиноа био у браку са Африканкама и живео у релативно изолованим марунским насељима у унутрашњости карипских острва, где је настало сеоско становништво мешаног порекла, које уопште није имало или је имало веома мало контакта са шпанским властима.[13] Научници су такође утврдили да је данашње доминиканско сеоско становништво задржало неке елементе таинске културе, ови трагови су видљиви у језику, коришћеном систему за култивацију усева, традиционалним јелима, народној медицини, рибарству, архитектури, народним предањима, и верским погледима на свет. Део становништва градова ове елементе сеоске културе доживљава као назадне.[12]
