Тропска шума

Тропске шуме расту између 23.4° северне географске ширине и 23,5° јужне географске ширине. Температура и дужина дана су у тим подручјима релативно сталне, тако да су раздобља вегетације одређена само врло различитим количинама падавина. Тако се разликују тропске сушне шуме (42%), тропске шуме са листопадним дрвећем (32%) и тропске кишне шуме (25%).

Тропска шума на Борнеу

Неке категорије тропских шума је тешко класификовати. Док се шуме у умереним областима лако категоришу на основу густине крошања дрвећа, такве шеме су слабо делотворне у тропским шумама.[1] Не постоји јединствена шема која дефинише шта је шума, у тропским регионима или негде другде.[1][2] Због ових потешкоћа информације о обиму тропских шума варирају између извора. Међутим, тропске шуме су огромне, сачињавају нешто мање од половине светске шуме.[3] Оне су такође хладне, влажне и кишне.

Више од 3,6 милиона хектара тропске шуме изгубљено је у 2018. години.[4]

Типови тропске шуме

Тропске шуме често се сматрају зимзеленим прашумама и влажним шумама, међутим у стварности је само до 60% тропске шуме прашума[2] (зависно од тога како је дефинисано - погледајте мапе). Преостале тропске шуме су разноликост многих различитих врста шума, укључујући: сезонско-суву тропску шуму,[5] мангрове,[6] тропске слатководне мочварне шуме (или „поплављене шуме” као што је амазонска Варзеа), суву шуму,[7][8] отворене еукалиптусне шуме,[9] тропске четинарске шуме, саванска шума (нпр. Сахелска шума) и планинске шуме[10] (чији се делови на високим елевацијама називају облачне шуме). Чак и на релативно кратким удаљеностима, границе између ових биома могу бити нејасне, са екотонима између главних врста.

Еколошке зоне тропске шуме (FAO)
Области под тропском шумом пор извештају УН FO FRA2000
Поттипови тропске климе (Кепенова класификација):

На природу тропске шуме у било којем датом подручју утиче низ фактора, а најважнији су:

  • Географски: локација и климатска зона (види подтипове), са:
    • Ниво падавина и сезоналност, са јаким сушним сезонама које значајно утичу на флору (нпр. преовлађивање лијана);[11]
    • Температурни профил, који је релативно равномеран у екваторијалној прашуми или са хладнијом сезоном према суптропским ширинама;
    • Надморска висина утиче на горе наведено, често стварајући „еколошка острва” са високим ендемизмом (нпр. планина Кинабалу на Борнеу је прашума).[12]
  • Историјски: праисторијско доба шума и ниво недавних поремећаја (погледајте претње), промена примарне (обично максималне биолошке разноликости) у секундарне шуме, која се дегенеришу у шуму бамбуса након дужег „посеци и спали” пољопривредног третмана (нпр. у неколико области Индокине).[13]
  • Карактеристике тла (такође подлежу различитим класификацијама): укључујући дубину и дренажу.[14]

Тропске кишне шуме

Тропске кишне шуме расту на удаљености од 10° географске ширине северно и јужно од екватора где су падавине редовне и премашују 250 центиметара годишње. У тим шумама живи највећи број врста по јединици површине уопште, а висина стабала досиже и до 60 метара.

Тропске сушне шуме

Овај се тип шума може наћи у подручјима надморских висина у којима долази до дуготрајних сушних раздобља. У овим шумама расте углавном трновито грмље и дрвеће, као и сукуленти. Дрвеће има листове у облику перја или са низом малих листића као акације, а уз то имају и крошње у облику кишобрана као акације, врло је отпорно на ватру и има корење које достиже до подземних вода (до 40 m). То нису густе шуме, а расту на свим континентима где влада сушна (и до 7 месеци без падавина) клима.

Тропске листопадне шуме

У подручјима са много кише али и дужим сушним раздобљима, налазе се тропске листопадне шуме. Кад транспирација премаши залихе воде у биљци, она због заштите од сушења одбацује лишће. Тек у време следећих монсунских киша или кишног раздобља, биљка поново расте. Ове се шуме називају и тропским влажним шумама.

Референце

Литература

Спољашње везе