Унија јужноамеричких нација
Унасур Унија нација Јужне Америке (шп. Unión de Naciones Suramericanas, порт. União de Nações Sul-Americanas, хол. Unie van Zuid-Amerikaanse Naties, скраћено Унасур или Унасул) наднационална је и међувладина унија која обједињује две постојеће организације слободне трговине — Меркосур и Андску заједницу — као део текућег процеса интеграције Јужне Америке. Организација је настала по узору на Европску унију.
Јужноамеричка унија | |
---|---|
шп. Unión de Naciones Suramericanas порт. União de Nações Sul-Americanas хол. Unie van Zuid-Amerikaanse Naties | |
Застава Јужноамеричке уније | |
Скраћеница | UNASUR • UNASUL • UZAN • USAN |
Датум оснивања | 8. децембра 2004. (Декларација из Куска) 23. маја 2008. (Оснивачки споразум) 11. марта 2011. (Споразум на снази) |
Тип | континентална унија |
Седиште | Кочабамба Боливија (парламент) |
Чланови | Боливија, Гвајана, Суринам, Венецуела Посматрачи: Мексико, Панама |
Службени језици | португалски, шпански, енглески и холандски |
Председник | Ево Моралес Боливија[1] |
Веб-сајт | www |
Споразум о оснивању Јужноамеричке уније је потписан 23. маја 2008. на Трећем самиту шефова држава у Бразилији.[2] Према овом споразуму, седиште Уније ће бити у Киту. Јужноамерички парламент ће се налазити у Кочабамби, док ће се њена банка Банка Југа (хол. Bank van het Zuiden, порт. Banco do Sul), налазити у Каракасу.[3]
У априлу 2018. године шест земаља - Аргентина, Бразил, Чиле, Колумбија, Парагвај и Перу[4][5] - прекинуло је чланство, а у августу исте године Колумбија је најавила иступање из ове организације.[6] У марту 2019. године, председник Бразила Жаир Болсонаро најавио је намеру своје земље да се повуче из организације.[7] Еквадор је 13. марта 2019. објавио да ће се повући из организације. Председник земље Лењин Морено такође је затражио од блока да врати зграду седишта организације са седиштем у Киту.[8]
У јануару 2019, усред све веће забринутости због венецуеланског Николаса Мадура, нова група, PROSUR, напредовала је како би се супротставила утицају онога што земље у региону називају диктатуром у Венецуели.[9] Чилеански самит за организацију PROSUR одржан је 22. марта 2019. године и искључио је Венецуелу. Аргентина, Бразил, Боливија, Колумбија, Чиле, Еквадор, Уругвај, Парагвај, Перу, Гвајана и Суринам позвани су да се придруже новом регионалном блоку.[10] Уругвај је 10. марта 2020. званично најавио повлачење из организације.[11]
Чланице
Посматрачи
Структура
Председници сваке земље чланице имали су годишње састанке, што је био највиши политички мандат. Први састанак одржан је у Бразилији 29. и 30. септембра 2005. Други састанак је одржан у Кочабамби, Боливија, 8. и 9. децембра 2006. Трећи састанак је одржан у Бразилији - овај састанак је требало да се одржи у Картагени (Колумбија), али је одгођен због напетости између Еквадора, Колумбије и Венецуеле. На овом састанку је формализован UNASUR и потписан је Конститутивни уговор организације.[12]
Министри иностраних послова сваке земље састајали су се једном сваких шест месеци. Они су давали конкретне предлоге за акције и извршне одлуке. Одбор сталног представника председника Меркосура и директора одељења Меркосур, генерални секретар Андске заједнице, генерални секретар ALADI-ја и стални секретари било које институције за регионалну сарадњу и интеграцију, Организација Уговора о сарадњи Амазона, између осталих, такође су присуствовали овим састанцима.[13]
Дана 9. децембра 2005. основана је Комисија за стратешко разматрање процеса интеграције Јужне Америке. Она се састојала од 12 чланова, чија је функција била израда предлога који ће помоћи у процесу интеграције јужноамеричких нација. Ови предлози су требало да биду изнети на 2. састанку UNASUR-а (2006).[14]
Јужноамерички парламент се налазио у Кочабамби у Боливији, док је седиште Банке Југа било лоцирано у Каракасу у Венецуели.[15]
Види још
Референце
Литература
Спољашње везе
- „Bolivia Formalizes Request for Full Mercosur Membership”. Архивирано из оригинала 29. 01. 2013. г. Приступљено 19. 09. 2021.
- „Bolivia will hold double membership of Mercosur and the Andean Community”. MercoPress. 24. 6. 2013. Приступљено 25. 8. 2014.
- Clark, Campbell (20. 5. 2013). „Canada called 'a natural fit' for Pacific Alliance”. The Globe and Mail. Приступљено 8. 10. 2013.