Афричка унија

Прве интелектуалне идеје о стварању уједињене афричке државе појавиле су се у XIX веку у Европи, али су због доминантног колонијализма и трке за Африку биле гурнуте на маргину док је континент подељен границама које су одговарале окупаторима и показивале потпуну незаинтересованост и игнорисање локалног контекста, историје и животних потреба. Доминантну улогу у овоме процесу одиграле су Велика Британија, Белгија, Француска, Италија, Немачка, Шпанија и Португал. Афричке земље остале су и формално колоније све до 1950-их, 1960-их и 1970-их када долази до таласа проглашења независности којим се делом управљало кроз Старатељски савет Уједињених нација.

Почетни кораци који су довели до настанка савремене Афричке уније могу да се прате од оснивања краткотрајне Уније афричких држава (франц. Union des Etats africains), конфедералне заједнице западноафричких држава Гане и Гвинеје основане 1958. године, а којој се 1960. придружио и Мали.^[6] Због тога је унија била позната и под називом Унија Гана-Гвинеја-Мали. Организација је формално постојала до 1963. без вез већих успеха у остваривању амбициозних зацртаних циљева, а њезино се наслеђе своди на историју односа тројице лидера-Ахмеда Секу Туреа, Модиба Кејта и Кваме Нкруме. Настојања да се у заједницу укључи и Годња Волта, данашња Буркина Фасо, нису била успешна.

Организација афричког јединства

Организација афричког јединства, организација из које се директно развила данашња АУ, основана је од стране 32 афричке владе 25. маја 1963. године у Адис Абеби у Етиопији.^[6] Иницијатива за конференцију потекла је од етиопског цара Хајла Селасија који је желео да превазиђе поделу која је настала између такозване Групе из Казабланке у којој су били Алжир, Египат, Гана, Гвинеја, Либија, Мали и Мароко и такозване Групе из Монровије у којој су били Сенегал, Нигерија, Либерија као и већина бивших афричких колонија из састава Француске колонијалне империје које нису биле у првој групи. Група из Казабланке се самоидентификовала као група прогресивних држава којима су на челу били левичарски лидери, најугледнији међу њима Гамал Абдел Насер, Кваме Нкрума и Ахмед Секу Туре. Лидери ових земаља залагали су се за дубље политичке интеграције у Африци и пренос овашћења са националнога, на ниво континента. И сама подржавајући многе од принципа панафриканизма, Група из Монровије била је става како се сарадња у Африци не треба развијати на рачун суверенитета афричких земаља, које по њима требају да задрже независност.^[6] Без обзира на предлог Гане који је већ при оснивању предлагао успоставу заједничке владе и парламента, Група из Монровије била је доминантнија и однела је превагу приликом оснивања Организације афричког јединства 1963. године.^[6] Пре оснивачког самита у Адис Абеби, прве уводне дискусије организоване су у граду Саниквели на северу Либерије.

Дана 12. новембра 1984. Мароко је напустио организацију као одговор на примање у чланство Демократске Арапске Републике Сахаре као легитимног представника Западне Сахаре. Организација је била изложена бројним критикама које су је називале дебатним клубом без стварних овлашћења. Грађански ратови као што су вишегодишњи Анголски грађански рат и Нигеријски грађански рат трајали су без могућности ОАЈ да се на било који начин укључи у њихово заустављање.^[7] Политика неуплитања у унутрашња питања других земаља додатно је лимитирала могућност деловања организације као нпр. у случају кршења људских права од стране режима Иди Амина у Уганди. Генерални секретар Организације уједињених нација Кофи Анан хвалио је организацију због тога што је ујединила Африканце, док су је критичари називали „диктаторским клубом“. Ипак, ОАЈ је постигла одређени успех у изградњи заједничког става и платформе, нарочито на међународним форумима какве су Уједињене нације где су афричке земље заједнички пружале отпор колонијализму и захтевале деколонизацију.

Постизање јединства унутар организације предствљало је велики изазов будући да су бивше француске колоније, које су основале Групу из Монровије, умногоме и даље зависиле од бивше метрополи. У исто време, у контексту Хладног рата постојала је подела и на режиме који су били наклоњени Совјетском Савезу и оне који су били ближи Сједињеним Државама без обзира на чињеницу да је велики део чланица био и у чланству Покрета несврстаних. У групи су постојале и лидерске и идеолошке поделе, где је Кваме Нкрума предводио про-социјалистичке струје, а Феликс Уфуе-Боањи про-капиталистичке струје.

ОАЈ је имала значајну улогу у отпору колонијализму и власти белих мањина у Африци. Организација је наоружавала, тренурала и оснивала војне базе за покрете отпора који су се борили против белачких расистичких режима у Африци.^[7] Групе као што су Афрички национални конгрес и Панафрички конгрес који су пружали отпор апартхејду у Јужној Африци и Афрички национални савез Зимбабвеа и Афрички народни савез Зимбабвеа, који су се борили за обарање белачког мањинског режима у Родезији примали су помоћ од ОАЈ. Луке земаља чаница биле су затворене за бродове из Јужне Африке, док је авионима из те земље било забрањено да користе ваздушни простор земаља чланица. Земље ОАЈ заједнички су успеле да се изборе за избацивање представника раситичког режима Јужне Африке из Светске здравствене организације. Земље су заједнички са УН-ом радиле и на решавању проблема избеглица, а успоставиле су и Афричку развојну банку.

Афричка економска заједница

Афричка економска заједница основана је 1981. године. Циљ је заједница стварање основа за заједнички економски развој афричких држава. Зацртани циљеви организације која и данас (2017) постоји у оквирима АУ су стварање зона слободне трговине, царинских унија, заједничког тржишта, централне банке до 2028. године и заједничке афричке валуте до 2023. године по плану из 1991. године. Тиме би се створила економска и монетарна унија слична еврозони у Европској унији. Заједница је подељена на више такозваних стубова, односно регионалних блокова земаља као што је Економска заједница држава западне Африке, једна од десетак сличних заједница у оквиру АЕЗ-а. Многе су земље истовремено чланице више од једнога блока у оквиру АЕЗ-а, и свака од група са собом носи посебан аранжман. Земље северозападне Африке као што су Алжир, Тунис и Мауританија су чанице АЕЗ-а, али нису у чланству нити једнога активног стуба међу блоковима унутар заједнице. У исто време оне суделују у другим регионалним блоковима који нису део заједнице.

Уставни акт Афричке уније и оснивање данашње организације

Обновљени подстицај за ближе повезивање континента на принципима који су прегласани у шездесетима покренуо је у деведесетим годинама либијски вођа Моамер Гадафи.^[7] Уставни акт Афричке уније, документ којим се уређује оквир у којему ће Афричка унија функционисати, потписали су 11. јула 2000. у главном граду Тога Ломеу представници 53 афричке земље. Ратификацијом Уставног акта земље су и формално постајале чланице АУ. Организација је започела са радом 2002. године као наследница Организације афричког јединства.

На основи Уставног акта Афричке уније радни језици уније су арапски, енглески, француски и португалски као и афрички језици када је то могуће. Протокол са амандманом на Уставни акт који је усвојен 2003, али до 2016. није био ратификован од 2/3 чланица, додаје и шпански, свахили и било који други афрички језик и проглашава их све службенима, уместо радним језицима Афричке уније. Извршно веће АУ и даље одређује практичне модалитете када је у питању употреба службених језика као радних језика у конкретним случајевима. Године 2001. основана је и Афричка академија језика која за циљ има промоцију коришћења афричких језика међу народима на континенту. Афричка унија прогласила је 2006. годину Годином афричких језика.

Тренутне чланице

Суспендоване чланице

 Централноафричка Република - суспендована због унутрашњег оружаног сукоба 2013.

 Мароко — Године 1984. је напустио Организацију Афричког јединства зато што је већина држава чланица подржала проглашење Сахарске Арапске Демократске Републике. Поново је постала чланица 2017.

Следећа табела приказује разне податке о земљама Афричке уније, укључујући површину, становниптво, економске резултате и неједнакост дохотка, као и разне индексе, укључујући људски развој, одрживост државе, перцепцију корупције, економске слободе, стање мира, слободу штампе и демократски ниво.

Земља	Копнена површина|Копнена површина (km²) 2015[8]	Популација 2015[8]	GDP (PPP) (Инт. $) 2015[8]	GDP (PPP) per capita (Инт. $) 2015[8]	HDI 2014[9]	FSI 2016[10]	CPI 2016[11]	IEF 2016[12]	GPI 2016[13]	WPFI 2016[14]	DI 2016[15]
Алжир	2,381,741	39,666,519	548,293,085,686	13,823	0.736	78.3	34	50.06	2.21	41.69	3.56
Ангола	1,246,700	25,021,974	173,593,223,667	6,938	0.532	90.5	18	48.94	2.14	39.89	3.40
Бенин	112,760	10,879,829	21,016,184,357	1,932	0.48	78.9	36	59.31	2.00	28.97	5.67
Боцвана	566,730	2,262,485	33,657,545,969	14,876	0.698	63.5	60	71.07	1.64	22.91	7.87
Буркина Фасо	273,600	18,105,570	28,840,666,622	1,593	0.402	89.4	42	59.09	2.06	22.66	4.70
Бурунди	25,680	11,178,921	7,634,578,343	683	0.4	100.7	20	53.91	2.50	54.10	2.40
Зеленортска Острва	4,030	520,502	3,205,197,585	6,158	0.646	71.5	59	66.46	N/A	19.82	7.94
Камерун	472,710	23,344,179	68,302,439,597	2,926	0.512	97.8	26	54.18	2.36	40.53	3.46
Централноафричка Република	622,980	4,900,274	2,847,726,468	581	0.35	112.1	20	45.23	3.35	33.60	1.61
Чад	1,259,200	14,037,472	28,686,194,920	2,044	0.392	110.1	20	46.33	2.46	40.59	1.50
Комори	1,861	788,474	1,098,546,195	1,393	0.503	83.8	24	52.35	N/A	24.33	3.71
Демократска Република Конго	2,267,050	77,266,814	56,920,935,460	737	0.433	110	21	46.38	3.11	50.97	1.93
Република Конго	341,500	4,620,330	27,690,345,067	5,993	0.591	92.2	20	42.80	2.25	35.84	2.91
Обала Слоноваче	318,000	22,701,556	74,916,780,423	3,300	0.462	97.9	34	60.01	2.28	30.17	3.81
Џибути	23,180	887,861	2,911,406,226	3,279	0.47	89.7	30	55.96	2.29	70.90	2.83
Египат	995,450	91,508,084	937,954,009,756	10,250	0.69	90.2	34	55.96	2.57	54.45	3.31
Екваторијална Гвинеја	28,050	845,060	32,317,928,931	38,243	0.587	85.2	N/A	43.67	1.94	66.47	1.70
Еритреја[16]	101,000	5,869,869a	8,845,000,000b	1,300b	0.391	98.6	18	42.7	2.46	83.92	2.37
Есватини	17,200	1,286,970	10,452,834,007	8,122	0.531	87.6	N/A	59.65	2.07	52.37	3.03
Етиопија	1,000,000	99,390,750	152,057,290,468	1,530	0.442	97.2	34	51.52	2.28	45.13	3.60
Габон	257,670	1,725,292	32,539,376,597	18,860	0.684	72	35	58.96	2.03	32.20	3.74
Гамбија	10,120	1,990,924	3,140,820,062	1,578	0.441	86.8	26	57.14	2.09	46.53	2.91
Гана	227,540	27,409,893	108,393,071,924	3,955	0.579	71.2	43	63.00	1.81	17.95	6.75
Гвинеја	245,720	12,608,590	14,316,884,358	1,135	0.411	103.8	27	53.33	2.15	33.08	3.14
Гвинеја Бисао	28,120	1,844,325	2,521,743,682	1,367	0.42	99.8	16	51.81	2.26	29.03	1.98
Кенија	569,140	46,050,302	133,592,522,053	2,901	0.548	98.3	26	57.51	2.38	31.16	5.33
Лесото	30,360	2,135,022	5,914,437,068	2,770	0.497	80.9	39	50.62	1.94	28.78	6.59
Либерија	96,320	4,503,438	3,533,313,381	785	0.43	95.5	37	52.19	2.00	30.71	5.31
Либија[17]	1,759,540	6,278,438	94,010,000,000b	14,900b	0.724	96.4	14	N/A	3.20	57.89	2.25
Мадагаскар	581,800	24,235,390	33,354,200,458	1,376	0.51	84.2	26	61.06	1.76	27.04	5.07
Малави	94,280	17,215,232	19,137,290,349	1,112	0.445	87.6	31	51.8	1.82	28.12	5.55
Мали	1,220,190	17,599,694	33,524,899,739	1,905	0.419	95.2	32	56.54	2.49	39.83	5.70
Мауританија[18]	1,030,700	4,067,564	16,190,000,000b	4,400b	0.506	95.4	27	54.8	2.30	24.03	3.96
Маурицијус	2,030	1,262,605	23,817,914,134	18,864	0.777	43.2	54	74.73	1.56	27.69	8.28
Мароко	446,300	34,377,511	257,398,957,178	7,365	0.628	74.2	37	61.27	2.09	42.64	4.77
Мозамбик	786,380	27,977,863	31,326,751,237	1,120	0.416	87.8	27	53.19	1.96	30.25	4.02
Намибија	823,290	2,458,830	24,043,436,006	9,778	0.628	71.1	52	61.85	1.87	15.15	6.31
Нигер	1,266,700	19,899,120	17,857,377,171	897	0.348	98.4	35	54.26	2.24	24.62	3.96
Нигерија	910,770	182,201,962	1,027,416,343,923	5,639	0.514	103.5	28	57.46	2.88	35.90	4.50
Руанда	24,670	11,609,666	19,216,033,048	1,655	0.483	91.3	54	63.07	2.32	54.61	3.07
Сао Томе и Принсипе	960	190,344	575,391,345	3,023	0.555	72.9	46	56.71	N/A	N/A	N/A
Сенегал	192,530	15,129,273	34,398,281,018	2,274	0.466	83.6	45	58.09	1.98	27.99	6.21
Сејшели	460	92,900	2,384,515,771	25,525	0.772	60.2	N/A	62.2	N/A	30.60	N/A
Сијера Леоне	72,180	6,453,184	9,511,431,824	1,474	0.413	91	30	52.31	1.81	29.94	4.55
Сомалија[19]	627,340	10,787,104	4,431,000,000c	400c	N/A	114	10	N/A	3.41	65.35	N/A
Јужна Африка	1,213,090	54,956,920	681,777,480,396	12,393	0.666	69.9	45	61.9	2.32	21.92	7.41
Јужни Судан	619,745	12,339,812	21,484,823,398	1,741	0.467	113.8	11	N/A	3.59	44.87	N/A
Судан	2,376,000	40,234,882	165,813,461,495	4,121	0.479	111.5	14	N/A	3.27	72.53	2.37
Танзанија	885,800	53,470,420	130,297,806,032	2,510	0.521	81.8	32	58.46	1.90	28.65	5.76
Того	54,390	7,304,578	10,018,697,437	1,372	0.484	85.8	32	53.64	1.95	30.31	3.32
Тунис	155,360	11,107,800	121,200,025,401	10,770	0.721	74.6	41	57.55	1.95	31.60	6.40
Уганда	200,520	39,032,383	67,856,334,117	1,738	0.483	97.7	25	59.26	2.15	32.58	5.26
Западна Сахара[20]	266,000	586,000	906,500,000d	2,500d	N/A	N/A	N/A	N/A	N/A	N/A	N/A
Замбија	743,390	16,211,767	58,400,082,027	3,602	0.586	86.3	38	58.79	1.78	35.08	5.99
Зимбабве	386,850	15,602,751	26,180,942,292	1,678	0.509	100.5	22	38.23	2.32	40.41	3.05
Афричка унија	30,370,000	1,186,035,272	5,457,724,064,668	4,602	0.524d	88.99d	31.51d	55.55d	2.27	37.89	4.30
Земља	Копнена површина (km²) 2015	Популација 2015	GDP (PPP) (Инт. $) 2015	GDP (PPP) per capita (Инт. $) 2015	HDI 2014	FSI 2016	CPI 2016	IEF 2016	GPI 2016	WPFI 2016	DI 2016

^a Спољни подаци из 2016.

^b Спољни подаци из 2015.

^c Спољни подаци из 2014.

^d АУ тотал кориштен за индикаторе 1 до 3; АУ пондерисани просек кориштен за индикатор 4; АУ непондерисани просек кориштен за индикаторе 5 до 12.

• Деколонизација Африке
• Панафриканизам
• Неоколонијализам
• ЦФА франак
• Застава Афричке уније
• Амблем Афричке уније

• Званична интернет презентација (језик: енглески) (језик: француски) (језик: арапски)
• Званични веб-сајт
• African Union Mission in the United Nations
• 1st African Union Summit July 2002
• Southern Africa Regional Poverty Network
• Pan-African Perspective
• BBC Profile: African Union
• African Union на сајту Curlie
• Africa: 50 years of independence
• "The broken dream of African unity, Jean-Karim Fall"