ФК Хал Сити

Рана историја клуба

Хал Сити фудбалски је основан јуна 1904. године.^[1]Неколико година у прошлости, покушали су да постану фудбалски клуб, али ово се показало веома тешко зато што су у граду доминирали рагби тимови као што су ФК Хал и Хал Кингстон роверси.^[1] Клубска прва сезона као професионални фудбалски клуб почела је само са пријатељским мечевима зато што на датум оснивања клуба, клуб није био у могућности да се учлани у другу лигу Енглеске у фудбалу за сезону 1904—1905.^[2] Прва пријатељска игра клуба икада, се завршила резултатом 2–2 са клубом ФК Нотс Каунти 1. септембра 1904. године, док је било 6.000 гледалаца тог меча. Први мечеви тог клуба су играни на стадиону Булевар, дому рагби тима ФК Хал.^[3] Халова први такмичарски меч је био у прелиминарној рунди ФА купа са резултатом од 3–3 против екипе ФК Стокхон, 17. септембра, али је Хал био елиминисан после пораза у решаншу са 4–1, 22. септембра те исте године.^[4] После сукоба са власницима тог стадиона, Хал Сити се преместио на стадион крикетски терен Аналби роуд.^[1] После одиграних 44 пријатељских утакмица прошле сезоне, Хал Сити је коначно прихваћен у другу дивизију те фудбалске лиге у сезони 1905—1906.^[5] Други тимови који су се такмичили у тој лиги те сезоне су били: ФК Манчестер јунајтед и ФК Челси, као и ривали из Јоркшира Барнсли, Бредфорд Сити и Лидс Сити.^[6] Хал је играо против Барнслија на домаћем терену;што је била њихова прва утакмица у лиги, меч који је Хал победио са резултатом од 4–1.^[6] У међувремену, Хал је завршио ту сезону на петом месту.^[5]

Хал Сити и Гримзби таун су била једина два професионална тима која су имала званичну дозволу да играју на Божић због захтева трговине рибе. Ова традиција је сада нестала због драматичног одбијања њихових путничких флота задњих година.^[7]Следеће сезоне Хал Сити је изградио нови терен преко пута терена за крикет. Под вођством тренером Емброуем Ленглијем, Хал је наставио да заврши на врху таблеле. Они су били врло близу промоције у сезони 1909—1910, док је то био њихов рекорд до 2008. године. Хал је био трећи, у поенима са друго-пласираним Олдхем Атлетиком, и због тога су пропустили промоцију за само 0.29 дата гола по утакмици.^[5] Хал је до Првог светског рата био на врху табеле, али је после рата тим завршио на доњем делу табеле у седам сезона испод једанаестог места, и тиме је 1930. године био релегатиран у Трећу дивизију севера.^[5]

Средина 20-ог века

Халов највећи успех у купским такмичењима, у ФА купу и осталим, је био 1930. године, када су они стигли до полуфинала ФА купа.^[8] У трци за куп, Хал је био избачен из лиге од стране евентуалних шампиона у другој и трећој дивизији; од стране Блекпула Плајмут Аргилеа. Они су тада избацили Манчестер Сити, да би играли са Њукасл јунајтедом у четвртфиналу. Први меч на Сент Џејмс парку се завршио резултатом 1–1, али је у реваншу Хал победио Њукасл са 1–0. У полуфиланом мечу са Арсеналом, меч су играли на Еланд роуду у Лидсу, и укатмица се завршила са 2–2, и дошло је до реванша. Арсенал је избацио Хал на терену Астон Виле, са резултатом од 1–0.^[5]

После Другог светског рата, клуб се преместио на Ботфери парк.^[9] Сезоне 1948—1949, у којој је Хал предводио бивши енглески репрезентивац Рејч Картер, Хал је био шампион Треће дивизије севера.^[5] "Јо-Јоинг" између друге и треће лиге у енглеском фудбалу, Хал Сити је имао промоцијску сезону, из треће у другу дивизију, поново 1959. и 1966. године, освајајући трећу дивизију каснијих година.^[10][11] Хал је такође постао први тим на свету који је испао из купа на пенале, побеђен од Манчестер јунајтеда у полуфиналу Ватни купа 1. августа 1970. године.^[12] Раних 80-их, Хал Сити је био у четвртој дивизији, и финансијски прасак је довео до принудне управе.Дон Робинсон је постао председник и прогласио Колина Аплтона као новог менаџера. Обојица су имали везе са не-лигашким клубом ФК Скарбоург. Промоција у Трећу дивизију је била 1983. године, са младим тимом, од којих ће доста енглески репрезентативци под вођством Брајана Марвуда, и будућег енглеског менаџера Стива Макларена, везни играч Били Вајтхурст, и голгетер Лес Мутри су постали део енглеске репрезентације. Када је Хал Сити пропустио промоцију за само један гол, Аплтон је напустио Хал и прешао у Сванзи Сити.

Од 15. септембра 2018.^[13]

Бр. Позиција Играч 1 Г Дејвид Маршал 2 О Ерик Лихај 3 О Ондреј Мазух 4 О Џорди де Вајс 5 О Рис Бурк 6 С Кевин Стјуарт 7 С Евандро 9 Н Нуха Дико 10 С Џон Торал 11 С Давид Милинковић 12 Г Џорџ Лонг 14 С Камил Гросицки 15 О Ангус Макдоналд

Бр. Позиција Играч 16 С Џексон Ирвин 17 О Тод Кејн 18 С Данијел Бети 19 Н Вил Кејн 20 Н Џерон Боуен 21 О Брандон Флеминг 22 С Маркус Хенриксен (капитен) 23 О Стивен Кингсли 24 С Џејмс Вир 25 Н Фрејзер Кемпбел 27 С Роби Макензи 29 Н Крис Мартин 35 О Томи Елфик

Играч године

Година	Победник
2000/01	Јан Гудисон
2001/02	Гери Александер
2002/03	Стјуарт Елиот
2003/04	Дамијен Деланеј
2004/05	Стјуарт Елиот
2005/06	Боаз Михил
2006/07	Енди Давсон
2007/08	Мајкл Тарнер
2008/09	Мајкл Тарнер

Освајачи по земљама:

Држава	Број
Енглеска	4
Северна Ирска	2
Ирска	1
Велс	1
Јамајка	1

Једино професионални, такмичарски мечеви се рачунају.

Тренер	Нац	Време на клупи	Г	П	Н	И	Победа %
Џејмс Рамстер		август 1904–април 1905	0	0	0	0	00.00
Емброуз Ленгли		април 1905–април 1913	318	143	67	108	44.96
Хари Чапман		април 1913–септембар 1914	45	20	10	15	44.44
Фред Стрингер		септембар 1914–јул 1916	43	22	6	15	51.16
Давид Мениез		јул 1916–јун 1921	90	31	27	32	34.44
Перси Левис		јул 1921–јануар 1923	71	27	18	26	38.02
Били МекКракен		фебруар 1923–мај 1931	375	134	104	137	35.73
Хејдн Грин		мај 1931–март 1934	123	61	24	38	49.59
Џек Хил		март 1934–јануар 1936	77	24	15	38	31.16
Давид Мениез		фебруар 1936–октобар 1936	24	5	8	11	20.83
Ернест Блекбурн		децембар 1936–јануар 1946	117	50	31	36	42.73
Френк Бакли		мај 1946–март 1948	80	33	19	28	41.25
Рејч Картер		март 1948–септембар 1951	157	74	41	42	47.13
Боб Џексон		јун 1952–март 1955	123	42	26	55	34.14
Боб Бруклбанк		март 1955–мај 1961	302	113	71	118	37.41
Клиф Бритон		јул 1961–новембар 1969	406	170	101	135	41.87
Тери Нејл		јун 1970–септембар 1974	174	61	55	58	35.05
Џон Кеј		септембар 1974–октобар 1977	126	40	40	46	31.74
Боби Колинс		октобар 1977–фебруар 1978	19	4	7	8	21.05
Кен Хаугтон		април 1978–децембар 1979	72	23	22	27	31.94
Мајк Смит		децембар 1979–март 1982	99	27	29	43	27.27
Боби Браун		март 1982–јун 1982	19	10	4	5	52.63
Колин Апелтон		јун 1982–мај 1984	91	47	29	15	51.64
Брајан Хортон		јун 1984–април 1988	195	77	58	60	39.48
Еди Греј		јун 1988–мај 1989	51	13	14	24	25.49
Колин Апелтон		мај 1989–октобар 1989	16	1	8	7	6.25
Стен Тернет		новембар 1989–јануар 1991	62	19	15	28	30.64
Тери Долан		јануар 1991–јул 1997	322	99	96	127	30.74
Марк Хетлеј		јул 1997–новембар 1998	76	17	14	45	22.36
Верен Џорс		новембар 1998–април 2000	86	33	25	28	38.37
Били Расел		април 2000	2	0	0	2	00.00
Брајан Литл		април 2000–фебруар 2002	97	41	28	28	42.26
Били Расел		фебруар 2002–април 2002	7	1	1	5	14.28
Јан Мелби		април 2002–октобар 2002	17	2	8	7	11.76
Били Расел		октобар 2002	1	1	0	0	100.00
Петер Телјор		октобар 2002–јун 2006	184	77	50	57	41.84
Фил Паркинсон		јун 2006–децембар 2006	24	5	6	13	20.83
Фил Браун		децембар 2006–март 2010	128	47	31	50	36.72
Ијан Дови†		март 2010 – јун 2010	9	1	3	5	11.11
Најџел Пирсон		јун 2010 – новембар 2011	64	23	20	21	35.94
Ник Бармби		новембар 2011 –мај 2012	33	13	8	12	39.39
Стив Брус		јун 2012 – до данас	51	25	9	17	49.02

• Peterson, Mike (1999). The Definitive Hull City A.F.C. : A statistical history to 1999. Tony Brown. стр. 13. ISBN 978-1-899468-13-3. 

ФК Хал Сити на Викимедијиној остави.

• Званични веб-сајт
• Хал Сити он-лајн