Хромозом

Хромозоми су телашца карактеристичног облика која се у једру могу уочити за време деобе. Најбоље се уочавају за време метафазе / митозе па се тада и изучавају и називају метафазни хромозоми.

Метафазни хромозом:
(1) хроматида;
(2) центромера;
(3) кратки крак
(4) дуги крак

Грађа метафазног хромозома

Сваки метафазни хромозом се састоји од:

  • две сестринске хроматиде које садрже по један молекул ДНК, и с обзиром да настају репликацијом, ти молекули су потпуно једнаки по садржају гена; зато се хроматиде називају сестринске;
  • центромере или примарног сужења које спаја хроматиде.

Поред ових делова, специфичних за све хромозоме, понеки хромозоми могу имати и секундарно сужење. Акроцентрични хромозоми у хуманом кариотипу имају то сужење.

Врсте хромозома

По положају центромере у хромозому разликују се:

  • метацентрични хромозоми, код којих је центромера постављена медијално, а p и q краци су приближно исте дужине. У обу групу спадају хромозоми: 1, 3, 16, 19, 20.
  • субметацентрични хромозоми, код којих је центромера постављана нешто ниже него што је то случај код метацентричних, па је p крак нешто краћи од q крака. У обу групу спадају хромозоми: 2, 4-12, 17, 18, X.
  • акроцентрични хромозоми, код којих је центромера јако померена ка једном крају хромозома, а p крак далеко краћи од q крака. У ову групу спадају хромозоми: 13, 14, 15, 21, 22, Y.
  • телоцентрични хромозоми, код којих се центромера постављена на самом крају хромозома, одликује их одсуство p крака. Налази се само код животиња.

Број хромозома

Број хромозома је сталан и карактеристичан за сваку биолошку врсту и назива се кариотип.

Телесне (соматске) ћелије имају диплоидан (грч. diploos = двострук) број хромозома [обележава се као 2n]. Телесна ћелија човека има 46 хромозома или две гарнитуре по 23 хромозома, при чему једна гарнитура потиче од мајке, а друга од оца па се тако образује 23 пара хомологих хромозома.

Полне ћелије или гамети [код човека су то сперматозоиди и јајна ћелија] садрже упола мањи број хромозома у односу на телесне ћелије, назван хаплоидан [грч. haploos = једнострук] - обележен као n. Ако телесна ћелија има две, онда ће полна ћелија имати једну гарнитуру хромозома. Број хромозома у полним ћелијама човека је 23.

У наредној табели дат је број хромозома у телесним ћелијама неких еукариотских организама:

Број хромозома у телесним ћелијама животиња
Врста2nВрста2n
воћна мушица8богомољка14
ража24амфиоксус24
тибетанска лисица36хермелин44
домаћа мачка38домаћа свиња38
миш40пацов42
јастреб76сиријски хрчак44
мрки медвед74човек[1]46
горила, шимпанза[1]48домаћа овца54
слон[2]56говече60
магарац62коњ64
пас[3]78кокошка[4]78
златна рибица[5]100-104свилена буба[6]28
речни рак116шаран104
ћурка82гуштер46

Хромозоми човека

Соматске ћелије човека садрже 46 хромозома или 23 пара хромозома.

Хроматин

Хроматин се уочава у интерфазном једру (то је једро ћелије која није у деоби, већ се налази у интерфази ).

Галерија

Види још

Референце

Литература

  • Туцић, Н, Матић, Гордана: О генима и људима, Центар за примењену психологију, Београд, 2002.
  • Маринковић, Д, Туцић, Н, Кекић, В: Генетика, Научна књига, Београд
  • Татић, С, Костић, Г, Татић, Б: Хумани геном, ЗУНС, Београд, 2002.
  • Матић, Гордана: Основи молекуларне биологије, Завет, Београд, 1997.
  • Ридли, М: Геном - аутобиографија врсте у 23 поглавља, Плато, Београд, 2001.
  • Prentis S: Биотехнологија, Школска књига, Загреб, 1991.
  • Думановић, Ј, Маринковић, Д, Денић, М: Генетички речник, Београд, 1985.
  • Косановић, М, Диклић, В: Одабрана поглавља из хумане генетике, Београд, 1986.
  • Лазаревић, М: Огледи из медицинске генетике, Београд, 1986.
  • Швоб, Т. и сарадници: Основи опће и хумане генетике, Школска књига, Загреб, 1990.

Спољашње везе