Spermatophyta

Spermatophyta такође познати и као phanerogams (таксони Phanerogamae) или phaenogams (таксон Phaenogamae), обухватају оне биљке које производе сјеме, отуда и алтернативно име сјемењаче. Они су подгрупа Embryophyta или копнених биљака. Термин phanerogams или phanerogamae је изведен из грчког φανερός, phanerós, што значи "видљиво", за разлику од cryptogamae које је изведено из грчког κρυπτός kryptós = "скривен" заједно са суфиксом, γαμέω, gameein, "оженити се". Ови термини разликују биљке са скривеним полним органима (cryptogamae) од оних са видљивим полним органима (phanerogamae).

Сјемењаче
Временски распон: Карбон? или раније до садашњости,
Бијели бор, Pinus sylvestris, који припада четинарима Pinophyta
Научна класификација e
Царство:Plantae
Кладус:Tracheophytes
Кладус:Spermatophytes
Тип
Синоними
  • Equisetopsida sensu lato
  • Phanerogamae
  • Phaenogamae

Опис

Постојећи spermatophyta формира пет типова, од којих су прве четири традиционално груписане као gymnosperm, биљке које имају отворено, "голо сјеме":

  • Cycadophyta, цикаде, суптропска и тропска група биљака,
  • Ginkgophyta, која укључује једну живу врсту дрвета у роду Ginkgo,
  • Pinophyta, четинари, стабла и грмови са шишарком,
  • и Gnetophyta, gnetophytes, разне дрвенасте биљаке у реликтним родовима Ephedra, Gnetum и Welwitschia.

Пети тип је цвјетна биљка, позната и као angiosperms или magnoliophytes, највећа и најразличитија група spermatophytes. Angiosperms поседују сјемена која се налазе у воћу, за разлику од голосемењача (gymnosperms).

Поред горенаведених таксона, фосилни запис садржи доказе о многим изумрлим таксономима сјемењача. Такозване "сјеменске папрати" (Pteridospermae) су биле једна од најранијих успјешних група копнених биљака, а шуме којима доминирају сјеменске папрати превладавале су у касном палеозоику. Glossopteris је био најистакнутији род у древном јужном суперконтиненту Гондване током пермског периода. До тријаског периода, еколошка важност сјеменски папрати се смањилила, а представници модерних gymnosperm група били су у изобиљу и доминирали су крајем креде, када су владали angiosperms.

Еволуција

Дошло је до дуплирања цијелог генома у претку сјеменских биљака прије око 319 милиона година.[1] То је довело до низа еволуцијских промјена које су резултирале постанком сјеменских биљака.

Средњи девонски период (385 милиона година) претеча сјеменских биљака из Белгије је идентификован и он је старији од најстарије сјемењаче за око 20 милиона година. Runcaria, мали и радијално симетрични, је опна мегаспорангија који је окружена купулом. Мегаспорангија носи један неотворени задњи продужетак испупчен изнад покривача. Сумња се да је проширење укључено у анеморфно опрашивање. Runcaria баца ново свјетло на редослед усвајања карактеристика које су довеле до сјемена. Runcaria има све особине сјеменских биљака, осим крутог сјеменског премаза и система који води полен према сјемену.[2]

Везе и номенклатура

Биљке са сјеменом су традиционално подељене на angiosperm, или цвјетне биљке и gymnosperm, што укључује gnetophytes, цикаде, гинко и четинаре. Старије морфолошке студије су вјеровале у блиски однос између gnetophytes и angiosperms,[3] посебно због проводних елемената кроз које пролази вода у биљкама. Међутим, молекуларне студије (и неки новији морфолошки[4][5] и фосилни[6] научни радови) су генерално показали кладу gymnosperm, са гнетофитима у или близу четинара. На пример, један заједнички предложени скуп односа познат је као хипотеза о гне-бор и изгледа овако:[7][8][9]

angiosperms (Скривеносјеменице или цвијетнице)

gymnosperms

cycads [10]

Ginkgo

Pinaceae (фамилија борова)

gnetophytes

остали четинари

Међутим, односе између ових група не треба сматрати решеним.[3][11]

Остале класификације сврставају све сјеменске биљке у једнан тип(раздио), са класама за пет група:

  • ТипSpermatophyta
    • Cycadopsida, цикаде
    • Ginkgoopsida, гинко
    • Pinopsida, четинари, ("Coniferopsida")
    • Gnetophytes, gnetophytes
    • Magnoliopsida, скривеносјеменице или цвјетнице, Angiospermopsida

Модернија класификација сврстава ове групе као одвојене типове(понекад под супертип Spermatophyta):

Алтернативна филогенија spermatophytes заснована је на раду Новикова и Барабаш-Красни 2015 [12] са ауторима биљних таксона од Андерсона, Андерсона и Клела 2007[13] показују однос изумрлих клада.

Spermatophytina

†Moresnetiopsida Doweld 2001

†Lyginopteridopsida Novák 1961 emend. Anderson, Anderson & Cleal 2007

†Pachytestopsida Doweld 2001

†Callistophytales Rothwell 1981 emend. Anderson, Anderson & Cleal 2007

†Peltaspermopsida Doweld 2001

†Umkomasiales Doweld 2001

†Phasmatocycadopsida Doweld 2001

†Pentoxylopsida Pant ex Doweld 2001

†Dictyopteridiopsida Doweld 2001

†Cycadeoideopsida Scott 1923

†Caytoniopsida Thomas ex Frenguelli 1946

Magnoliopsida (Скривеносјеменице)

Acrogymnospermae

Cycadopsida (Цикаде)

Ginkgoopsida (Гинко)

Pinopsida (Четинари)

Сјемене папрати

Недодјељени spermatophytes:[тражи се извор]

  • †Avatiaceae Anderson & Anderson 2003
  • †Axelrodiopsida Anderson & Anderson
  • †Alexiales Anderson & Anderson 2003
  • †Hamshawviales Anderson & Anderson 2003
  • †Hexapterospermales Doweld 2001
  • †Hlatimbiales Anderson & Anderson 2003
  • †Matatiellales Anderson & Anderson 2003
  • †Petriellales Taylor et al. 1994
  • †Arberiopsida Doweld 2001
  • †Czekanowskiales Taylor et al. 2008
  • †Iraniales E. Taylor et al. 2008
  • †Vojnovskyales E. Taylor et al. 2008
  • †Hermanophytales E. Taylor et al. 2008
  • †Dirhopalostachyaceae E. Taylor et al. 2008

Референце

Литература