Surlaste rovčice
Surlaste rovčice, takođe poznate kao skačuće rovke, mali su insektivorni sisari koji potiču iz Afrike. Surlaste rovčice pripadaju familiji Macroscelididae, u redu Macroscelidea. Njihovo tradicionalno ime potiče od sličnosti njihovih drugih noseva sa surlama slona, i njihove površne sličnosti sa rovčicama (familija Soricidae) u redu Eulipotyphla. Međutim, filogenetička analiza je pokazala da surlaste rovčice nisu slične pravim rovčicama. Godine 1997. je biolog Džonatan Kingdon predložio da se one nazivaju „sengis” (jednina sengi),[4] što je termin izveden iz Bantu jezika Afrike, i 1998 godine one su klasifikovane u novi kladu Afrotheria.[5]
| Surlaste rovčice[3] Vremenski raspon: | |
|---|---|
 | |
| Rhynchocyon petersi | |
 | |
Naučna klasifikacija  | |
| Domen: | Eukaryota |
| Carstvo: | Animalia |
| Tip: | Chordata |
| Klasa: | Mammalia |
| Magnred: | Atlantogenata |
| Nadred: | Afrotheria |
| Veliki Red: | Afroinsectiphilia |
| Mirored: | Afroinsectivora |
| Red: | Macroscelidea Butler, 1956 |
| Porodica: | Macroscelididae Bonaparte, 1838 |
| Rodovi | |
Elephantulus | |
One su široko rasprostranjene u južnom delu Afrike, i iako nisu uobičajene u ni u jednom tipu staništa, one se mogu naći u gotovo svim vrstama staništa, od Namibske pustinje do retko pošumljenih terena u Južnoj Africi i do guste šume. Jedna vrsta, severnoafrička surlasta rovčica, ostaje u poluaridnoj, planinskoj zemlji na krajnjem severozapadu kontinenta.
Ova stvorenja su među najbržim malim sisarima. Zabeleženo je da dostižu brzinu od 28,8 km/h.[6]
Karakteristike
Surlaste rovčice su mali, četvoronožni, insektivorni sisari koji podsećaju na glodare ili oposume, s ljuskavim repovima, dugim njuškama i nogama prilično dugim za njihovu veličinu, koje koriste za premeštanje sa jednog mesta na drugo poput zečeva. Oni se razlikuju u veličini od oko 10 do 30 cm, po težini od 50 do 500 g (1,8 do 17,6 oz). Surlaste rovčice kratkih ušiju imaju prosečnu veličinu od 150 mm (5,9 inča). Iako se veličina surle razlikuju među vrstama, sve su u stanju da ga zakrive u potrazi za hranom. Njihov životni vek je oko dve i po do četiri godine u divljini.[7] One imaju velike očnjake, a takođe i visoko razvijene kutnjake slične onima kod kopitara.[8] Njihova zubna formula je 1-3.1.4.23.1.4.2-3
Surlaste rovčice su uglavnom dnevne životinje.[9] One su vrlo aktivne, teško ih je zarobiti i vrlo retko se viđaju. Surlaste rovčice su oprezne, dobro kamuflirane i spretne u bežanju od pretnji. Nekoliko vrsta pravi niz raščišćenih staza kroz podrast i provodi svoj dan patrolirajući ih za prisustvo insekata. Ako je životinja uznemirena, staza omogućava put za begstvo bez prepreka. Surlaste rovčice nisu izuzetno društvene životinje, ali mnoge žive u monogamnim parovima, koji dele i brane svoju matičnu teritoriju, obeleženu mirisnim žlezdama.[8] Rhynchocyon vrste takođe kopaju male konusne rupe u tlu, u stilu bandikuta, dok druge koristite prirodne pukotine ili prave gnezda od lišća.
Surlaste rovčice su korištene tokom 1940-tih godina za razumevanje ljudskog menstruacijskog ciklusa. Ovo je pomoglo u razjašnjavanju načina funkcionisanja ljudska reprodukcije.[10]
Evolucija
Poznato je nekoliko fosilnih vrsta, sve iz Afrike. One su bile odvojene od reda Leptictida sličnog izgleda. Značajna diverzifikacija makrocelida dogodila se u paleogenskom periodu. Neki, kao što je Myohyrax, bili su toliko slični damanima da su u početku bili uključeni u tu grupu, dok su drugi, poput Mylomygale, bili relativno slični glodarima. Svi ovi neobični oblici su izumrli do pleistocena.[11] Iako su makrocelidi u prošlosti bili klasifikovani u mnoge grupe, često na osnovu površnih karakteristika, značajni morfološki i molekularni dokazi ih svrstavaju u Afrotheria, u bazu Afroinsectivora.[12]
Što se tiče vremena, smatra se da se divergencija između makrocelida i afrozoricidana dogodila pre otprilike 57,5 miliona godina (Ma) u kasnom paleocenu, dok je diversifikacija postojećih makrocelida očigledno počela kada se loza Rhynchocyon odvojila pre oko 33 Ma, u ranog oligocena.[13] Smatra se da se Elephantulus odvojio od makroscelidina kasnije u oligocenu, pre oko 28,5 Ma.[13] Elephantulus is considered to have separated from Macroscelidini later in the Oligocene, about 28.5 Ma ago.[13]
Filogeni
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Kladogram nadreda Afrotheria zasnovan na molekularnim dokazima.[12] |
_colourised.png){kind=small}
_(Chrysochloris_asiatica).jpg){kind=small}
_(Tenrec_ecaudatus).jpg){kind=small}
.jpg){kind=small}
| Kladogram živućih rovki slonova[14][13] | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Klasifikacija
Vrste
- Elephantulus brachyrhynchus (A. Smith, 1836)
- Elephantulus edwardii (A. Smith, 1839)
- Elephantulus fuscipes (Thomas, 1894)
- Elephantulus fuscus (Peters, 1852)
- Elephantulus intufi (A. Smith, 1836)
- Elephantulus myurus Thomas and Schwann, 1906
- Elephantulus revoili (Huet, 1881)
- Elephantulus rozeti (Duvernoy, 1833)
- Elephantulus rufescens (Peters, 1878)
- Elephantulus rupestris (A. Smith, 1831)
- Macroscelides proboscideus (Shaw, 1800)
- Petrodromus tetradactylus Peters, 1846
- Rhynchocyon chrysopygus Günther, 1881
- Rhynchocyon cirnei Peters, 1847
- Rhynchocyon petersi Bocage, 1880
Podvrste
- Elephantulus rozeti deserti (Thomas, 1901)
- Elephantulus rozeti rozeti (Duvernoy, 1833)
- Elephantulus rufescens boranus (Thomas, 1901)
- Elephantulus rufescens dundasi Dollman, 1910
- Elephantulus rufescens peasei (Thomas, 1901)
- Elephantulus rufescens pulcher (Thomas, 1894)
- Elephantulus rufescens rufescens (Peters, 1878)
- Elephantulus rufescens somalicus (Thomas, 1901)
- Macroscelides proboscideus flavicaudatus Lundholm, 1955
- Macroscelides proboscideus proboscideus (Shaw, 1800)
- Petrodromus tetradactylus beirae Roberts, 1913
- Petrodromus tetradactylus rovumae Thomas, 1897
- Petrodromus tetradactylus schwanni Thomas and Wroughton, 1907
- Petrodromus tetradactylus sultani Thomas, 1897
- Petrodromus tetradactylus swynnertoni Thomas, 1918
- Petrodromus tetradactylus tetradactylus Peters, 1846
- Petrodromus tetradactylus tordayi Thomas, 1910
- Petrodromus tetradactylus warreni Thomas, 1918
- Petrodromus tetradactylus zanzibaricus Corbet and Neal, 1965
- Rhynchocyon cirnei cirnei Peters, 1847
- Rhynchocyon cirnei hendersoni Thomas, 1902
- Rhynchocyon cirnei macrurus Günther, 1881
- Rhynchocyon cirnei reichardi Reichenow, 1886
- Rhynchocyon cirnei shirensis Corbet and Hanks, 1968
- Rhynchocyon cirnei stuhlmanni Matschie, 1893[17]
- Rhynchocyon petersi adersi Dollman, 1912
- Rhynchocyon petersi petersi Bocage, 1880
Reference
Literatura
- Murata Y, Nikaido M, Sasaki T, Cao Y, Fukumoto Y, Hasegawa M, Okada N. Afrotherian phylogeny as inferred from complete mitochondrial genomes. Mol Phylogenet Evol. 2003 Aug;28(2):253-60.
- Murphy WJ, Eizirik E, Johnson WE, Zhang YP, Ryder OA, O'Brien SJ. Molecular phylogenetics and the origins of placental mammals. Nature. 2001 February 1;409(6820):614-8.
- Tabuce R, Marivaux L, Adaci M, Bensalah M, Hartenberger JL, Mahboubi M, Mebrouk F, Tafforeau P, Jaeger JJ. Early Tertiary mammals from North Africa reinforce the molecular Afrotheria clade. Proc Biol Sci. 2007 May 7;274(1614):1159-66.
Spoljašnje veze
- „Elephant Shrew”. African Wildlife Foundation. Приступљено 1. 2. 2010.
- „Sengis (Elephant-Shrews)”. California Academy of Sciences. Архивирано из оригинала 10. 5. 2013. г. Приступљено 1. 10. 2012.
- „New Species Of Giant Elephant-shrew Discovered”. Science Daily. februar 2008. Приступљено 1. 2. 2010.
- „New sengi species is related to an elephant, but small as a mouse”. Los Angeles Times. jun 2014. Приступљено 1. 6. 2014.
