Палеоген
ЕРА | ПЕРИОД |
Кенозоик | Квартар |
Неоген | |
Палеоген | |
Мезозоик | Креда |
Јура | |
Тријас | |
Палеозоик | Перм |
Карбон | |
Девон | |
Силур | |
Ордовицијум | |
Камбријум |
Палеоген и неоген по старој класификацији имају заједнички назив терцијар. Иако терцијар више није признат као формални стратиграфски појам, употреба речи терцијар је и даље широко распрострањена у научној литератури и користи се у неформалној употреби.[1] Палеоген је најзначајнији по томе што су се сисари из релативно малих, једноставних облика диверзификовали у велику групу разноликих животиња, након масовног изумирања креда−палеоген који је окончао претходну периоду креду.[2] Период палеогена карактерише још увек мали број савремених организама чији се проценат креће од 5% у палеоцену до 20% у олигоцену. Палеоген је доба Нумулита, када протозое, ситни организми нарастају у крупне организме који достижу пречник и до 15 цм. У палеогену копно настањују нижи сисари месождери. Започињу главне фазе Алпске орогенезе, а крајем палеогена образују се главни венци Алпа, Динарида, Карпатско-Балканских планина. Палеоген је подељен на три епохе: палеоцен, еоцен и олигоцен.
Подела
Палеоген се обично дели на три епохе: палеоцен, еоцен и олигоцен. Епохе се даље деле на векове.
Периода | Епоха | Век | Почетак (Ma) | Крај (Ma) |
---|---|---|---|---|
Палеоген | ||||
Олигоцен | Хатиј | 27,82 | 23,03 | |
Рупелиј | 33,9 | 27,82 | ||
Еоцен | Приабониј | 37,71 | 33,9 | |
Бартониј | 41,2 | 37,71 | ||
Лутетиј | 47,8 | 41,2 | ||
Ипресиј | 56,0 | 47,8 | ||
Палеоцен | Танетиј | 59,2 | 56 | |
Селандиј | 61,6 | 59,2 | ||
Даниј | 66,0 | 61,6 |