Камбоҷа
Шоҳигарии Камбоҷа (Script error: The function "lang_xx_inherit" does not exist., Preăh Réachéanachâkr Kâmpŭchea ; номгузории пешина Кампучия) — кишвар дар Осиёи Ҷанубу Шарқӣ, дар фануби нимҷазраи Ҳиндухитой, пойтахт Пномпен. Масоҳат — 181 ҳаз. км². Аҳолӣ — зиёда аз 16 миллион нафар (16 481 505 соли 2019.[1]); зиёда аз 80 % — кхмерҳо. Аз соли 1993 — мутлақияти конститутсионӣ, сарвари кишвар — шоҳ.
Script error: The function "lang_xx_inherit" does not exist. фр. le Royaume du Cambodge[1] англ. Kingdom of Cambodia[2] чинӣ: 柬埔寨王國 ҳиндӣ: कम्बोडिया की राजशाही | |
Nokor Reach[d] | |
Кишвар | [[|]] |
Маркази маъмурӣ | Пномпен |
Роҳбар | Hun Manet[d] |
Таърих ва ҷуғрофиё | |
Таърихи таъсис | 9 ноябр 1953 |
Масоҳат |
|
Вақти минтақавӣ | UTC+07:00[d] ва Asia/Phnom_Penh[d][4] |
Аҳолӣ | |
Аҳолӣ | |
Шиносаҳои ададӣ | |
Рамзи ISO 3166-2 | PK-IS |
Домени интернет | .kh |
Коди мошинҳо | K |
Парвандаҳо дар Викианбор |
Таърих
Сиёсат ва ҳукумат
Бахшбандии кишварӣ
Ҷуғрофия
Иқтисодёт
Аҳолӣ
Фарҳанг ва маориф
Нигораҳо
- Имперотурии Камбуджадеша дар асри XII.
- Буддо дар маъбади Байон
- Донишгоҳи Шоҳигарӣ, Пномпен
- Фурудгоҳи байналмилалӣ дар Сиемреап
Адабиёт
- Альбанезе Марилия. Ангкор. Величие кхмерской цивилизации / Пер. У. В. Сапциной. — М.: ООО «АСТ», Астрель, 2003. — 296 с.: ил. — ISBN 5-17-020640-2
- Бектимирова Н. Кризис и падение монархического режима в Камбодже. — М.: Наука, Главная редакция восточной литературы, 1987. — 240 с.
- Верин В. П., Верина Н. А. Камбоджа. — М.: Географгиз, 1960. — 72 с. — Серия «У карты мира».
- Виноградов Б. П. Башни Ангкора. — М.: Известия, 1985. — 176 с.: ил.
- Гозе А. Вьетнам и Ангкор-Ват. Иллюстрированный путеводитель / Пер. И. В. Павловой. — М.: ООО «АСТ», Астрель, 2009. — 312 с.: ил. — Серия «Дорлинг Киндерсли. Путеводители».
- Дажен Брюно. Кхмеры / Пер. с франц. В. Е. Степанова. — М.: Вече, 2009. — 432 с.: ил. — Серия «Гиды цивилизаций». — ISBN 978-5-9533-2738-1
- Дажен Брюно. Ангкор. Лес из камня / Пер. Е. Батыревой. — М.: АСТ, Астрель, 2003. — 192 с.: ил. — Серия «Города-музеи. Открытие». — ISBN 5-17-017626-0
- История Кампучии. Краткий очерк. — М.: Наука, Главная редакция восточной литературы, 1981.
- Кампучия: от трагедии к возрождению. М.: Политиздат, 1979. — 255 с.
- Камбоджа // Правовые системы стран мира. Энциклопедический справочник / Под ред. А. Я. Сухарева. — М.: НОРМА, 2003. — С. 346—350.
- Литвинов И. П. Кампучия — страна кхмеров. — М.: Мысль, 1976. — 144 с.: ил.
- Маршаль А. Ангкор: Худож. памятники Камбоджи / Предисл. чл.-кор. Акад. художеств СССР Б. В. Веймарна. — М.: Искусство, 1963. — 195 с.: ил.
- Миго Андре. Кхмеры (история Камбоджи с древнейших времен) / Пер. с франц. Е. П. Дементьевой. — М.: Наука, Главная редакция восточной литературы, 1973. — 352 с.
- Перевощиков К. В стране пробуждённых тропиков. — М.: Детская лит-ра, 1963. — 96 с.: ил.
- Рыбакова, Н. И. Храмовый комплекс Ангкор-Ват в Камбодже // Сокровища искусств стран Азии и Африки. — 1976. — Вып. 2.
- Седов Л. А. Ангкорская империя. Социально-экономический и государственный строй Камбоджи в IX—XIV вв. / Под ред. К. М. Ашрафян. — М.: Наука, Главная редакция восточной литературы, 1967. — 260 с.: ил.
- Шубин В. В. Кампучия: суд народа. — М.: Юридическая литература, 1980. — 176 с.
- Chandler D. The tragedy of Cambodian History. New Haven, 1991.
- Kiernan B. The Pol Pot Regime. New Haven, 1996.
Нигаред низ
Камбоҷа дар Викианбор |
Эзоҳ
Ин мақолаи хурд аст. Бо густариши он ба Википедия кӯмак кунед. Дар сурати имкон ин ёддошт бояд дақиқтар ҷойгузин шавад. |
🔥 Top keywords: Саҳифаи аслӣСадриддин АйнӣВижа:ҶустуҷӯАбдулҳақ БетобБаҳорТоҷикистонКонститутсияи ТоҷикистонСайёҳӣ дар ТоҷикистонРӯзи кайҳоннавардонДушанбеМирзо ТурсунзодаЗабони тоҷикӣРӯзи ҒалабаҶанги ҷаҳонии дувумАбдурраҳмони ҶомӣДавлати СомониёнЛоиқ ШералӣЭмомалӣ РаҳмонАҳолии ТоҷикистонБобоҷон ҒафуровКонвенсияи ҳуқуқи кудакИбни СиноХунШаҳрҳои ТоҷикистонИбора (дастури забон)ИсломҚаҳрамони ТоҷикистонҶанги Бузурги ВатанӣСотим УлуғзодаЗарф (дастури забон)НаврӯзТаърихи ТоҷикистонВикипедиа:Ошноӣ бо донишномаРӯзи забони давлатии Ҷумҳурии ТоҷикистонЗарбулмасалШамсиддини ШоҳинҚоидаҳои имлои забони тоҷикӣАндозҲиндустон