Search

1613

godina

Godina 1613 (MDCXIII) bila je redovna godina koja počinje u utorak po gregorijanskom, odn. redovna godina koja počinje u petak po 10 dana zaostajućem julijanskom kalendaru (linkovi pokazuju godišnje kalendare).

Milenijum:2. milenijum
Vjekovi:16. vijek – 17. vijek – 18. vijek
Decenija: 1580-e  1590-e  1600-e  – 1610-e –  1620-e  1630-e  1640-e
Godine:1610 1611 1612 – 1613 – 1614 1615 1616
Zemski sobor bira cara Mihajla I (sl. iz 1673)
1613. po kalendarima
Gregorijanski1613. (MDCXIII)
Ab urbe condita2366.
Islamski1021–1022.
Iranski991–992.
Hebrejski5373–5374.
Bizantski7121–7122.
Koptski1329–1330.
Hindu kalendari
• Vikram Samvat1668–1669.
• Shaka Samvat1535–1536.
• Kali Yuga4714–4715.
Kineski
• Kontinualno4249–4250.
• 60 godinaYin Voda Vo(l)
(od kineske Ng.)
Holocenski kalendar11613.
p • r • u
Podrobnije: Kalendarska era

Događaji

  • zima 1612/13 - Uskoci ponovo haraju, opljačkali tri turska sela naspram Novigrada, napadaju mletačku Istru, preko dubrovačke teritorije napali Trebinje, na povratku ih kod Sućuraja na Hvaru presreli Mlečani i ubili 60 uskoka sa harambašom Nikolom Hreljanovićem a uskoci ubili kapetana Stefana Venijera[1].
  • 11. 1. - Radnici u Dauphinéu otkrili ogroman kostur, možda mastodonta, uvereni da se radi o legendarnom kralju Teutobochusu.
  • 20. 1. - Kalmarski rat između Danske-Norveške i Švedske okončan Knäredskim mirom uz posredovanje englesko-škotskog kralja Jamesa I.
  • 10. 2. - Bečki sporazum Venecije i Habsburga: car i nadvojvoda obećavaju da Senjani neće više ometati plovidbu i napadati Mlečane i da će u Senj dovesti nemački garnizon[2].
  • 14. 2. - Engleska princeza Elizabeth Stuart se udala za Friedricha V. Palatinatskog - njeni potomci će od 1714 biti na britanskom prestolu.
  • 24. 2. - Ugarski sabor: 38. članak poziva kralja da postavi bana Erdedija u Hrvatskoj, 39. da Vlasi postanu kmetovi vlastele na čijim se posjedima nalaze (njemački kapetani ometaju ovaj članak, general Trautmansdorf tvrdi 13. 8. da su se Vlasi doselili na 70-80 godina puste zemlje)[3].
  • 3. 3. (21. 2. po j.k.) - Rusko Vreme nevolja (Смутное время) okončano posle 15 godina izborom Mihajla Romanova za cara (vl. do 1645) - početak dinastije Romanov (do 1917).
  • 24. 3. - Poruka zagrebačkog biskupa Domitrovića srpskim starešinama okupljenim u Marči: Srbi krajišnici se imaju potčiniti biskupu kao vlasniku zemlje - starešine to odbijaju, da se ne bi "zamerili" nadvojvodi Ferdinandu i štajerskoj gospodi[4].
  • 27. 3. - Sin Nicholasa Guya je prvo englesko dete rođeno u Kanadi.
  • 29. 3. - Samuel de Champlain je prvi nezvanični guverner Nove Francuske u Severnoj Americi.
  • 13. 4. - Samuel Argall zarobio Pocahontas kako bi je razmenio za engleske zarobljenike; tokom leta ona prelazi u hrišćanstvo.
  • 20. 4. - Holanđanin Apollonius Schotte zauzeo portugalsko ostrvo Solor (Mali sundski otoci), kasnije tokom godine osvaja i nekoliko baza na Timoru.
  • 29. 5. - Jaka oluja izaziva poplavu u Tiringiji u kojoj strada 2.261 osoba.
  • 29. 6. - Šekspirov Globe Theatre izgoreo u požaru.
  • 11. 7. - Krunisan ruski car Mihajlo I.
  • 29. 8. - Sicilijanci pod aragonskom krunom porazili tursku trgovačku flotu (en Wiki).
  • 10. 10. - Zbor Srba u Ivaniću, u pismu gen. Trautmansdorfu odbacuju vlast zagrebačkog biskupa, priznaju samo cara, inače će se odseliti[5].
  • 13. 10. - Gabrijel Betlen uz tursku pomoć izabran za kneza Erdelja.
  • 14. 10. - Turci u Carigradu ubili srpskog patrijarha Jovana Kantula[6][7].
  • 27. 10. - Ubijen Gabrijel Batori, bivši knez Erdelja.

Tokom/tijekom godine

  • Sukob skadarskog sandžakbega sa Crnogorcima jer im želi silom naplatiti harač, protivno povlasticama i zapovijedima Arslan-paše (koji je u pohodu protiv Brđana i Klimenata); sandžakbegu navodno pomagao knez Vujo Rajčev; kada je Arslan-paša izrazio želju posetiti Crnu Goru, ovi ga ljubazno odbijaju jer je za tako nešto potrebna sultanova naredba[8].
  • General Trautmansdorf dva puta molio nadvojvodu Ferdinanda da posreduje kod cara Matije kako bi slavonski staleži ostavili Srbe na miru, inače će se pobuniti. Takođe u ovo doba, srpski prvaci se žale i na biskupa Domitrovića koji preti silom u naplati crkvene desetine[4].
  • Turci upadali u Slavoniju[9] a turska bihaćka vojska napadala Srbe krajišnike u užoj Hrvatskoj[10] (u Modruši, plene im stoku[11]).
  • 1612/13 - Bartol Kašić u misiji po Bosni, Srbiji i istočnoj Slavoniji.
  • Osnovana isusovačka gimnazija u Beogradu (samo do 1614)[12].
  • Juraj Baraković napisao Vilu Slovinku.
  • Pištole i evanđelja Ivana Bandulavića.
  • Sastanak u Kučima, pripreme za ustanak protiv Turaka na inicijativu patrijarha Jovana[13].
  • Pobunio se Fakhr-al-Din II (Fahredin Manoglu), druski emir u Libanu (traje do 1635).
  • približno - John Rolfe prvi put izvozi duvan iz Virdžinije.
  • Osnovan Nacionalni univerzitet u Kordobi, najstariji u Argentini i jedan od najstarijih u Amerikama.
  • Novelas ejemplares Miguela de Cervantesa.

Rođenja

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1613.

Smrti

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1613.
  • 11. 3. - Ivan II. Drašković, bivši hrvatski ban (* ca. 1550)
  • 27. 3. - Sigismund Báthory, bivši erdeljski knez (* 1572)
  • Ivan Susanjin, ruski junak
  • Dinko Zlatarić, pjesnik (* 1558)

Reference

Literatura

Vanjski linkovi

Izvor: https:https://www.search.com.vn/wiki/index.php?lang=sh&q=1613&oldid=41357633
🔥 Top keywords: Manjinska vladaGlavna stranicaLuka ModrićInstagramReal Madrid CFNikola TeslaHrvatska demokratska zajednicaSrbijaIzraelPosebno:TražiStrofaMomčilo Bajagić BajagaRepublika SrpskaMihajlo PupinHrvatski saborBeogradIranVještačka inteligencijaPravdaTemperaturaOvan (znak)Carles PuigdemontDrugi svjetski ratMateo KovačićNovi SadAr (jedinica)KosovoKurirBoris JokićCrna GoraPopis gradova u Bosni i HercegoviniAleksandra PrijovićPodgoricaFacebookFudbalHijerarhija Pravoslavne crkveMost nezavisnih listaVaga (znak)Vrnjačka Banja