1771

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak

• 5. 1. - avgust - Kalmički kan Ubaši vodi torgutske Kalmike sa leve, istočne, obale Volge, nekih pet šestina naroda, nazad u Džungariju, gde ih prima ćingovska uprava. Bar polovina je stradala na putu od napada, gladi i žeđi. (→ ru)
• 9. 1. - Japanska carica Go-Sakuramachi je abdicirala u korist nećaka Hidehita - car Go-Momozono (do 1779).

• 10. 2. - Maratske snage na čelu sa Mahadaji Shindeom su zauzele Delhi od muslimanskog kraljevstva Rohilkhand. Mogulski car Shah Alam II će se vratiti tamo dogodine.
• 12. 2. - Nakon smrti kralja Adolfa Frederika, na švedsko prijestolje dolazi Gustav III (do 1792), koji se u to vrijeme nalazi na diplomatskoj turneji u Parizu (4. feb. - 25. 3., gdje je "osvojio" i dvor i grad).
• 15. 2. - Rusko-turski rat: Rumjancevljeva 1. armija ratuje na Dunavu, zauzeta je tvrđava Giurgiu (ali gube je u junu).

• 29. 3. (kal.?) - Bivši patrijarh Vasilije Jovanović-Brkić izradio je u Livornu za Orlova opis turskih oblasti i kršćanskih naroda.^[1][2] Kaže da se od muslimanskih Albanaca pribojavaju čak i sami Turci, ^[3] o čemu je javljao i skopski nadbiskup Matija Masarek 1765.^[4]
  • Npr. prošle godine: vrbovanje albanskih gorštaka se sveti Porti, jer ovi pustoše sela i gradove u Grčkoj i Makedoniji. Prespanski Memet-bej sa odredom od 500 Albanaca pljačka i pali u vodenskom kraju, nakon što se oglušio o poziv Porte da ode na ruski front. Albanac Kjor Ibrahim je sa svojom bandom napao ostrovsku kazu.^[5]

April/Travanj – Jun/Lipanj

• proleće - Bosanski valija je od sada stalno na ruskom ratištu, plaćenička vojska se ne odaziva na sultanove pozive.^[6]
• april - U Moskvi počinje velika epidemija kuge, vlasti uvode karantin - samo u ovom gradu će umreti 52.000 ljudi.
• 24. 4. - Ostrva Sakišima, tada deo Kraljevine Ryukyu pogođena su zemljotresom i cunamijem - stradalo je preko 13.000 ljudi, zaslanjivanje zemljišta izaziva dugogodišnju glad.

• 1. 5. - Ekspedicija de Kerguelen de Trémareca kreće ka Indijskom oceanu.
• 7. 5. - Umro je zadarski nadbiskup Matej Karaman, zamjeniće ga korčulanski biskup Mihovil Toma Triali (do 1774).
• maj - Etiopija, period Zemene Mesafint: u tri bitke kod Sarbakuse, trojica najmoćnijih aristokrata su porazile carske snage na čelu sa ras Mikaelom Sehulom.
• 16. 5. - Regulatorski pokret u Severnoj Karolini: Bitka na Alamanceu je jedini oružani okršaj, guvernerove trupe su razbile Regulatore.
• 23. 5. - Bitka kod Lanckorone, nedaleko od Krakova, u kojoj ruski general Aleksandar Suvorov razbija vojsku poljske ustaničke Barske konfederacije pod komandom francuskog generala Charlesa Dumourieza.

• 6. 6. - Snage mamelučkog lidera Ali Bey al-Kabira i šeiha Akre Zahir al-Umara, koji su se pobunili protiv sultana, porazili su damaštanskog guvernera Uthman Pasha al-Kurjija i zauzeli varoš Damaska - ali mamelučki komandant Abu al-Dhahab će promeniti stranu i preuzeti Egipat.
• 17. 6. - Vođa kritskog ustanka Daskalojanis je brutalno pogubljen nakon što se predao.
• 21. 6. - Rusko-turski rat, Bitka kod manastira Vokarešt: Rusi su odbili Turke koji su išli na Bukurešt.

• 26. 6. - Ruska 2. armija Vasilija Dolgorukova zauzima Perekop - otvoren je put na Krim, kan je pobegao u Carigrad.
  • Padaju: tvrđava Arabat, na istoimenoj prevlaci, 29-og, Kerč 2. 7., Jenikale i Gezlev/Jevpatorija 3. 7.,

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan

• 6. 7. - Novi trgovinski ugovor Austrije i Turske.^[7] Austrija je dobila neke teritorijalne ustupke. Odn. tajna konvencija dve zemlje, prema kojoj bi Osmansko carstvo dalo novac i Olteniju u zamenu za austrijsku pomoć u povratku zemalja koje je uzela Rusija.
• 10. 7. ? - Dolgorukov zauzima Kafu/Feodosiju nakon bombardovanja.
  • Slede pregovori Krimskih Tatara i Dolgorukova, za kana je izabran proruski Sahib II Geraj.
• 12. 7. - Prva Cookova ekspedicija se vraća u Englesku nakon skoro tri godine, dogodine ide na novo putovanje.
• 13. 7. - Rusko-turski rat: Ruske trupe okupiraju Krim.
• 14. 7. - Johann Friedrich Struensee je dobio ovlasti da izdaje kabinetska naređenja koja važe i bez kraljevog potpisa - ovakvo zaobilaženje kralja, za koga Danci ne veruju da je lud, i veza sa kraljicom, koja se porodila pre sedam dana, okreću javnost protiv njega.
• jul - Ekspedicija Samuela Hearnea, slijedeći rijeku Coppermine, stiže do obale Arktičkog oceana.

• 17. 8. - Prvi uspon na Ben Nevis, najvišu planinu Britanskih otoka (1345 m).
• 18. 8. - Neuspeli ruski napad na Đurđu.

• 2. 9. - Zamak Madame du Barry u Louveciennesu: otvoren je Paviljon muzike, kojeg je za Madame du Barry uradio Claude Nicolas Ledoux.
• 8. 9. - Španjolski franjevci osnivaju misiju San Gabriel Arcángel u Gornjoj Kaliforniji - početak grada San Gabriel.
• 19. 9. - Osnovana je Mukačevska grkokatolička eparhija, koja je od 1646. bila pod kontrolom egerskog rimokatoličkog biskupa (sedište je od 1780. u Užgorodu, bila je ukinuta 1949-89).
• 23. 9. - Raniji guverner Kube Antonio María de Bucareli novi je vicekralj Nove Španije (do 1779), gde se pokazuje kao sposoban administrator.
• 24. 9. - Bitka kod Stoloviča, u dan. Belorusiji, još jedna je Suvorovljeva pobeda nad Barskom konfederacijom.
• 26 - 28. 9. (15 - 17. 9. po j.k.) - Kužni bunt u Moskvi prilikom koga se građani, moreni glađu i drugim nedaćama, nasilno odupiru mjerama karantene uvedenim tokom epidemije bubonske kuge. Opustošeni su Čudski i Donski manastir, ubijen je arhiepiskop Amvrosij.

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac

• oktobar - Pošto je većina Kalmika otišla, ruska carica ukida Kalmički kanat.

• 17. 10. - U Milanu je izvedena opera 15-godišnjeg Mocarta, Ascanio in Alba, povodom venčanja, dva dana ranije, austrijskog nadvojvode Ferdinanda Karla i Marije Beatriče, naslednice doma Este - tako nastaje kuća Austria-Este.
• 18. 10. - Ekspedicija du Fresnea kreće ka Indijskom oceanu.
• 21. 10. - Markgrof Baden-Badena August Georg je umro bez naslednika, nasleđuje ga rođak, markgrof Baden-Durlacha Karl Friedrich - ovim je nakon 236 godina opet ujedinjena Markgrofovija Baden (elektorat 1803-06, veliko vojvodstvo 1806-1918, republika 1918-33/45).
• 23. 10. - Na zapadnom Borneu je osnovan grad Pontianak, glavni grad istoimenog sultanata koji traje do 1950.
• 30. 10. - 7. 11. - Dok su Turci pred Bukureštom, Rusi Vajsmana i Miloradovića haraju na desnoj obali Dunava: Tulča, Isakča, Babadag, Mečin, Girsovo.
• 31. 10. - Rusi odbili još jedan turski napad na Bukurešt.
• jesen - Dositej Obradović odlazi iz Dalmacije u Beč, preko Trsta.

• 3. 11. - Pristaše Barske konfederacije u iznenadnom prepadu nakratko otimaju kralja Stanislawa Augusta Poniatowskog; kralj će iz zarobljeništva uspjeti pobjeći nekoliko dana kasnije, a taj čin će protiv pobunjenika okrenuti druge evropske vladare i javnost - dogodine dolazi Prva podjela Poljske.
• 11 - 16. 11. - Rusi neuspešno opsedaju Mitilenu na Lezbosu.
• 14. 11. - Vojvodstvo Parma: prvi ministar Guillaume Du Tillot je smenjen na traženje vojvotkinje Marije Amalije.
• 17. 12. - Rusko-turski rat: Ruska carica Katarina Velika, nastojeći odvratiti eventualno austrijsku intervenciju u korist Turaka, objavljuje da je spremna napustiti okupirana područja turskih vazalnih kneževina Vlaške i Moldavije ukoliko Osmansko Carstvo pristane isplatiti ratnu odštetu.

Kroz godinu

• U Zagrebu su izlazile novine Ephemerides Zagrabienses.
• Izašao je Nouvi Zákon veliko i važno djelo na prekomurskom jeziku, koji je osnova prekmomurskoga književnoga jezika, preveo je Števan Küzmič.
• Dubrovčani prvi put poslali poklisara u Rusiju, pošto ruska eskadra hvata dubrovačke brodove, a Orlov prijeti da će bombardirati grad.^[8]
• U bečkoj štampariji Josifa Kurcbeka je odštampano 150 srpskih knjiga 1771-92.^[9]
• Šćepan Mali sastavio sud od dvanaest najuglednijih glavara Crne Gore.^[10]
• Alberto Fortis je prvi put u mletačkoj Dalmaciji.
• Adam Tadija Blagojević: spjev "Pjesnik-putnik" hvali reforme Josipa II.
• Marija Terezija osniva Bečku burzu, radi trgovanja državnim obveznicama.
• Posmrtno izlazi Forcellinijev Totius Latinitatis lexicon... u četiri toma.
• Richard Arkwright i partneri su u Cromfordu podigli prvu predionicu pamuka sa vodnim pogonom.
• Carl Wilhelm Scheele je u Švedskoj otkrio kiseonik, ali je objavio to tek 1777.
• Limoški porcelan: u Limogesu, koji je odavno poznat po emajlu i fajansu, osnovana je fabrika porcelana, pošto je u blizini pronađen kaolin.
• Pored Chengdea je podignut budistički hram Putuo Zongcheng, izgrađen po uzoru na tibetansku palatu Potala.
• Trojica braće Nguyễn iz okruga Tây Sơn pokreću pobunu u Vijetnamu, koja će dovesti do dinastije Tây Sơn 1778-1802.
• Velika glad u Češkoj 1770-71. i glad u Saksoniji i južnoj Nemačkoj 1771-72. Kao izlaz se promoviše gajenje krompira.

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1771.

• 1. 1. - Georges Cadoudal, rojalistički gerilac († 1804)
• 21. 1. - Maximilian von Auersperg, habsburški general († 1850)
• 16. 3. - Antoine-Jean Gros, slikar († 1835)
• 7. 4. - Fra Diavolo, napuljski gerilac († 1806)
• 13. 4. - Richard Trevithick, pionir železnice († 1833)
• 19. 4. - Karl Philipp zu Schwarzenberg, habsburški generalisimo († 1820)
• 14. 5. - Robert Owen, industrijalac, utopijski socijalist († 1858)
• 14. 5. - Thomas Wedgwood, pionir fotografije († 1805)
• 5. 6. - Ernst August, britanski princ, kralj Hanovera († 1851)
• 24. 6. - Éleuthère Irénée du Pont, franko-američki hemičar i industrijalac († 1834)
• 12. 7. - Petar Dobrnjac, ustanički vojvoda († 1831)
• 15. 8. - Walter Scott, škotski književnik († 1832)
• 5. 9. - Karl von Österreich-Teschen, austrijski nadvojvoda i feldmaršal († 1847)
• 11. 9. - Mungo Park, škotski istraživač zapadne Afrike († 1806)
• 23. 9. - Kōkaku, japanski car († 1840)
• 25. 9. - Jean-Andoche Junot, francuski general, guverner Ilirskih provincija († 1813)
• 12. 10. - Mihail Miloradovič, ruski general († 1825)
• 6. 11. - Alois Senefelder, austrijski glumac i dramaturg; pronalazač litografije († 1834)
• 6. 11. - Jovan Pačić, pesnik i slikar († 1849)
• 14. 11. - Xavier Bichat, otac histologije († 1802)
• Kiril Pejčinović, monah, prosvetitelj († 1845)
• Rafo Martini, dubrovački slikar († 1846)
• Laskarina Bouboulina, grčka heroina, možda prva žena admiral († 1825)
• c. Đuša Vulićević, ustanički vojvoda († 1805)

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1771.

• 11. 1. - Jean-Baptiste de Boyer, filozof (* 1704)
• 27. 1. - Danilo Jakšić, episkop gornjokarlovački (* 1715)
• 12. 2. - Adolf Frederik, kralj Švedske (* 1710)
• 20. 3. - Louis-Michel van Loo, slikar (* 1707)
• 21. 4. - Luka Čilić, pisac, kustos Bosne Srebrene (* 1707)
• 29. 4. - Francesco Bartolomeo Rastrelli, arhitekta (* 1700)
• 7. 6. - Matej Karaman, zadarski nadbiskup (* 1700)
• 17. 6. - Daskalojanis, kritski brodovlasnik i ustanik (* 1722/30)
• 30. 7. - Thomas Gray, pjesnik (* 1716)
• 6. 9. - Matthias Klostermayr, "bavarski Robin Hud" (* 1736)
• 17. 9. - Tobias Smollett, škotski pisac (* 1721)
• 1. 12. - Antal Grassalkovich, habsburški ugarski političar (* 1694)
• 6. 12. - Giovanni Battista Morgagni, otac anatomske patologije (* 1682)
• 16. 12. - Sigismund von Schrattenbach, knez-nadbiskup Salzburga, poslodavac Mozartovih (* 1698)
• 26. 12. - Claude Adrien Helvétius, filozof (* 1715)
• 27. 12. - Henri Pitot, inženjer, pronalazač (* 1695)

Literatura

• Historija naroda Jugoslavije II, Školska knjiga Zagreb, 1959
• Istorija srpskog naroda, Četvrta knjiga, prvi tom, Srbi u XVIII veku, SKZ Beograd 1986 (IV-1), drugi tom (IV-2)

1771 na Wikimedijinoj ostavi