Korektura (biologija)

Termin korektura se koristi u genetici za označavanje procesa korekcije grešaka. Termin su uveli Džon Hopfield i Žak Ninio u kontekstu replikacije DNK, specifičnosti imunskog sistema, enzimskog prepoznavanja supstrata i niza drugih procesa koji zahtevaju povećanu specifičnost. Mehanizmi korekture su neravnotežni procesi koji konzumiraju ATP radi povećanja specifičnosti raznih biohemijskih reakcija.

Kod bakterija, sve tri DNK polimeraze (I, II, i III) su one koje imaju sposobnost korekture, koristeći 3'->5' aktivnost egzonukleaze. Kad se prepozna nekorektni bazni par, DNK polimeraza promeni svoj smer za jedan par baza DNK i ukloni nesparenu bazu. Nakon isecanja, polimeraza može da umetne korektnu bazu i replikacija se nastavlja.

Kod eukariota jedine polimeraze koje vrše produžavanje lanca (γ, δ i ε) imaju sposobnost korekture (3'->5' egzonukleazno dejstvo).

Korektura se takođe javlja pri translaciji iRNK tokom proteinske sinteze.^[1] U ovom slučaju, jedan od mehanizama je otpuštanje svake nekorektne aminoacil-tRNK pre formiranja peptidne veze.^[2]