Krvna plazma

Krvna plazma, pored krvnih ćelija, sačinjava krv. To je bezbojna, odnosno žućkasta tečnost. Krvna plazma je u stvari vodeni rastvor nekih organskih i neorganskih materija. Sastoji se od 90% vode, dok od neorganskih materija dominira natrijum-hlorid (NaCl) sa oko 0,8%, koji i daje slankast ukus krvi. Takođe sadrži vrlo male količine kalcijumove i magnezijumove soli, male količine šećera (oko 0,1%), neke masne materije, hormone, kiseonik i ugljen-dioksid. U krvnoj plazmi se nalaze sve materije resorbovane iz sistema za varenje. Takođe, 7% - 9% krvne plazme čine krvne belančevine, koje same krvne ćelije stvaraju: albumini, globulini i fibrinogen. Albumini su rastvorivi u vodi i daju viskoznost krvi, imunoglobulini (ili samo globulini) su takođe rastvorivi u vodi, a stvaraju antitela u borbi protiv bolesti, dok fibrinogen služi da se pri povredi pretvori u fibrinsku mrežu, nerastvorljivu u vodi.

Plazma s visokom koncentracijom trombocita (bogata plazmatskim trombocitima) sve je više korištena u medicini kao stimulans iscjeljivanja i regeneracije tjelesnih tkiva. Na temelju toga razvijena je višenamjenska medicinska tehnika — "PRP terapija" koja se koristi u stomatologiji, kozmetici, ortopediji i drugim smjerovima.[1]

Reference