Џаваншир
Џаваншир (јерм. Ջիվանշիր, Jivanshir; перс. Jūvānšīr; у переводу "млади лав"), био је краљ Кавкаске Албаније од 637. до 680., владавши из региона Гардман. Његов живот и дела били су предмет легенди које су забележене у јерменским средњовековним текстовима. Водио је порекло из Партске породице Михраниди, која је била део Куће Михран, једног од седам партских кланова у Сасанидском царству.[1][2]
| Џаваншир | |
|---|---|
 Копија бронзане статуе Џаваншира у Националном музеју у Азербејџану. Оригинална статуа се налази у музеју Ермитаж | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 28. септембар 616. |
| Датум смрти | 1. јануар 680. (63 год.) |
| Гроб | Замак Гардман |
| Религија | хришћанство |
| Породица | |
| Родитељи | Вараж Григор |
| Династија | Михраниди |
| Краљ Кавкаске Албаније | |
| Период | 637. до 680. |
| Претходник | Вараж Григор |
| Наследник | Вараж Тиридат I |
Младост
Џаваншир је био други син Ваража Григора, краља Гардмана који је потицао из породице Михраниди, и иберијске принцезе Горидукс. У 637. години Вараж Григор је прихватио и прогласио хришћанство као званичну религију Кавкаске Албаније, чиме је превео и свог сина Џаваншира у хришћанство. Међутим, Вараж је срушен са власти од стране сасанидског цара који није признавао његов прелазак у хришћанство. Тако је Џаваншир постао краљ Кавкаске Албаније.[3]
Владавина
Џаваншир је био познат по својој храбрости и интелигенцији, борио се против Арапа за време муслиманског освајања Персије на страни Сасанидског царства, и добио је од сасанидског краља Издигерда III два златна копља, два златна штита и заставу,[4] највероватније Дерафш Кавани. 636. године, предводио је албанску војску, заједно са јерменским принцем Мушегом III и Григоријем Сјуничким, у бици код Ал-Кадасије између персијске и арапске војске. Међутим, Сасаниди су поражени, због чега је Џаваншир изгубио наду, побунио се против својих господара и вратио се у Кавкаску Албанију. Одакле је послао писмо Констансу II и постао савезник Византијском царству. Додељена му је титула патриција, и био је признат као краљ Истока. Оженио се принцезом из кнежевине Сјуник.
Након савеза са Византијом, удружио је снаге са иберијском краљу Адарназу I у нападу на сасанидске гарнизоне у Албанији.[5] Касније је проширио своју територију подручјем од Дербента до реке Аракс.
Суочавајући се са претњом арапске инвазије на југу и хазарске офанзиве на северу, Џаваншир је био приморан да постане Калифатов вазал, потез који се показао као прекретница у историји земље.
Џаваншир је убијен 680. године од стране супарничког племића, чију је моћ покушао да ограничи. Наследио га је Вараж Тиридат I.
Опис у Јерменској поезији и историјским текстовима
Једини историјски извор о животу и делима Џаваншира потиче из јерменског текста Мовзеса Каганкатватција, познат под називом Историја земље Агванка.[6] Овај текст садржи и поему посвећену Џаванширу Елегија о смрти великог принца Џаваншира, аутора Давтака Кертога, јерменског песника из 7. века и првог секуларног писца у јерменској књижевности.[7][8]
Једина сачувана Кертогова песма написана је на јерменском језику, у абецедном акростиху.
Референце
Литература
- Zeynalov, Fazil (2012). The Nagorno-Karabakh conflict : towards a just peace or inevitable war. Editions L'Harmattan. стр. 36. ISBN 978-2-296-49838-9.
- Chaumont, M. L. (1985). „ALBANIA”. Encyclopaedia Iranica, Vol. I, Fasc. 8. стр. 806—810.
- Bosworth, C. Edmund (1986). „ARRĀN”. Encyclopaedia Iranica, Vol. II, Fasc. 5. C. Edmund Bosworth. стр. 520—522.
