Персијски језик

персијски
персијски
فارسی
	Фарси написан персијским алфабетом (насталик)
Говори се у	Иран, Таџикистан,; Авганистан, Узбекистан, Ирак, Русија,; Азербејџан, Кувајт и Бахреин
Број говорника	45-60 милиона (2009) (110 милиона укупно, укључујучи оне којима је то други језик) (недостаје датум)
Језичка породица	индоевропски индоирански западноирански југозападноирански персијски; ; ; ;
Писмо	персијски алфабет, ћирилица (таџички)
Званични статус
Службени језик у	Иран; Авганистан; Таџикистан
Регулише	Академија за персијски језик и књижевност; Академија наука Авганистана
Језички кодови
ISO 639-1	fa
ISO 639-2	per
ISO 639-3	fas
	Распрострањеност персијског језика у свету: Службени језик (Иран, Авганистан, Таџикистан) Више од 1.000.000 говорника (Узбекистан) Између 400.000 - 1.000.000 говорника (Турска, Ирак) Између 100.000 - 400.000 говорника (Уједињени Арапски Емирати, САД, Катар, Саудијска Арабија, Пакистан, Израел, Бахраин, Канада, Русија, Кувајт) Између 25.000 - 100.000 говорника (Немачка, Аустралија, Оман, Уједињено Краљевство, Француска, Сирија, Шведска, Јапан, Киргистан, Холандија) Остале државе
	Персијски језик у средњој Азији (дари и таџички)

Персијски (فارسی [Fārsi] — фарси) je један од западноиранских језика унутар индоиранске гране индоевропске језичке фамилије, и службени је језик Ирана, Авганистана (званично познат као дари од 1958),^[7] и Таџикистанa (званично познат као таџички од совјетске ере).^[8] Користи се и у неким другим регијама које су историјски биле персијанска друштва и које се сматрају делом Великог Ирана. Овај језик се пише персијским алфабетом, који је модификована варијанта арапског алфабета.

Персијски језик се класификује као настављање средњоперсијског, званичног религиозног и књижевног језика Сасанидског царства, који је настављање староперсијског, језика Ахеменидског царства.^[9]^[10]^[11] Његова граматика је слична са многим савременим европским језицима.^[12] Персијски је добио своје име по престоници Ахеменидског царства, Персису (садашња покрајина Фарс), стога се назива и фарси.^[13] Особа која говори персијски се може назвати персофоном.^[14]

Процењује се да око 110 милионна људи широм света говори персијски, при чему језик има званични статус у Ирану, Авганистану, и Таџикистану. Вековима је персијски био престижни културни језик у другим регионима западне, централне, и јужне Азије у разним царствима базираним у тим регионима.^[15]

Персијски је имао знатан (превасходно лексикографски) утицај на суседне језике, а посебно на туркијске језике у централној Азији, Кавказу, и Анадолији, суседне иранске језике, као и јерменски, грузински, и индоаријске језике, посебно урду (који је у основи хиндустанског). Он је исто тако у извесној мери утицао на арапски, а посебно на бахрански арапски језик,^[16] али је исто тако позајмио знатан део свог вокабулара из њега након арапског освајања Ирана.^[9]^[12]^[17]^[17]^[18]^[19]^[20]^[21]

Са дугом историјом литературе у облику средњоперсијског пре ислама, персијски је био први језик у муслиманском свету да се пробије кроз арапски монопол над писањем, и писање поезије у персијском је успостављено као дворска традиција у многим источним дворовима.^[15] Неки од познатих радова персијске литературе су Шахнаме Фирдусија, радови Румија, Рубај Омара Хајама, Панђ ганђ Незами Ганџавија, Диван Мухамеда Хафиза и две мешавине прозе и стихова Саадија - Ђулистан и Бустан.

Класификација

Персијски је један од западноиранских језика унутар индоевропске фамилије. Други западноирански језици су курдски језици, гилански, мазендерански, талишки, и белуџиски. Персијски се класификује као члан југозападне групе међу западноиранским језицима, заједно са ахомским, кумзарским, и луријским језиком.^[22]

Име

Језик се назива фарси (فارسی) у Ирану и Авганистану; парси (پارسی) је старо име које је потиснуто, јер симбол за „п“ не постоји у арапском језику; таџички (наречје централне Азије) или дари (име језика у Авганистану).

Ово је списак најзначајнијих наречја персијског језика:

западноперсијски језик (Иран)
источноперсијски језик (Авганистан)
таџички језик (Таџикистан)
хазараги (Авганистан)
ајмак (Авганистан)
бухарски (Узбекистан)
дехвари (Пакистан)
дарвази (Авганистан)
пахлавани (Авганистан)

Особине

Ирански језици, међу којима је персијски, припадају породици индоевропских језика. Историја иранских језика започиње још у седмом веку пре нове ере. Персијски је најзначајнији у групи иранских језика и једини за кога је, на основу писмених споменика, доказано да је постојао као стари језик средњег доба и савремени језик.

Као индоевропски језик, персијски има одређених сличности са осталим језицима из индоевропске породице, а нарочито са словенским језицима поготово на синтаксичком плану. Такође, постоје многе сличности иранских језика, па и фарсија, са јужнословенским језицима.

Персијски језик је у свом развоју имао три главна периода: староперсијски језик (језик Авесте и Даријевих натписа), средњоперсијски језик (пахлави) и новоперсијски језик, или само персијски. Он датира од момента прихватања арапског алфабета око 650. године н. е., када је, у време отпочињања исламског утицаја, попримио велики број арапских речи, постајући изванредно богат језик. Персијски језик је претрпео тако мале промене у току целог последњег миленијума, да образован Иранац може читати рукописе сачињене вековима уназад без посебних тешкоћа.

Када се говори о речима оријенталног подрекла најчешће мисли на турцизме. У речнику страних ријечи др. Б. Клаића уз овај појам стоји следеће објашњење: „Турцизам: реч или израз турског порекла“. Међутим, треба додати да су турцизми заједнички назив за све речи оријенталног, дакле турског, персијског и арапског порекла, које су путем турског језика почеле продирати у славенске језике. Систематско ширење турцизама започело је доласком Османских Турака на Балкан и трајало је током више стољећа. На тај су се начин и многе речи изворно персијског порекла укорениле као турцизми.

Писмо

Древно персијско писмо се назива пахлеви и блиско је јерменском писму.

Већи део модерног персијског језика записује се модификованим обликом арапског писма. Латиница се користи као помоћно средство у транскрипцији и информатичким технологијама. Таџички језик, који представља наречје персијског са извесним руским утицајима, пише се ћирилицом.

Абецеда персијског језика има 32 знака и још 3 посебна знака која то заправно и нису, него су различити правописни облици за слова, и у случају lām алефа, лигатура.

Граматика

Морфологија

Суфикси преовлађују персијском морфологијом, а број префикса је мали. Глаголи могу изражавати време и вид и конгруирају са субјектом у лицу и броју. У персијском језику нема родова па заменице нису означене родовима.

Синтакса

Уобичајене изјавне реченице имају облик "(С)(ПО)(О)Г“. Ово значи да реченице укључују могући субјекат, прилошку одредбу и објекат испред обавезног глагола. Ако је објекат специфичан онда је праћен речју „рā” (rā) и иде испред прилошке одредбе: "(С)(О+rā)(ПО)Г“.

Глаголи

-ati, -anti, пехлевијски глаголски корени

бити, перс. budan – конјугација:

 књижевни говорни сам, јесам   перс. hastam  hasam си,  јеси    перс. hasti   hasi је           перс. hast или ast -e смо, јесмо   перс. hastim  hasim сте, јесте   перс. hastid  hasid су,  јесу    перс. hastand hasand

дати, перс. dadan, презентска основа: deh < средњоперс. презентска основа dad < староперс. презентска основа data-, именица: dade
дерати, перс. daridan, презентска основа: dar
чамити, перс. čamidan, презентска основа: čam
горити, перс. goridan или gor gereftan, презентска основа: gor, именица gorre
хтети, перс. hāstan – конјгација:

хоћ(у)   перс. xāh(am)  хоћ(еш)  перс. xāh(i) хоћ(е)   перс. xāh(ad) хоћ(емо) перс. xāh(im) хоћ(ете) перс. xāh(id) хоћ(е)   перс. xāh(and)

кушати, покушати, перс. kušidan, презентска основа: kuš
лајати, староперс. lāidan, презентска основа: lāj
лизати, перс. lisidan, презентска основа: lis
написати, писати, перс. neveštan или nebeštan, презентска основа: nevis < пехлевијски перс. ni-pis < староперс. ni-piš префикс: ni + корен: pais
њушити, новоперс. njušidan, презентска основа: njuš < перс. презентска основа: niyōš- < пехлевијски староперс. презентска основа: niγōš < староперс. презентска основа: nigauš
пећи, староперс. pazidan, презентска основа: paz, < пехлевијски перс. глаголски корен pačati-
поховати, перс. pohtan (pazidan), презентска основа: paz, < пехлевијски перс. глаголски корен pačati-
живети, перс. zistan, презентска основа: zi < средњоперс. Ziwistan презентска основа: ziw < староперс. Žiwistan, презентска основа: živ

Именице

адрија, перс. daryā: море, средњоперс. drayab < староперс. drayah
Бог, староперс. bağ < санскрит bağ
бан, авестијски pāna < перс. bān: суфикс који значи чувар
брат, перс. baradar < средњоперс. brad(ar) < староперс. bratar
јесен, перс. hazān
колач, перс. koluče (врста колача)
кућа, перс. kuče (kujče): мало насеље, староперс. kuša, kušan
говедар, перс. gāvdār (gāv: говедо, крава + dār: презентска основа од инфинитива daštan имати, држати)
матер, перс. и средњоперс. mādar < староперс. matar
миш, перс. muš
мозак, перс. magz < средњоперсијски mazg < староперсијски mazga-
нов, перс. nov < средњоперс. nōg < староперс. nava-
обрва, перс. abru (у множини: abrovān)
пазух, перс. bazu (надлактица)
пољубац, перс. bus, buse
стан, перс. –stān (суфикс за место): обитавалиште, место, нпр. Armanestān: земља Армена (Јерменија), Ozbakestān: земља Узбека (Узбекистан)
уши, перс. guš < средњоперс. goš < староперс. Guša
ветар, перс. bād < средњоперс. vāt < староперс. vāta
жена, перс. и средњоперс. zan < староперс. žan
зима, перс. zemestān: zem + суфикс за место, локацију stān < санскрит hima: снег, хладноћа (хималаји: стан снега, тамо где снег обитава)

Бројеви

двеста, перс. dvist, devist
један, перс. (jek)dāne (књижевни), jedāne или jedune (говорни) : један, комад нечега

српски	персијски	санскрт	авестијски
један	jek	eka	aeva
два	do	dva	dva
три	se	tri	thri
четири	čahar	čatvar	čathwar
пет	panđ	panča	panča
шест	šeš	šaš	xšvaš
седам	haft	sapta	hapta
осам	hašt	ašta	ašta
девет	noh	nava	nava
десет	dah	dasa	dasa

Предлози

из (од), перс. az
до, перс. tā

Придеви

танак, перс. tang
више, перс. biš
знан, перс. šenās < авестијски žnatar
баштина, перс. bāstān

Суфикси

-ар, перс. kar или gar: sufiks za zanimanje, kao u imenicama govedar, limar, itd. ili u persijskom gāvdār, lahimkār или lahimgar итд.

Упитне заменице

шта, перс. če или či, нпр. шта је? перс. (говорни) či-je?
ко, перс. ki, нпр. ко је? перс. (говорни) ki-je?

Упитни прилог

куда, перс. kođā (kodja)

Месни прилози

онде, перс. ānđā (onđā) или āndjā (ondjā)
овде, староперс. avadā

Види још

Википедија:Транскрипција са арапског и персијског језика

Референце

Литература

Спољашње везе

Academy of Persian Language and Literature official website (језик: персијски)
Assembly for the Expansion of the Persian Language official website (језик: персијски)
Persian language Resources (језик: персијски)
Persian Language Resources, parstimes.com
Persian language tutorial books for beginners
Haim, Soleiman. New Persian–English dictionary. Teheran: Librairie-imprimerie Beroukhim, 1934–1936. uchicago.edu
Steingass, Francis Joseph. A Comprehensive Persian–English dictionary. London: Routledge & K. Paul, 1892. uchicago.edu
UCLA Language Materials Project: Persian, ucla.edu
How Persian Alphabet Transits into Graffiti, Persian Graffiti
Basic Persian language course (book + audio files) USA Foreign Service Institute (FSI)

[7]

[8]

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

[22]

Search