Персијски језик

индо-европски језик

Персијски (فارسی [Fārsi] — фарси) je један од западноиранских језика унутар индоиранске гране индоевропске језичке фамилије, и службени је језик Ирана, Авганистана (званично познат као дари од 1958),[7] и Таџикистанa (званично познат као таџички од совјетске ере).[8] Користи се и у неким другим регијама које су историјски биле персијанска друштва и које се сматрају делом Великог Ирана. Овај језик се пише персијским алфабетом, који је модификована варијанта арапског алфабета.

персијски
فارسی
Фарси написан персијским алфабетом (насталик)
Говори се уИран,[1] Таџикистан,[1]
Авганистан,[1] Узбекистан, Ирак,[2] Русија,[3][4]
Азербејџан,[5] Кувајт и Бахреин
Број говорника
45-60 милиона (2009)[5][6] (110 милиона укупно, укључујучи оне којима је то други језик)[5] (недостаје датум)
индоевропски
персијски алфабет, ћирилица (таџички)
Званични статус
Службени језик у
 Иран
 Авганистан
 Таџикистан
РегулишеАкадемија за персијски језик и књижевност
Академија наука Авганистана
Језички кодови
ISO 639-1fa
ISO 639-2per
ISO 639-3fas
Распрострањеност персијског језика у свету:
  Службени језик (Иран, Авганистан, Таџикистан)
  Више од 1.000.000 говорника (Узбекистан)
  Између 400.000 - 1.000.000 говорника (Турска, Ирак)
  Остале државе
{{{mapalt2}}}
Персијски језик у средњој Азији (дари и таџички)

Персијски језик се класификује као настављање средњоперсијског, званичног религиозног и књижевног језика Сасанидског царства, који је настављање староперсијског, језика Ахеменидског царства.[9][10][11] Његова граматика је слична са многим савременим европским језицима.[12] Персијски је добио своје име по престоници Ахеменидског царства, Персису (садашња покрајина Фарс), стога се назива и фарси.[13] Особа која говори персијски се може назвати персофоном.[14]

Процењује се да око 110 милионна људи широм света говори персијски, при чему језик има званични статус у Ирану, Авганистану, и Таџикистану. Вековима је персијски био престижни културни језик у другим регионима западне, централне, и јужне Азије у разним царствима базираним у тим регионима.[15]

Персијски је имао знатан (превасходно лексикографски) утицај на суседне језике, а посебно на туркијске језике у централној Азији, Кавказу, и Анадолији, суседне иранске језике, као и јерменски, грузински, и индоаријске језике, посебно урду (који је у основи хиндустанског). Он је исто тако у извесној мери утицао на арапски, а посебно на бахрански арапски језик,[16] али је исто тако позајмио знатан део свог вокабулара из њега након арапског освајања Ирана.[9][12][17][17][18][19][20][21]

Са дугом историјом литературе у облику средњоперсијског пре ислама, персијски је био први језик у муслиманском свету да се пробије кроз арапски монопол над писањем, и писање поезије у персијском је успостављено као дворска традиција у многим источним дворовима.[15] Неки од познатих радова персијске литературе су Шахнаме Фирдусија, радови Румија, Рубај Омара Хајама, Панђ ганђ Незами Ганџавија, Диван Мухамеда Хафиза и две мешавине прозе и стихова Саадија - Ђулистан и Бустан.

Класификација

Персијски је један од западноиранских језика унутар индоевропске фамилије. Други западноирански језици су курдски језици, гилански, мазендерански, талишки, и белуџиски. Персијски се класификује као члан југозападне групе међу западноиранским језицима, заједно са ахомским, кумзарским, и луријским језиком.[22]

Име

Језик се назива фарси (فارسی) у Ирану и Авганистану; парси (پارسی) је старо име које је потиснуто, јер симбол за „п“ не постоји у арапском језику; таџички (наречје централне Азије) или дари (име језика у Авганистану).

Ово је списак најзначајнијих наречја персијског језика:

  • западноперсијски језик (Иран)
  • источноперсијски језик (Авганистан)
  • таџички језик (Таџикистан)
  • хазараги (Авганистан)
  • ајмак (Авганистан)
  • бухарски (Узбекистан)
  • дехвари (Пакистан)
  • дарвази (Авганистан)
  • пахлавани (Авганистан)

Особине

Ирански језици, међу којима је персијски, припадају породици индоевропских језика. Историја иранских језика започиње још у седмом веку пре нове ере. Персијски је најзначајнији у групи иранских језика и једини за кога је, на основу писмених споменика, доказано да је постојао као стари језик средњег доба и савремени језик.

Као индоевропски језик, персијски има одређених сличности са осталим језицима из индоевропске породице, а нарочито са словенским језицима поготово на синтаксичком плану. Такође, постоје многе сличности иранских језика, па и фарсија, са јужнословенским језицима.

Персијски језик је у свом развоју имао три главна периода: староперсијски језик (језик Авесте и Даријевих натписа), средњоперсијски језик (пахлави) и новоперсијски језик, или само персијски. Он датира од момента прихватања арапског алфабета око 650. године н. е., када је, у време отпочињања исламског утицаја, попримио велики број арапских речи, постајући изванредно богат језик. Персијски језик је претрпео тако мале промене у току целог последњег миленијума, да образован Иранац може читати рукописе сачињене вековима уназад без посебних тешкоћа.

Када се говори о речима оријенталног подрекла најчешће мисли на турцизме. У речнику страних ријечи др. Б. Клаића уз овај појам стоји следеће објашњење: „Турцизам: реч или израз турског порекла“. Међутим, треба додати да су турцизми заједнички назив за све речи оријенталног, дакле турског, персијског и арапског порекла, које су путем турског језика почеле продирати у славенске језике. Систематско ширење турцизама започело је доласком Османских Турака на Балкан и трајало је током више стољећа. На тај су се начин и многе речи изворно персијског порекла укорениле као турцизми.

Писмо

Древно персијско писмо се назива пахлеви и блиско је јерменском писму.

Већи део модерног персијског језика записује се модификованим обликом арапског писма. Латиница се користи као помоћно средство у транскрипцији и информатичким технологијама. Таџички језик, који представља наречје персијског са извесним руским утицајима, пише се ћирилицом.

Абецеда персијског језика има 32 знака и још 3 посебна знака која то заправно и нису, него су различити правописни облици за слова, и у случају lām алефа, лигатура.

Граматика

Морфологија

Суфикси преовлађују персијском морфологијом, а број префикса је мали. Глаголи могу изражавати време и вид и конгруирају са субјектом у лицу и броју. У персијском језику нема родова па заменице нису означене родовима.

Синтакса

Уобичајене изјавне реченице имају облик "(С)(ПО)(О)Г“. Ово значи да реченице укључују могући субјекат, прилошку одредбу и објекат испред обавезног глагола. Ако је објекат специфичан онда је праћен речју „рā” (rā) и иде испред прилошке одредбе: "(С)(О+rā)(ПО)Г“.

Глаголи

-ati, -anti, пехлевијски глаголски корени
бити, перс. budan – конјугација:
 књижевни говорни сам, јесам   перс. hastam  hasam си,  јеси    перс. hasti   hasi је           перс. hast или ast -e смо, јесмо   перс. hastim  hasim сте, јесте   перс. hastid  hasid су,  јесу    перс. hastand hasand 
  • дати, перс. dadan, презентска основа: deh < средњоперс. презентска основа dad < староперс. презентска основа data-, именица: dade
  • дерати, перс. daridan, презентска основа: dar
  • чамити, перс. čamidan, презентска основа: čam
  • горити, перс. goridan или gor gereftan, презентска основа: gor, именица gorre
  • хтети, перс. hāstan – конјгација:
хоћ(у)   перс. xāh(am)  хоћ(еш)  перс. xāh(i) хоћ(е)   перс. xāh(ad) хоћ(емо) перс. xāh(im) хоћ(ете) перс. xāh(id) хоћ(е)   перс. xāh(and) 
  • кушати, покушати, перс. kušidan, презентска основа: kuš
  • лајати, староперс. lāidan, презентска основа: lāj
  • лизати, перс. lisidan, презентска основа: lis
  • написати, писати, перс. neveštan или nebeštan, презентска основа: nevis < пехлевијски перс. ni-pis < староперс. ni-piš префикс: ni + корен: pais
  • њушити, новоперс. njušidan, презентска основа: njuš < перс. презентска основа: niyōš- < пехлевијски староперс. презентска основа: niγōš < староперс. презентска основа: nigauš
  • пећи, староперс. pazidan, презентска основа: paz, < пехлевијски перс. глаголски корен pačati-
  • поховати, перс. pohtan (pazidan), презентска основа: paz, < пехлевијски перс. глаголски корен pačati-
  • живети, перс. zistan, презентска основа: zi < средњоперс. Ziwistan презентска основа: ziw < староперс. Žiwistan, презентска основа: živ

Именице

  • адрија, перс. daryā: море, средњоперс. drayab < староперс. drayah
  • Бог, староперс. bağ < санскрит bağ
  • бан, авестијски pāna < перс. bān: суфикс који значи чувар
  • брат, перс. baradar < средњоперс. brad(ar) < староперс. bratar
  • јесен, перс. hazān
  • колач, перс. koluče (врста колача)
  • кућа, перс. kuče (kujče): мало насеље, староперс. kuša, kušan
  • говедар, перс. gāvdār (gāv: говедо, крава + dār: презентска основа од инфинитива daštan имати, држати)
  • матер, перс. и средњоперс. mādar < староперс. matar
  • миш, перс. muš
  • мозак, перс. magz < средњоперсијски mazg < староперсијски mazga-
  • нов, перс. nov < средњоперс. nōg < староперс. nava-
  • обрва, перс. abru (у множини: abrovān)
  • пазух, перс. bazu (надлактица)
  • пољубац, перс. bus, buse
  • стан, перс. –stān (суфикс за место): обитавалиште, место, нпр. Armanestān: земља Армена (Јерменија), Ozbakestān: земља Узбека (Узбекистан)
  • уши, перс. guš < средњоперс. goš < староперс. Guša
  • ветар, перс. bād < средњоперс. vāt < староперс. vāta
  • жена, перс. и средњоперс. zan < староперс. žan
  • зима, перс. zemestān: zem + суфикс за место, локацију stān < санскрит hima: снег, хладноћа (хималаји: стан снега, тамо где снег обитава)

Бројеви

  • двеста, перс. dvist, devist
  • један, перс. (jek)dāne (књижевни), jedāne или jedune (говорни) : један, комад нечега
српскиперсијскисанскртавестијски
једанjekekaaeva
дваdodvadva
триsetrithri
четириčaharčatvarčathwar
петpanđpančapanča
шестšeššašxšvaš
седамhaftsaptahapta
осамhaštaštaašta
деветnohnavanava
десетdahdasadasa

Предлози

  • из (од), перс. az
  • до, перс.

Придеви

  • танак, перс. tang
  • више, перс. biš
  • знан, перс. šenās < авестијски žnatar
  • баштина, перс. bāstān

Суфикси

  • -ар, перс. kar или gar: sufiks za zanimanje, kao u imenicama govedar, limar, itd. ili u persijskom gāvdār, lahimkār или lahimgar итд.

Упитне заменице

  • шта, перс. če или či, нпр. шта је? перс. (говорни) či-je?
  • ко, перс. ki, нпр. ко је? перс. (говорни) ki-je?

Упитни прилог

  • куда, перс. kođā (kodja)

Месни прилози

  • онде, перс. ānđā (onđā) или āndjā (ondjā)
  • овде, староперс. avadā

Види још

Референце

Литература

Спољашње везе